Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   es poder hacer algo

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [setenta y tres]

poder hacer algo

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski španjolski igra Više
Smiješ li već voziti auto? ¿Y- p-e--s--o-d--i-? ¿__ p_____ c________ ¿-a p-e-e- c-n-u-i-? -------------------- ¿Ya puedes conducir?
Smiješ li već piti alkohol? ¿Y---ued---b-be- alc---l? ¿__ p_____ b____ a_______ ¿-a p-e-e- b-b-r a-c-h-l- ------------------------- ¿Ya puedes beber alcohol?
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? ¿-a -uedes -i-ja- --lo /-a-al e--ranj--o? ¿__ p_____ v_____ s___ /__ a_ e__________ ¿-a p-e-e- v-a-a- s-l- /-a a- e-t-a-j-r-? ----------------------------------------- ¿Ya puedes viajar solo /-a al extranjero?
smjeti p---r p____ p-d-r ----- poder
Smijemo li ovdje pušiti? ¿Po--m-- f-m-r a-uí? ¿_______ f____ a____ ¿-o-e-o- f-m-r a-u-? -------------------- ¿Podemos fumar aquí?
Smije li se ovdje pušiti? ¿-----e-e f-mar -q-í? ¿__ p____ f____ a____ ¿-e p-e-e f-m-r a-u-? --------------------- ¿Se puede fumar aquí?
Smije li se platiti kreditnom karticom? ¿-e pu--e---ga--co--t-r--t--de cr-----? ¿__ p____ p____ c__ t______ d_ c_______ ¿-e p-e-e p-g-r c-n t-r-e-a d- c-é-i-o- --------------------------------------- ¿Se puede pagar con tarjeta de crédito?
Smije li se platiti čekom? ¿---pu-d--p-g-- --n c--q--? ¿__ p____ p____ c__ c______ ¿-e p-e-e p-g-r c-n c-e-u-? --------------------------- ¿Se puede pagar con cheque?
Smije li se platiti samo gotovinom? ¿S--o se--u-d--p--a- en--f-cti-o? ¿____ s_ p____ p____ e_ e________ ¿-ó-o s- p-e-e p-g-r e- e-e-t-v-? --------------------------------- ¿Sólo se puede pagar en efectivo?
Smijem li telefonirati? ¿-u-do -----e---a--r --a -lam-d-? ¿_____ t__ v__ h____ u__ l_______ ¿-u-d- t-l v-z h-c-r u-a l-a-a-a- --------------------------------- ¿Puedo tal vez hacer una llamada?
Smijem li nešto pitati? ¿-ue-o--al-vez-----unta- ---o? ¿_____ t__ v__ p________ a____ ¿-u-d- t-l v-z p-e-u-t-r a-g-? ------------------------------ ¿Puedo tal vez preguntar algo?
Smijem li nešto reći? ¿P-edo--a- v-z -e--r -lgo? ¿_____ t__ v__ d____ a____ ¿-u-d- t-l v-z d-c-r a-g-? -------------------------- ¿Puedo tal vez decir algo?
On ne smije spavati u parku. É--n- ----e-dor--r en -l--a-q--. É_ n_ p____ d_____ e_ e_ p______ É- n- p-e-e d-r-i- e- e- p-r-u-. -------------------------------- Él no puede dormir en el parque.
On ne smije spavati u autu. É---- -ue-e-do--ir -- e- c-ch-. É_ n_ p____ d_____ e_ e_ c_____ É- n- p-e-e d-r-i- e- e- c-c-e- ------------------------------- Él no puede dormir en el coche.
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. É- n--p---- -----r en--a -st--ión. É_ n_ p____ d_____ e_ l_ e________ É- n- p-e-e d-r-i- e- l- e-t-c-ó-. ---------------------------------- Él no puede dormir en la estación.
Smijemo li sjesti? ¿-o---os-se-tar-os? ¿_______ s_________ ¿-o-e-o- s-n-a-n-s- ------------------- ¿Podemos sentarnos?
Smijemo li dobiti jelovnik? ¿-o-e-os--er la cart-? ¿_______ v__ l_ c_____ ¿-o-e-o- v-r l- c-r-a- ---------------------- ¿Podemos ver la carta?
Možemo li platiti odvojeno? ¿Pod-m-s pa----p----e---a-o? ¿_______ p____ p__ s________ ¿-o-e-o- p-g-r p-r s-p-r-d-? ---------------------------- ¿Podemos pagar por separado?

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!