Zbirka izraza

hr nešto smjeti   »   mk нешто смее

73 [sedamdeset i tri]

nešto smjeti

nešto smjeti

73 [седумдесет и три]

73 [syedoomdyesyet i tri]

нешто смее

[nyeshto smyeye]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski makedonski igra Više
Smiješ li već voziti auto? С--е- л- в--е-----о-и----то-об-л? С---- л- в--- д- в---- а--------- С-е-ш л- в-ќ- д- в-з-ш а-т-м-б-л- --------------------------------- Смееш ли веќе да возиш автомобил? 0
S-y--es-----v--k----d--voz--- -vto--b-l? S------- l- v------ d- v----- a--------- S-y-y-s- l- v-e-j-e d- v-z-s- a-t-m-b-l- ---------------------------------------- Smyeyesh li vyekjye da vozish avtomobil?
Smiješ li već piti alkohol? С-ее--л- --ќ- -а--------к-хо-? С---- л- в--- д- п--- а------- С-е-ш л- в-ќ- д- п-е- а-к-х-л- ------------------------------ Смееш ли веќе да пиеш алкохол? 0
Smy----h ---vyekjy- -a --y--h--lk---ol? S------- l- v------ d- p----- a-------- S-y-y-s- l- v-e-j-e d- p-y-s- a-k-k-o-? --------------------------------------- Smyeyesh li vyekjye da piyesh alkokhol?
Smiješ li već sam putovati u inozemstvo? С-ее- л- -е-- с-м - с----да--атув-ш-во--т---ст-о? С---- л- в--- с-- / с--- д- п------ в- с--------- С-е-ш л- в-ќ- с-м / с-м- д- п-т-в-ш в- с-р-н-т-о- ------------------------------------------------- Смееш ли веќе сам / сама да патуваш во странство? 0
Smye--s--li-vyek--e-sa--- sama da pa-oo--sh v- stranstv-? S------- l- v------ s-- / s--- d- p-------- v- s--------- S-y-y-s- l- v-e-j-e s-m / s-m- d- p-t-o-a-h v- s-r-n-t-o- --------------------------------------------------------- Smyeyesh li vyekjye sam / sama da patoovash vo stranstvo?
smjeti с-ее с--- с-е- ---- смее 0
sm---e s----- s-y-y- ------ smyeye
Smijemo li ovdje pušiti? С-е--- ли-овде-да--у--м-? С----- л- о--- д- п------ С-е-м- л- о-д- д- п-ш-м-? ------------------------- Смееме ли овде да пушиме? 0
Sm-e-e-ye----ovdy--da-poos-im-e? S-------- l- o---- d- p--------- S-y-y-m-e l- o-d-e d- p-o-h-m-e- -------------------------------- Smyeyemye li ovdye da pooshimye?
Smije li se ovdje pušiti? С-ее--и ов-е д- с- п-ши? С--- л- о--- д- с- п---- С-е- л- о-д- д- с- п-ш-? ------------------------ Смее ли овде да се пуши? 0
S----e l- o-d-- -a---e--oo--i? S----- l- o---- d- s-- p------ S-y-y- l- o-d-e d- s-e p-o-h-? ------------------------------ Smyeye li ovdye da sye pooshi?
Smije li se platiti kreditnom karticom? Мож---и да ---п--т---------и--- к-рт--к-? М--- л- д- с- п---- с- к------- к-------- М-ж- л- д- с- п-а-и с- к-е-и-н- к-р-и-к-? ----------------------------------------- Може ли да се плати со кредитна картичка? 0
M---- ---d---y--p---i-so -rye-i--- kar-i--k-? M---- l- d- s-- p---- s- k-------- k--------- M-ʐ-e l- d- s-e p-a-i s- k-y-d-t-a k-r-i-h-a- --------------------------------------------- Moʐye li da sye plati so kryeditna kartichka?
Smije li se platiti čekom? Мож- ли-да с- -лати ---ч--? М--- л- д- с- п---- с- ч--- М-ж- л- д- с- п-а-и с- ч-к- --------------------------- Може ли да се плати со чек? 0
M-ʐy---- -a-s-- p-at- -- ch-ek? M---- l- d- s-- p---- s- c----- M-ʐ-e l- d- s-e p-a-i s- c-y-k- ------------------------------- Moʐye li da sye plati so chyek?
Smije li se platiti samo gotovinom? Мо-е ли да се --а-и с-мо в--го-о--? М--- л- д- с- п---- с--- в- г------ М-ж- л- д- с- п-а-и с-м- в- г-т-в-? ----------------------------------- Може ли да се плати само во готово? 0
Moʐ-e-----a-s-e -l-ti----o--o g-o---o? M---- l- d- s-- p---- s--- v- g------- M-ʐ-e l- d- s-e p-a-i s-m- v- g-o-o-o- -------------------------------------- Moʐye li da sye plati samo vo guotovo?
Smijem li telefonirati? См-ам-л- сам- д- --ле-он-р--? С---- л- с--- д- т----------- С-е-м л- с-м- д- т-л-ф-н-р-м- ----------------------------- Смеам ли само да телефонирам? 0
S----m l- samo -a----l----n----? S----- l- s--- d- t------------- S-y-a- l- s-m- d- t-e-y-f-n-r-m- -------------------------------- Smyeam li samo da tyelyefoniram?
Smijem li nešto pitati? С-еа---- -а-о--- --ашам -е---? С---- л- с--- д- п----- н----- С-е-м л- с-м- д- п-а-а- н-ш-о- ------------------------------ Смеам ли само да прашам нешто? 0
S--e-- -- --mo ---pr--h-m -------? S----- l- s--- d- p------ n------- S-y-a- l- s-m- d- p-a-h-m n-e-h-o- ---------------------------------- Smyeam li samo da prasham nyeshto?
Smijem li nešto reći? С-еам ---с-------к--а- -е--о? С---- л- с--- д- к---- н----- С-е-м л- с-м- д- к-ж-м н-ш-о- ----------------------------- Смеам ли само да кажам нешто? 0
Smyea- li---mo -a k-ʐam--ye-ht-? S----- l- s--- d- k---- n------- S-y-a- l- s-m- d- k-ʐ-m n-e-h-o- -------------------------------- Smyeam li samo da kaʐam nyeshto?
On ne smije spavati u parku. Т-- н---мее да-спие-во-п-ркот. Т-- н- с--- д- с--- в- п------ Т-ј н- с-е- д- с-и- в- п-р-о-. ------------------------------ Тој не смее да спие во паркот. 0
To--ny--s-y-y---a spi-e -o p--kot. T-- n-- s----- d- s---- v- p------ T-ј n-e s-y-y- d- s-i-e v- p-r-o-. ---------------------------------- Toј nye smyeye da spiye vo parkot.
On ne smije spavati u autu. Т-ј-н- с--е-да----- -- --т---бил-т. Т-- н- с--- д- с--- в- а----------- Т-ј н- с-е- д- с-и- в- а-т-м-б-л-т- ----------------------------------- Тој не смее да спие во автомобилот. 0
T---ny- sm-e-- ----pi-e-vo a-t-m-bilot. T-- n-- s----- d- s---- v- a----------- T-ј n-e s-y-y- d- s-i-e v- a-t-m-b-l-t- --------------------------------------- Toј nye smyeye da spiye vo avtomobilot.
On ne smije spavati na željezničkom kolodvoru. Т-ј------ее да-спи--н- же-----чк--- ст--иц-. Т-- н- с--- д- с--- н- ж----------- с------- Т-ј н- с-е- д- с-и- н- ж-л-з-и-к-т- с-а-и-а- -------------------------------------------- Тој не смее да спие на железничката станица. 0
Toј-n----m---e ---sp--- -- ʐ---y---ich--ta-s--ni--a. T-- n-- s----- d- s---- n- ʐ-------------- s-------- T-ј n-e s-y-y- d- s-i-e n- ʐ-e-y-z-i-h-a-a s-a-i-z-. ---------------------------------------------------- Toј nye smyeye da spiye na ʐyelyeznichkata stanitza.
Smijemo li sjesti? См-еме -и да---дне-е? С----- л- д- с------- С-е-м- л- д- с-д-е-е- --------------------- Смееме ли да седнеме? 0
Sm-----y- -i d----ednye--e? S-------- l- d- s---------- S-y-y-m-e l- d- s-e-n-e-y-? --------------------------- Smyeyemye li da syednyemye?
Smijemo li dobiti jelovnik? См--ме-ли -а го до----- --нито? С----- л- д- г- д------ м------ С-е-м- л- д- г- д-б-е-е м-н-т-? ------------------------------- Смееме ли да го добиеме менито? 0
S-y-----e-li da-g-- d-bi--my- my--ito? S-------- l- d- g-- d-------- m------- S-y-y-m-e l- d- g-o d-b-y-m-e m-e-i-o- -------------------------------------- Smyeyemye li da guo dobiyemye myenito?
Možemo li platiti odvojeno? Сме--е л--да-----им- -дв--но? С----- л- д- п------ о------- С-е-м- л- д- п-а-и-е о-в-е-о- ----------------------------- Смееме ли да платиме одвоено? 0
S-y--e-ye -- d- pl-timye o--oye-o? S-------- l- d- p------- o-------- S-y-y-m-e l- d- p-a-i-y- o-v-y-n-? ---------------------------------- Smyeyemye li da platimye odvoyeno?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kako mozak uči nove riječi

