Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   de etwas dürfen

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [dreiundsiebzig]

etwas dürfen

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski njemački igra Više
Smiješ li već voziti auto? D-r-st--u---ho- -uto -a-r-n? D_____ d_ s____ A___ f______ D-r-s- d- s-h-n A-t- f-h-e-? ---------------------------- Darfst du schon Auto fahren? 0
Smiješ li već piti alkohol? Dar-s- -u-sc--- -l-o-o--t-in--n? D_____ d_ s____ A______ t_______ D-r-s- d- s-h-n A-k-h-l t-i-k-n- -------------------------------- Darfst du schon Alkohol trinken? 0
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? D-rf-t ----c--- allein --- A---and-f-hre-? D_____ d_ s____ a_____ i__ A______ f______ D-r-s- d- s-h-n a-l-i- i-s A-s-a-d f-h-e-? ------------------------------------------ Darfst du schon allein ins Ausland fahren? 0
smjeti d---en d_____ d-r-e- ------ dürfen 0
Smijemo li ovdje pušiti? D--f--------ier--a-c-e-? D_____ w__ h___ r_______ D-r-e- w-r h-e- r-u-h-n- ------------------------ Dürfen wir hier rauchen? 0
Smije li se ovdje pušiti? D-r- --- hi-r----c-e-? D___ m__ h___ r_______ D-r- m-n h-e- r-u-h-n- ---------------------- Darf man hier rauchen? 0
Smije li se platiti kreditnom karticom? Dar- m-- -it ---di-ka-t---ez-----? D___ m__ m__ K__________ b________ D-r- m-n m-t K-e-i-k-r-e b-z-h-e-? ---------------------------------- Darf man mit Kreditkarte bezahlen? 0
Smije li se platiti čekom? Darf m-n mi- ----c---ez-h---? D___ m__ m__ S_____ b________ D-r- m-n m-t S-h-c- b-z-h-e-? ----------------------------- Darf man mit Scheck bezahlen? 0
Smije li se platiti samo gotovinom? Darf-m-n -ur--a- --za---n? D___ m__ n__ b__ b________ D-r- m-n n-r b-r b-z-h-e-? -------------------------- Darf man nur bar bezahlen? 0
Smijem li telefonirati? Da---i-h m-----e--t-l-fo-i--en? D___ i__ m__ e___ t____________ D-r- i-h m-l e-e- t-l-f-n-e-e-? ------------------------------- Darf ich mal eben telefonieren? 0
Smijem li nešto pitati? Dar---c--mal--b-n-e-w---f--gen? D___ i__ m__ e___ e____ f______ D-r- i-h m-l e-e- e-w-s f-a-e-? ------------------------------- Darf ich mal eben etwas fragen? 0
Smijem li nešto reći? D-r--i-- m-- eb-n-etwa- s--e-? D___ i__ m__ e___ e____ s_____ D-r- i-h m-l e-e- e-w-s s-g-n- ------------------------------ Darf ich mal eben etwas sagen? 0
On ne smije spavati u parku. E--da-f nich---m-P--- schl-f-n. E_ d___ n____ i_ P___ s________ E- d-r- n-c-t i- P-r- s-h-a-e-. ------------------------------- Er darf nicht im Park schlafen. 0
On ne smije spavati u autu. Er-darf--i-ht -----to --hla---. E_ d___ n____ i_ A___ s________ E- d-r- n-c-t i- A-t- s-h-a-e-. ------------------------------- Er darf nicht im Auto schlafen. 0
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. E--dar--ni-h- -----hnh-f s-hl---n. E_ d___ n____ i_ B______ s________ E- d-r- n-c-t i- B-h-h-f s-h-a-e-. ---------------------------------- Er darf nicht im Bahnhof schlafen. 0
Smijemo li sjesti? D-r--n-wir Pl--z-n-hmen? D_____ w__ P____ n______ D-r-e- w-r P-a-z n-h-e-? ------------------------ Dürfen wir Platz nehmen? 0
Smijemo li dobiti jelovnik? Dürf-- --r--i- Sp-ise-ar----aben? D_____ w__ d__ S__________ h_____ D-r-e- w-r d-e S-e-s-k-r-e h-b-n- --------------------------------- Dürfen wir die Speisekarte haben? 0
Možemo li platiti odvojeno? D--fe- --- ----e-n- -a-l-n? D_____ w__ g_______ z______ D-r-e- w-r g-t-e-n- z-h-e-? --------------------------- Dürfen wir getrennt zahlen? 0

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!