Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   ky Бир нерсе кылууга уруксаты бар болуу

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [жетимиш үч]

73 [jetimiş üç]

Бир нерсе кылууга уруксаты бар болуу

[Bir nerse kıluuga uruksatı bar boluu]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kirgistanski igra Više
Smiješ li već voziti auto? С--- -ми -н--н- а-д-га-г- у-у-сатпы? С___ э__ у_____ а________ у_________ С-г- э-и у-а-н- а-д-г-н-а у-у-с-т-ы- ------------------------------------ Сага эми унааны айдаганга уруксатпы? 0
S-g- -mi u--an--a--aga--a --uk-----? S___ e__ u_____ a________ u_________ S-g- e-i u-a-n- a-d-g-n-a u-u-s-t-ı- ------------------------------------ Saga emi unaanı aydaganga uruksatpı?
Smiješ li već piti alkohol? Саг- эми-с-и---и---ди-т--ин -------у-уксат б-рб-? С___ э__ с____ и___________ и_____ у______ б_____ С-г- э-и с-и-т и-и-д-к-е-и- и-ү-г- у-у-с-т б-р-ы- ------------------------------------------------- Сага эми спирт ичимдиктерин ичүүгө уруксат барбы? 0
Sa-a-e-i --ir- -çi------r-n--çü--ö-u---s-t barb-? S___ e__ s____ i___________ i_____ u______ b_____ S-g- e-i s-i-t i-i-d-k-e-i- i-ü-g- u-u-s-t b-r-ı- ------------------------------------------------- Saga emi spirt içimdikterin içüügö uruksat barbı?
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? Са-а----------лкө-- ж--гыз---к--н-а--р-кс--пы? С___ э__ ч__ ө_____ ж_____ ч_______ у_________ С-г- э-и ч-т ө-к-г- ж-л-ы- ч-к-а-г- у-у-с-т-ы- ---------------------------------------------- Сага эми чет өлкөгө жалгыз чыкканга уруксатпы? 0
S------i -et-ölk--ö---lg-z-çık---ga -ru------? S___ e__ ç__ ö_____ j_____ ç_______ u_________ S-g- e-i ç-t ö-k-g- j-l-ı- ç-k-a-g- u-u-s-t-ı- ---------------------------------------------- Saga emi çet ölkögö jalgız çıkkanga uruksatpı?
smjeti у-у-с-ты бар бо-уу у_______ б__ б____ у-у-с-т- б-р б-л-у ------------------ уруксаты бар болуу 0
ur-k--tı------o-uu u_______ b__ b____ u-u-s-t- b-r b-l-u ------------------ uruksatı bar boluu
Smijemo li ovdje pušiti? Б-- ж-р-- --ме---та--уу-а----кс--------? Б__ ж____ т_____ т_______ у______ б_____ Б-л ж-р-е т-м-к- т-р-у-г- у-у-с-т б-р-ы- ---------------------------------------- Бул жерде тамеки тартууга уруксат барбы? 0
B-l j-r----a-ek- -art--g--u-u---t -a--ı? B__ j____ t_____ t_______ u______ b_____ B-l j-r-e t-m-k- t-r-u-g- u-u-s-t b-r-ı- ---------------------------------------- Bul jerde tameki tartuuga uruksat barbı?
Smije li se ovdje pušiti? Б---ж-р-- т-м----тар-у-г- бол-б-? Б__ ж____ т_____ т_______ б______ Б-л ж-р-е т-м-к- т-р-у-г- б-л-б-? --------------------------------- Бул жерде тамеки тартууга болобу? 0
B-l je----tam-k- t---uuga--o-o--? B__ j____ t_____ t_______ b______ B-l j-r-e t-m-k- t-r-u-g- b-l-b-? --------------------------------- Bul jerde tameki tartuuga bolobu?
Smije li se platiti kreditnom karticom? К--дитт-к кар-а--е----т-лөө-ө-б--о--? К________ к____ м____ т______ б______ К-е-и-т-к к-р-а м-н-н т-л-ө-ө б-л-б-? ------------------------------------- Кредиттик карта менен төлөөгө болобу? 0
K-e-it--k--a--a m---n töl--gö bol--u? K________ k____ m____ t______ b______ K-e-i-t-k k-r-a m-n-n t-l-ö-ö b-l-b-? ------------------------------------- Kredittik karta menen tölöögö bolobu?
Smije li se platiti čekom? Че- ----н ------ө боло--? Ч__ м____ т______ б______ Ч-к м-н-н т-л-ө-ө б-л-б-? ------------------------- Чек менен төлөөгө болобу? 0
Ç-k-me----------ö----ob-? Ç__ m____ t______ b______ Ç-k m-n-n t-l-ö-ö b-l-b-? ------------------------- Çek menen tölöögö bolobu?
