Zbirka izraza

hr nešto željeti   »   fr désirer qc.

70 [sedamdeset]

nešto željeti

nešto željeti

70 [soixante-dix]

désirer qc.

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski francuski igra Više
Želite li pušiti? D--ir------s -umer ? D----------- f---- ? D-s-r-z-v-u- f-m-r ? -------------------- Désirez-vous fumer ? 0
Želite li plesati? D---re-----s d--se--? D----------- d----- ? D-s-r-z-v-u- d-n-e- ? --------------------- Désirez-vous danser ? 0
Želite li se šetati? D-s-r-z-vous--ou--prom-ne- ? D----------- v--- p------- ? D-s-r-z-v-u- v-u- p-o-e-e- ? ---------------------------- Désirez-vous vous promener ? 0
Želim pušiti. Je--ou-r------mer. J- v------- f----- J- v-u-r-i- f-m-r- ------------------ Je voudrais fumer. 0
Želiš li cigaretu? Veu--t---n- ---a--t-- ? V------ u-- c-------- ? V-u---u u-e c-g-r-t-e ? ----------------------- Veux-tu une cigarette ? 0
On želi vatru. I- vo-d---- -u --u. I- v------- d- f--- I- v-u-r-i- d- f-u- ------------------- Il voudrait du feu. 0
Želim nešto piti. Je -o--r--- -o--- ------- c----. J- v------- b---- q------ c----- J- v-u-r-i- b-i-e q-e-q-e c-o-e- -------------------------------- Je voudrais boire quelque chose. 0
Želim nešto jesti. Je-voudrai- mang---qu-l--e -----. J- v------- m----- q------ c----- J- v-u-r-i- m-n-e- q-e-q-e c-o-e- --------------------------------- Je voudrais manger quelque chose. 0
Želim se malo odmoriti. Je vou---is----r-p--e-. J- v------- m- r------- J- v-u-r-i- m- r-p-s-r- ----------------------- Je voudrais me reposer. 0
Želim Vas nešto pitati. J- --u-r-is v--s --man-----u-lque -ho--. J- v------- v--- d------- q------ c----- J- v-u-r-i- v-u- d-m-n-e- q-e-q-e c-o-e- ---------------------------------------- Je voudrais vous demander quelque chose. 0
Želim Vas nešto zamoliti. Je-voudra-s--ous -emand-- -u-lq---c-os-. J- v------- v--- d------- q------ c----- J- v-u-r-i- v-u- d-m-n-e- q-e-q-e c-o-e- ---------------------------------------- Je voudrais vous demander quelque chose. 0
Želim Vas na nešto pozvati. Je -------s vo-----vite--à q-el--- c-ose. J- v------- v--- i------ à q------ c----- J- v-u-r-i- v-u- i-v-t-r à q-e-q-e c-o-e- ----------------------------------------- Je voudrais vous inviter à quelque chose. 0
Šta želite, molim? Que d--i------us,--’il-vou- plaî- ? Q-- d------------ s--- v--- p---- ? Q-e d-s-r-z-v-u-, s-i- v-u- p-a-t ? ----------------------------------- Que désirez-vous, s’il vous plaît ? 0
Želite li kavu? Désir-z-vo----n -a-- ? D----------- u- c--- ? D-s-r-z-v-u- u- c-f- ? ---------------------- Désirez-vous un café ? 0
Ili želite radije čaj? Ou p-éfér-z-vou- u- t-é-? O- p------------ u- t-- ? O- p-é-é-e---o-s u- t-é ? ------------------------- Ou préférez-vous un thé ? 0
Želimo se voziti kući. N-us--o-dr---s a--er à l--mai-on. N--- v-------- a---- à l- m------ N-u- v-u-r-o-s a-l-r à l- m-i-o-. --------------------------------- Nous voudrions aller à la maison. 0
Želite li taksi? Dés--e-----s-------- un t-x--? D----------- p------ u- t--- ? D-s-r-z-v-u- p-e-d-e u- t-x- ? ------------------------------ Désirez-vous prendre un taxi ? 0
Oni žele telefonirati. I-- voud--ie-- --------e-. I-- v--------- t---------- I-s v-u-r-i-n- t-l-p-o-e-. -------------------------- Ils voudraient téléphoner. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Budući da različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanjima. Neuroznanstvenici ispitivali su različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičnih testova. Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezične žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezične poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji točno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.