Zbirka izraza

hr nešto obrazložiti 2   »   hu valamit megmagyarázni 2

76 [sedamdeset i šest]

nešto obrazložiti 2

nešto obrazložiti 2

76 [hetvenhat]

valamit megmagyarázni 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski mađarski igra Više
Zašto nisi došao / došla? Miért nem-jött--? M---- n-- j------ M-é-t n-m j-t-é-? ----------------- Miért nem jöttél? 0
Bio / bila sam bolestan / bolesna. Be--g v---am. B---- v------ B-t-g v-l-a-. ------------- Beteg voltam. 0
Nisam došao / došla jer sam bio bolestan / bila bolesna. Ne- -ötte-,----- be--g-vo-tam. N-- j------ m--- b---- v------ N-m j-t-e-, m-r- b-t-g v-l-a-. ------------------------------ Nem jöttem, mert beteg voltam. 0
Zašto ona nije došla? Ő---é---n-- -ö--? Ő m---- n-- j---- Ő m-é-t n-m j-t-? ----------------- Ő miért nem jött? 0
Bila je umorna. F----t --l-. F----- v---- F-r-d- v-l-. ------------ Fáradt volt. 0
Ona nije došla jer je bila umorna. Nem--ö--- mert-fáradt-vo--. N-- j---- m--- f----- v---- N-m j-t-, m-r- f-r-d- v-l-. --------------------------- Nem jött, mert fáradt volt. 0
Zašto on nije došao? Ő m-é-- --m jött? Ő m---- n-- j---- Ő m-é-t n-m j-t-? ----------------- Ő miért nem jött? 0
Nije imao volje. N-m vol--ked-e. N-- v--- k----- N-m v-l- k-d-e- --------------- Nem volt kedve. 0
On nije došao jer nije imao volje. Ne- -öt-,--er- -em v-lt ---v-. N-- j---- m--- n-- v--- k----- N-m j-t-, m-r- n-m v-l- k-d-e- ------------------------------ Nem jött, mert nem volt kedve. 0
Zašto vi niste došli? Mi--t --m--ött-t--? M---- n-- j-------- M-é-t n-m j-t-e-e-? ------------------- Miért nem jöttetek? 0
Naš auto je pokvaren. A- ----n- t--k-----t. A- a----- t---------- A- a-t-n- t-n-r-m-n-. --------------------- Az autónk tönkrement. 0
Nismo došli jer je naš auto pokvaren. Nem-jöt-ünk-e-, m-r- a- ----n--t-nkreme-t. N-- j------ e-- m--- a- a----- t---------- N-m j-t-ü-k e-, m-r- a- a-t-n- t-n-r-m-n-. ------------------------------------------ Nem jöttünk el, mert az autónk tönkrement. 0
Zašto ljudi nisu došli? M-é-- n------t-- -l az emberek? M---- n-- j----- e- a- e------- M-é-t n-m j-t-e- e- a- e-b-r-k- ------------------------------- Miért nem jöttek el az emberek? 0
Propustili su vlak. Lekésté- - -o-at--. L------- a v------- L-k-s-é- a v-n-t-t- ------------------- Lekésték a vonatot. 0
Nisu došli jer su propustili vlak. Ne--j---ek-e----ert --k-sték-a---na-ot. N-- j----- e-- m--- l------- a v------- N-m j-t-e- e-, m-r- l-k-s-é- a v-n-t-t- --------------------------------------- Nem jöttek el, mert lekésték a vonatot. 0
Zašto nisi došao / došla? M-é-t--em--ött-l--l? M---- n-- j----- e-- M-é-t n-m j-t-é- e-? -------------------- Miért nem jöttél el? 0
Nisam smio / smjela. Ne--v--- s-a-a-. N-- v--- s------ N-m v-l- s-a-a-. ---------------- Nem volt szabad. 0
Nisam došao / došla jer nisam smio / smjela. N-----t----e-- m----n-m ---t --ab-d. N-- j----- e-- m--- n-- v--- s------ N-m j-t-e- e-, m-r- n-m v-l- s-a-a-. ------------------------------------ Nem jöttem el, mert nem volt szabad. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Starosjedilački jezici Amerike

U Americi se govori mnogo različitih jezika. Engleski je najvažniji jezik sjeverne Amerike. U južnoj Americi prevladavaju španjolski i portugalski. Svi ti jezici su u Ameriku došli iz Europe. Tamo su se prije kolonizacije govorili drugi jezici. Ti jezici su nazvani starosjedilačkim jezicima Amerike. Do dan-danas još nisu temeljito istraženi. Raznovrsnost tih jezika je golema. Procjenjuje se da u sjevernoj Americi postoji oko 60 porodica jezika. U južnoj Americi bi ih čak moglo biti i do 150. K tome postoje još mnogi izolirani jezici. Svi ti jezici su jako različiti. Imaju vrlo malo zajedničkih struktura. Stoga je teško klasificirati jezike. Razlog njihove različitosti leži u povijesti Amerike. Amerika je bila naseljavana u nekoliko faza. Prvi ljudi su došli u Ameriku prije više od 10.000 godina. Svaki narod je na kontinent donio svoj jezik. Međutim, starosjedilački jezici najviše sliče azijskim jezicima. Situacija starih jezika Amerike nije svugdje ista. Mnogi indijanski jezici još se uvijek koriste u južnoj Americi. Jezike kao g uarani ili q uechua govore milijuni ljudi. U sjevernoj Americi je mnogo jezika gotovo izumrlo. Kultura sjevernoameričkih Indijanaca bila je dugo ugnjetavana. Zbog toga je nestalo puno jezika. Ali u posljednjih nekoliko desetljeća ponovno raste interes za njih. Postoji mnogo programa koji žele njegovati i zaštiti jezike. Znači, mogli bi imati budućnost...