Zbirka izraza

hr nešto morati   »   fr devoir faire qc.

72 [sedamdeset i dva]

nešto morati

nešto morati

72 [soixante-douze]

devoir faire qc.

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski francuski igra Više
morati d-vo-r d----- d-v-i- ------ devoir 0
Moram poslati pismo. J- do-- envo--r---- l-t---. J- d--- e------ u-- l------ J- d-i- e-v-y-r u-e l-t-r-. --------------------------- Je dois envoyer une lettre. 0
Moram platiti hotel. Je do-s -a--r--’--te-. J- d--- p---- l------- J- d-i- p-y-r l-h-t-l- ---------------------- Je dois payer l’hôtel. 0
Moraš rano ustati. Tu ---- ---lev-r t-t. T- d--- t- l---- t--- T- d-i- t- l-v-r t-t- --------------------- Tu dois te lever tôt. 0
Moraš puno raditi. T-----s --au-o-- t-ava---e-. T- d--- b------- t---------- T- d-i- b-a-c-u- t-a-a-l-e-. ---------------------------- Tu dois beaucoup travailler. 0
Moraš biti točan / točna. T--do-----------------. T- d--- ê--- à l------- T- d-i- ê-r- à l-h-u-e- ----------------------- Tu dois être à l’heure. 0
On mora napuniti rezervoar. I------ --ir---- -lein. I- d--- f---- l- p----- I- d-i- f-i-e l- p-e-n- ----------------------- Il doit faire le plein. 0
On mora popraviti auto. I--doit--épar-- l- voit---. I- d--- r------ l- v------- I- d-i- r-p-r-r l- v-i-u-e- --------------------------- Il doit réparer la voiture. 0
On mora oprati auto. I- --i---ave- l- v-i-ur-. I- d--- l---- l- v------- I- d-i- l-v-r l- v-i-u-e- ------------------------- Il doit laver la voiture. 0
Ona mora kupovati. E-le-d--t f---e----------s. E--- d--- f---- d-- a------ E-l- d-i- f-i-e d-s a-h-t-. --------------------------- Elle doit faire des achats. 0
Ona mora čistiti stan. E-l- do-t-fa-re -e-m-n-g- --n- l’---ar-emen-. E--- d--- f---- l- m----- d--- l------------- E-l- d-i- f-i-e l- m-n-g- d-n- l-a-p-r-e-e-t- --------------------------------------------- Elle doit faire le ménage dans l’appartement. 0
Ona mora prati rublje. El-e do-t l--e- -- l---e. E--- d--- l---- l- l----- E-l- d-i- l-v-r l- l-n-e- ------------------------- Elle doit laver le linge. 0
Moramo odmah ići u školu. N-us-de-on- a-ler --ut -- -u-t--à l--c-le. N--- d----- a---- t--- d- s---- à l------- N-u- d-v-n- a-l-r t-u- d- s-i-e à l-é-o-e- ------------------------------------------ Nous devons aller tout de suite à l’école. 0
Moramo odmah ići na posao. No-s -e-on-----e- -ou---e sui-e ---t--vai-. N--- d----- a---- t--- d- s---- a- t------- N-u- d-v-n- a-l-r t-u- d- s-i-e a- t-a-a-l- ------------------------------------------- Nous devons aller tout de suite au travail. 0
Moramo odmah ići k liječniku. Nous---v------l-- --ut-de-sui---c--- l--m-de-i-. N--- d----- a---- t--- d- s---- c--- l- m------- N-u- d-v-n- a-l-r t-u- d- s-i-e c-e- l- m-d-c-n- ------------------------------------------------ Nous devons aller tout de suite chez le médecin. 0
Morate čekati autobus. Vou--deve- -t-en--e le -u-. V--- d---- a------- l- b--- V-u- d-v-z a-t-n-r- l- b-s- --------------------------- Vous devez attendre le bus. 0
Morate čekati vlak. Vou- -e-e- -t-end-e -- train. V--- d---- a------- l- t----- V-u- d-v-z a-t-n-r- l- t-a-n- ----------------------------- Vous devez attendre le train. 0
Morate čekati taksi. Vou- d-v-- att-ndre-le ----. V--- d---- a------- l- t---- V-u- d-v-z a-t-n-r- l- t-x-. ---------------------------- Vous devez attendre le taxi. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Zašto postoji toliko različitih jezika?

Danas diljem svijeta postoji više od 6.000 različitih jezika. Zato su nam potrebni prevoditelji i tumači. Nekad davno svi su govorili isti jezik. Međutim, to se promijenilo čim su ljudi počeli migrirati. Napustili su svoju domovinu Afriku i rasuli se po svijetu. To prostorno razdvajanje dovelo je i do jezičnog razdvajanja. Budući da svaki narod razvija vlastiti oblik komunikacije. Mnogi različiti jezici razvili su se od zajedničkog protojezika. Međutim čovjek se nikad nije predugo zadržavao na jednom mjestu. Stoga su se jezici sve više odvajali jedni od drugih. Odjednom se više nije mogao raspoznati zajednički korijen. Štoviše, nijedan narod nije živio izolirano tisućama godina. Uvijek je postojao kontakt s ostalim narodima. To je mijenjalo jezike. Uzimali su ili kombinirali elemente iz drugih stranih jezika. Tako razvijanje jezika nikad nije prestalo. Stoga migracije i kontakti s novim ljudima objašnjavaju velik broj jezika. Zašto se jezici toliko razlikuju je drugo pitanje. Svaka evolucija prati određena pravila. Stoga mora postojati razlog zašto su jezici takvi kakvi jesu. Znanstvenicima su ti razlozi već dulje vrijeme zanimljivi. Oni žele znati zašto se jezici različito razvijaju. Kako bi to istražili mora se slijediti povijest jezika. Na taj se način može prepoznati što se kad promijenilo. Još uvijek se ne zna što utječe na razvitak jezika. Kulturalni faktori se čine važnijim od bioloških faktora. To znači da je povijest naroda oblikovala njihove jezike. Jezici nam očigledno govore više nego što mi mislimo...