Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 1   »   fi perustella jotakin 1

75 [sedamdeset i pet]

nešto obrazložiti 1

nešto obrazložiti 1

75 [seitsemänkymmentäviisi]

perustella jotakin 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Zašto ne dolazite? M---- -- ---- tul-? M---- t- e--- t---- M-k-i t- e-t- t-l-? ------------------- Miksi te ette tule? 0
Vrijeme je tako loše. On -i-n---o-o-ilm-. O- n--- h---- i---- O- n-i- h-o-o i-m-. ------------------- On niin huono ilma. 0
Ne dolazim jer je vrijeme tako loše. E----l----o-ka--l-- -n -ii- hu--o. E- t---- k---- i--- o- n--- h----- E- t-l-, k-s-a i-m- o- n-i- h-o-o- ---------------------------------- En tule, koska ilma on niin huono. 0
Zašto on ne dolazi? Mi-s----- -i t--e? M---- h-- e- t---- M-k-i h-n e- t-l-? ------------------ Miksi hän ei tule? 0
On nije pozvan. Hän-ä ei -le-k-----t-. H---- e- o-- k-------- H-n-ä e- o-e k-t-u-t-. ---------------------- Häntä ei ole kutsuttu. 0
On ne dolazi jer nije pozvan. Hä- -i t-l-,-kosk--häntä--i--le-k--su-t-. H-- e- t---- k---- h---- e- o-- k-------- H-n e- t-l-, k-s-a h-n-ä e- o-e k-t-u-t-. ----------------------------------------- Hän ei tule, koska häntä ei ole kutsuttu. 0
Zašto ne dolaziš? Mi-s- -i-ä ---t--e? M---- s--- e- t---- M-k-i s-n- e- t-l-? ------------------- Miksi sinä et tule? 0
Nemam vremena. M---lla -i -l- ai-a-. M------ e- o-- a----- M-n-l-a e- o-e a-k-a- --------------------- Minulla ei ole aikaa. 0
Ne dolazim jer nemam vremena. M------ t---,-ko-ka--in--la--i---e-ai---. M--- e- t---- k---- m------ e- o-- a----- M-n- e- t-l-, k-s-a m-n-l-a e- o-e a-k-a- ----------------------------------------- Minä en tule, koska minulla ei ole aikaa. 0
Zašto ne ostaneš? Mi-s- s-n---t j-ä? M---- s--- e- j--- M-k-i s-n- e- j-ä- ------------------ Miksi sinä et jää? 0
Moram još raditi. M--un -----y -i-lä -yösk-n-e--ä. M---- t----- v---- t------------ M-n-n t-y-y- v-e-ä t-ö-k-n-e-l-. -------------------------------- Minun täytyy vielä työskennellä. 0
Ne ostajem jer moram još raditi. Minä -n-j-ä, kosk- --nun --yt-y --el- työs-e--e---. M--- e- j--- k---- m---- t----- v---- t------------ M-n- e- j-ä- k-s-a m-n-n t-y-y- v-e-ä t-ö-k-n-e-l-. --------------------------------------------------- Minä en jää, koska minun täytyy vielä työskennellä. 0
Zašto već odlazite? M-ksi -e----et---j-? M---- t- m------ j-- M-k-i t- m-n-t-e j-? -------------------- Miksi te menette jo? 0
Umoran / umorna sam. O------s-ny-. O--- v------- O-e- v-s-n-t- ------------- Olen väsynyt. 0
Odlazim jer sam umoran / umorna. Minä-m-n--- -o-k---l-n väs-n--. M--- m----- k---- o--- v------- M-n- m-n-n- k-s-a o-e- v-s-n-t- ------------------------------- Minä menen, koska olen väsynyt. 0
Zašto već odlazite? Miksi-t- -ä-dett--j-? M---- t- l------- j-- M-k-i t- l-h-e-t- j-? --------------------- Miksi te lähdette jo? 0
Već je kasno. On--o--yö-ä. O- j- m----- O- j- m-ö-ä- ------------ On jo myöhä. 0
Odlazim zato jer je već kasno. M--- läh---, ----a--- -- -yöh-. M--- l------ k---- o- j- m----- M-n- l-h-e-, k-s-a o- j- m-ö-ä- ------------------------------- Minä lähden, koska on jo myöhä. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Materinji jezik = emocionalan, strani jezik = racionalan?

Učenjem stranih jezika stimuliramo svoj mozak. Naše razmišljanje se mijenja kroz učenje. Postajemo kreativniji i prilagodljiviji. Višejezičnim govornicima je lakše složeno razmišljati. Prilikom učenja vježba se pamćenje. Što više učimo to bolje funkcionira. Tko je učio mnogo jezika, uči brže i druge stvari. Takva osoba može duže ostati koncentrirana na jednu temu. Stoga brže rješava probleme. Višejezični govornici su također odlučniji. Međutim, kako odlučuju ovisi o jezicima. Jezik na kojem razmišljamo utječe na naše odluke. Psiholozi su za jedno istraživanje ispitali više osoba. Svi ispitanici su bili dvojezični. Osim materinjeg jezika govorili su još jedan jezik. Ispitanici su morali odgovoriti na jedno pitanje. Pitanje je bilo povezano s rješenjem jednog problema. Ispitanici su se pritom morali odlučiti za dvije mogućnosti. Jedna mogućnost je bila jasno riskantnija od druge. Ispitanici su morali na oba jezika odgovoriti na pitanje. Odgovori su se promijenili promjenom jezika! Kad su govorili materinji jezik, ispitanici su izabrali rizik. Na stranom jeziku su se odlučili za sigurniji izbor. Nakon tog eksperimentalnog ispitivanja, ispitanici su se morali kladiti. Pritom se također jasno vidjela razlika. Pri korištenju stranog jezika su bili razumniji. Istraživači pretpostavljaju da smo bolje koncentrirani na stranom jeziku. Stoga odluke ne donosimo emocionalno, već racionalno...