Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   bg желая, бих желал, искам, бих искал нещо

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [седемдесет]

70 [sedemdeset]

желая, бих желал, искам, бих искал нещо

[zhelaya, bikh zhelal, iskam, bikh iskal neshcho]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bugarski igra Više
Želite li pušiti? Ис--те-ли-д- п--ите? И----- л- д- п------ И-к-т- л- д- п-ш-т-? -------------------- Искате ли да пушите? 0
I--ate-l---a push--e? I----- l- d- p------- I-k-t- l- d- p-s-i-e- --------------------- Iskate li da pushite?
Želite li plesati? Искат-----д- -а--ув-те? И----- л- д- т--------- И-к-т- л- д- т-н-у-а-е- ----------------------- Искате ли да танцувате? 0
Is------i -a---n-s---te? I----- l- d- t---------- I-k-t- l- d- t-n-s-v-t-? ------------------------ Iskate li da tantsuvate?
Želite li se šetati? И-к-те ли--а с--ра-х---т-? И----- л- д- с- р--------- И-к-т- л- д- с- р-з-о-и-е- -------------------------- Искате ли да се разходите? 0
I-ka-e -i d-----raz-hod---? I----- l- d- s- r---------- I-k-t- l- d- s- r-z-h-d-t-? --------------------------- Iskate li da se razkhodite?
Želim pušiti. И-к----а-п-ша. И---- д- п---- И-к-м д- п-ш-. -------------- Искам да пуша. 0
Iska---a -us-a. I---- d- p----- I-k-m d- p-s-a- --------------- Iskam da pusha.
Želiš li cigaretu? Ис-а-е л---и-ара? И----- л- ц------ И-к-т- л- ц-г-р-? ----------------- Искате ли цигара? 0
Iska-e li ts-----? I----- l- t------- I-k-t- l- t-i-a-a- ------------------ Iskate li tsigara?
On želi vatru. Той--ска о-ън-е. Т-- и--- о------ Т-й и-к- о-ъ-ч-. ---------------- Той иска огънче. 0
T------a o-y---e. T-- i--- o------- T-y i-k- o-y-c-e- ----------------- Toy iska ogynche.
Želim nešto piti. И-кам-да -и---е-о. И---- д- п-- н---- И-к-м д- п-я н-щ-. ------------------ Искам да пия нещо. 0
I---m--- --y--ne-hcho. I---- d- p--- n------- I-k-m d- p-y- n-s-c-o- ---------------------- Iskam da piya neshcho.
Želim nešto jesti. И-кам да--- не-о. И---- д- я- н---- И-к-м д- я- н-щ-. ----------------- Искам да ям нещо. 0
Is-a- ----am ----ch-. I---- d- y-- n------- I-k-m d- y-m n-s-c-o- --------------------- Iskam da yam neshcho.
Želim se malo odmoriti. И--а---- с- о-д--н--м-л--. И---- д- с- о------ м----- И-к-м д- с- о-д-х-а м-л-о- -------------------------- Искам да си отдъхна малко. 0
Is--m da-s--ot---h---ma---. I---- d- s- o------- m----- I-k-m d- s- o-d-k-n- m-l-o- --------------------------- Iskam da si otdykhna malko.
Želim Vas nešto pitati. Бих-ис--л / и--а-а д--В--поп-т-м-н---. Б-- и---- / и----- д- В- п------ н---- Б-х и-к-л / и-к-л- д- В- п-п-т-м н-щ-. -------------------------------------- Бих искал / искала да Ви попитам нещо. 0
B----isk-- / -s-a-a--- V- -o-it------h---. B--- i---- / i----- d- V- p------ n------- B-k- i-k-l / i-k-l- d- V- p-p-t-m n-s-c-o- ------------------------------------------ Bikh iskal / iskala da Vi popitam neshcho.
Želim Vas nešto zamoliti. Бих и-кал / и--а-а д-----п-мо-- -а -ещо. Б-- и---- / и----- д- В- п----- з- н---- Б-х и-к-л / и-к-л- д- В- п-м-л- з- н-щ-. ---------------------------------------- Бих искал / искала да Ви помоля за нещо. 0
Bik- ----- ---s-al-----Vi-p--ol-a-za-n------. B--- i---- / i----- d- V- p------ z- n------- B-k- i-k-l / i-k-l- d- V- p-m-l-a z- n-s-c-o- --------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da Vi pomolya za neshcho.
Želim Vas na nešto pozvati. Би- --к-л-----ка-- да-Ви --к-н- -а не-о. Б-- и---- / и----- д- В- п----- н- н---- Б-х и-к-л / и-к-л- д- В- п-к-н- н- н-щ-. ---------------------------------------- Бих искал / искала да Ви поканя на нещо. 0
B-k--iskal /-i--al- -- V- p--a--a--a-nes--ho. B--- i---- / i----- d- V- p------ n- n------- B-k- i-k-l / i-k-l- d- V- p-k-n-a n- n-s-c-o- --------------------------------------------- Bikh iskal / iskala da Vi pokanya na neshcho.
Šta želite, molim? К-------ич--е /---лаете,-м---? К---- о------ / ж------- м---- К-к-о о-и-а-е / ж-л-е-е- м-л-? ------------------------------ Какво обичате / желаете, моля? 0
Kakv--o--cha-e / z-e--e-e,---l-a? K---- o------- / z-------- m----- K-k-o o-i-h-t- / z-e-a-t-, m-l-a- --------------------------------- Kakvo obichate / zhelaete, molya?
Želite li kavu? Жела-те -и-к--е? Ж------ л- к---- Ж-л-е-е л- к-ф-? ---------------- Желаете ли кафе? 0
Z-el--te-li-kaf-? Z------- l- k---- Z-e-a-t- l- k-f-? ----------------- Zhelaete li kafe?
Ili želite radije čaj? Ил----е----итат--чай? И-- п----------- ч--- И-и п-е-п-ч-т-т- ч-й- --------------------- Или предпочитате чай? 0
I-i -r-dpo-h--------a-? I-- p------------ c---- I-i p-e-p-c-i-a-e c-a-? ----------------------- Ili predpochitate chay?
Želimo se voziti kući. Н---ис--ме-д- с--прибер-- в-ъ-и. Н-- и----- д- с- п------- в----- Н-е и-к-м- д- с- п-и-е-е- в-ъ-и- -------------------------------- Ние искаме да се приберем вкъщи. 0
N-- i--a----a-------be-em -k--h--i. N-- i----- d- s- p------- v-------- N-e i-k-m- d- s- p-i-e-e- v-y-h-h-. ----------------------------------- Nie iskame da se priberem vkyshchi.
Želite li taksi? Ж--а-те--- -ак-и? Ж------ л- т----- Ж-л-е-е л- т-к-и- ----------------- Желаете ли такси? 0
Z-e-a-te li -a---? Z------- l- t----- Z-e-a-t- l- t-k-i- ------------------ Zhelaete li taksi?
Oni žele telefonirati. Т- и---т -а-се---ад-т-п- -ел--о--. Т- и---- д- с- о----- п- т-------- Т- и-к-т д- с- о-а-я- п- т-л-ф-н-. ---------------------------------- Те искат да се обадят по телефона. 0
Te -s-a--da-se --adya---o--e-e-o--. T- i---- d- s- o------ p- t-------- T- i-k-t d- s- o-a-y-t p- t-l-f-n-. ----------------------------------- Te iskat da se obadyat po telefona.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.