Prilikom učenja vokabulara naš mozak pohranjuje nove sadržaje. Učenje funkcionira jedino stalnim ponavljanjem. Koliko dobro naš mozak pohranjuje riječi ovisi o više čimbenika. Najvažnije je ipak da riječi redovito ponavljamo. Pohranjuju se samo one riječi koje često čitamo ili pišemo. Moglo bi se reći da se riječi arhiviraju poput slike. Ovaj princip učenja vrijedi i kod majmuna. Majmuni mogu naučiti “čitati” riječi ako su ih dovoljno često vidjeli. Iako ne razumiju riječi, oni je prepoznaju po njezinom obliku. Za tečno govorenje jezika potrebno nam je puno riječi. Zbog toga vokabular mora biti dobro organiziran. Buduči da naša memorija funkcionira poput arhiva. Da bi se riječ brzo pronašla, memorija mora znati gdje je treba tražiti. Stoga je riječi bolje učiti u određenom kontekstu. Tako će naš mozak uvijek moći otvoriti pravu “datoteku”. Međutim, sve što smo dobro naučili također možemo ponovno zaboraviti. U tom slučaju znanje se seli iz aktivne u pasivnu memoriju. Zaboravljanjem se oslobađamo podataka koje više ne trebamo. Na taj način naš mozak radi mjesta za nove i važnije stvari. Stoga je bitno da svoje znanje redovito aktiviramo. Ono što je u pasivnoj memoriji ipak nije zauvijek izgubljeno. Kad spazimo zaboravljenu riječ, ponovno je se sjetimo. Brže učimo ono što smo već jednom naučili. Onaj tko želi proširiti svoj vokabular mora proširiti i svoje hobije. Budući da svatko od nas ima određene interese. Zbog toga se većinom bavimo istim stvarima. Jedan jezik se sastoji od mnogo različitih semantičkih polja. Onaj koga zanima politika trebao bi također nekad čitati sportske novine!