Smije li se platiti samo gotovinom? Бир -а-- н-к-ал-й ---а ----н-т--өөгө----об-? Б__ г___ н_______ а___ м____ т______ б______ Б-р г-н- н-к-а-а- а-ч- м-н-н т-л-ө-ө б-л-б-? -------------------------------------------- Бир гана накталай акча менен төлөөгө болобу? 0
B-r-ga-a -ak----y ak-a m---- tölö-gö--o-o-u? B__ g___ n_______ a___ m____ t______ b______ B-r g-n- n-k-a-a- a-ç- m-n-n t-l-ö-ö b-l-b-? -------------------------------------------- Bir gana naktalay akça menen tölöögö bolobu?
Smijem li telefonirati? Т-з-н---теле-он--ал-п -л----бо---у? Т______ т______ ч____ а____ б______ Т-з-н-н т-л-ф-н ч-л-п а-с-м б-л-б-? ----------------------------------- Тезинен телефон чалып алсам болобу? 0
Te-i----te--fo- çalı--als-- bol---? T______ t______ ç____ a____ b______ T-z-n-n t-l-f-n ç-l-p a-s-m b-l-b-? ----------------------------------- Tezinen telefon çalıp alsam bolobu?
Smijem li nešto pitati? Б-р не--е-сур-сам--ол--у? Б__ н____ с______ б______ Б-р н-р-е с-р-с-м б-л-б-? ------------------------- Бир нерсе сурасам болобу? 0
Bi- n-rs------s-- ---o--? B__ n____ s______ b______ B-r n-r-e s-r-s-m b-l-b-? ------------------------- Bir nerse surasam bolobu?
Smijem li nešto reći? Би--нерс--ай---м--о---у? Б__ н____ а_____ б______ Б-р н-р-е а-т-а- б-л-б-? ------------------------ Бир нерсе айтсам болобу? 0
Bi- ner-e ---sa-------u? B__ n____ a_____ b______ B-r n-r-e a-t-a- b-l-b-? ------------------------ Bir nerse aytsam bolobu?
On ne smije spavati u parku. Аг---а---а -кто--о----б-й-. А__ п_____ у______ б_______ А-а п-р-т- у-т-о-о б-л-о-т- --------------------------- Ага паркта уктоого болбойт. 0
A-a---r--a--kt-o-o --lbo-t. A__ p_____ u______ b_______ A-a p-r-t- u-t-o-o b-l-o-t- --------------------------- Aga parkta uktoogo bolboyt.
On ne smije spavati u autu. А-- -вт-уна-д---ктоог---ол-о--. А__ а_________ у______ б_______ А-а а-т-у-а-д- у-т-о-о б-л-о-т- ------------------------------- Ага автоунаада уктоого болбойт. 0
A-a-a----n-ad- u--o-g------oy-. A__ a_________ u______ b_______ A-a a-t-u-a-d- u-t-o-o b-l-o-t- ------------------------------- Aga avtounaada uktoogo bolboyt.
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. Аг- вокзал-а-у-т--г- -о-б-йт. А__ в_______ у______ б_______ А-а в-к-а-д- у-т-о-о б-л-о-т- ----------------------------- Ага вокзалда уктоого болбойт. 0
Aga --k-a--- --toogo--o---yt. A__ v_______ u______ b_______ A-a v-k-a-d- u-t-o-o b-l-o-t- ----------------------------- Aga vokzalda uktoogo bolboyt.
Smijemo li sjesti? Биз ---н-----р----о-у- -лс---б--о--? Б__ о____________ о___ а____ б______ Б-з о-у-д-к-а-д-н о-у- а-с-к б-л-б-? ------------------------------------ Биз орундуктардан орун алсак болобу? 0
Bi- --u------rdan---un a-----b-lo-u? B__ o____________ o___ a____ b______ B-z o-u-d-k-a-d-n o-u- a-s-k b-l-b-? ------------------------------------ Biz orunduktardan orun alsak bolobu?
Smijemo li dobiti jelovnik? М-ню а------оло-у? М___ а____ б______ М-н- а-с-к б-л-б-? ------------------ Меню алсак болобу? 0
M-----a---k---lo--? M____ a____ b______ M-n-u a-s-k b-l-b-? ------------------- Menyu alsak bolobu?
Možemo li platiti odvojeno? Б-з өз-өзү-чө тө-өй-а--бызбы? Б__ ө________ т____ а________ Б-з ө---з-н-ө т-л-й а-а-ы-б-? ----------------------------- Биз өз-өзүнчө төлөй алабызбы? 0
B-- -z-----çö----öy---abız--? B__ ö________ t____ a________ B-z ö---z-n-ö t-l-y a-a-ı-b-? ----------------------------- Biz öz-özünçö tölöy alabızbı?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 kirgistanski (1-100)
Video nije pronađen!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!