Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 2   »   da begrunde noget 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [seksoghalvfjerds]

begrunde noget 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Zašto nisi došao / došla? H----or-k-m ---i-k-? H------ k-- d- i---- H-o-f-r k-m d- i-k-? -------------------- Hvorfor kom du ikke? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. Je--var -yg. J-- v-- s--- J-g v-r s-g- ------------ Jeg var syg. 0
Nisam došao / došla jer sam bio bolestan / bila bolesna. Je- k-m-ikke,-f--di -e- v-r -yg. J-- k-- i---- f---- j-- v-- s--- J-g k-m i-k-, f-r-i j-g v-r s-g- -------------------------------- Jeg kom ikke, fordi jeg var syg. 0
Zašto ona nije došla? H----or---m hun -k--? H------ k-- h-- i---- H-o-f-r k-m h-n i-k-? --------------------- Hvorfor kom hun ikke? 0
Bila je umorna. Hu----r t-æ-. H-- v-- t---- H-n v-r t-æ-. ------------- Hun var træt. 0
Ona nije došla jer je bila umorna. H-n-k-- -k-e,---r-- h-n v---t---. H-- k-- i---- f---- h-- v-- t---- H-n k-m i-k-, f-r-i h-n v-r t-æ-. --------------------------------- Hun kom ikke, fordi hun var træt. 0
Zašto on nije došao? Hvo--o- k-m--an ikk-? H------ k-- h-- i---- H-o-f-r k-m h-n i-k-? --------------------- Hvorfor kom han ikke? 0
Nije imao volje. H-----vd--i-ke-l-s-. H-- h---- i--- l---- H-n h-v-e i-k- l-s-. -------------------- Han havde ikke lyst. 0
On nije došao jer nije imao volje. Ha- ko---k-e,--o-di h-n--kke---vde -y--. H-- k-- i---- f---- h-- i--- h---- l---- H-n k-m i-k-, f-r-i h-n i-k- h-v-e l-s-. ---------------------------------------- Han kom ikke, fordi han ikke havde lyst. 0
Zašto vi niste došli? H-o---- ----I--kke? H------ k-- I i---- H-o-f-r k-m I i-k-? ------------------- Hvorfor kom I ikke? 0
Naš auto je pokvaren. V---s bil --r --s--k-er. V---- b-- v-- i s------- V-r-s b-l v-r i s-y-k-r- ------------------------ Vores bil var i stykker. 0
Nismo došli jer je naš auto pokvaren. V---om--kke----rdi ---e- bi- var-i stykk-r. V- k-- i---- f---- v---- b-- v-- i s------- V- k-m i-k-, f-r-i v-r-s b-l v-r i s-y-k-r- ------------------------------------------- Vi kom ikke, fordi vores bil var i stykker. 0
Zašto ljudi nisu došli? Hv-r-o--kom -ol- i---? H------ k-- f--- i---- H-o-f-r k-m f-l- i-k-? ---------------------- Hvorfor kom folk ikke? 0
Propustili su vlak. D-----de--kk--toget. D- n---- i--- t----- D- n-e-e i-k- t-g-t- -------------------- De nåede ikke toget. 0
Nisu došli jer su propustili vlak. De-k----kke, -o-di-d- i-ke--åe-e t----. D- k-- i---- f---- d- i--- n---- t----- D- k-m i-k-, f-r-i d- i-k- n-e-e t-g-t- --------------------------------------- De kom ikke, fordi de ikke nåede toget. 0
Zašto nisi došao / došla? Hvor-or---- -u-i---? H------ k-- d- i---- H-o-f-r k-m d- i-k-? -------------------- Hvorfor kom du ikke? 0
Nisam smio / smjela. J-g--å-te i--e. J-- m---- i---- J-g m-t-e i-k-. --------------- Jeg måtte ikke. 0
Nisam došao / došla jer nisam smio / smjela. J-g --- ik-e,------ -eg---k- -å-t-. J-- k-- i---- f---- j-- i--- m----- J-g k-m i-k-, f-r-i j-g i-k- m-t-e- ----------------------------------- Jeg kom ikke, fordi jeg ikke måtte. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španjolski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Europe. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je golema. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. K tome postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u povijesti Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milijuni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...