Zbirka izraza

hr nešto opravdati 3   »   el Αιτιολογώ κάτι 3

77 [sedamdeset i sedam]

nešto opravdati 3

nešto opravdati 3

77 [εβδομήντα επτά]

77 [ebdomḗnta eptá]

Αιτιολογώ κάτι 3

[Aitiologṓ káti 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Zašto ne jedete tortu? Γιατ- δ-- --ώτε---- το----; Γ____ δ__ τ____ τ__ τ______ Γ-α-ί δ-ν τ-ώ-ε τ-ν τ-ύ-τ-; --------------------------- Γιατί δεν τρώτε την τούρτα; 0
Giat--d-n t-ṓ-e tē------ta? G____ d__ t____ t__ t______ G-a-í d-n t-ṓ-e t-n t-ú-t-? --------------------------- Giatí den trṓte tēn toúrta?
Moram smršaviti. Πρ-πει-ν---άσω -ιλ-. Π_____ ν_ χ___ κ____ Π-έ-ε- ν- χ-σ- κ-λ-. -------------------- Πρέπει να χάσω κιλά. 0
Prépe- ----hás- ---á. P_____ n_ c____ k____ P-é-e- n- c-á-ō k-l-. --------------------- Prépei na chásō kilá.
Ne jedem ju, jer moram smršaviti. Δ-ν --ν -ρ-- ε--ιδή-π-έ--- -α χ--ω κ---. Δ__ τ__ τ___ ε_____ π_____ ν_ χ___ κ____ Δ-ν τ-ν τ-ώ- ε-ε-δ- π-έ-ε- ν- χ-σ- κ-λ-. ---------------------------------------- Δεν την τρώω επειδή πρέπει να χάσω κιλά. 0
Den--ēn -r-ō e-eidḗ---------a chás---ilá. D__ t__ t___ e_____ p_____ n_ c____ k____ D-n t-n t-ṓ- e-e-d- p-é-e- n- c-á-ō k-l-. ----------------------------------------- Den tēn trṓō epeidḗ prépei na chásō kilá.
Zašto ne pijete pivo? Για------ πί-------- -π-ρ-; Γ____ δ__ π_____ τ__ μ_____ Γ-α-ί δ-ν π-ν-τ- τ-ν μ-ύ-α- --------------------------- Γιατί δεν πίνετε την μπύρα; 0
Giatí-den-p--ete-----m----? G____ d__ p_____ t__ m_____ G-a-í d-n p-n-t- t-n m-ý-a- --------------------------- Giatí den pínete tēn mpýra?
Moram još voziti. Πρέπ-- ----δ-γ-σω-----. Π_____ ν_ ο______ μ____ Π-έ-ε- ν- ο-η-ή-ω μ-τ-. ----------------------- Πρέπει να οδηγήσω μετά. 0
P--pe- -a od-g------tá. P_____ n_ o______ m____ P-é-e- n- o-ē-ḗ-ō m-t-. ----------------------- Prépei na odēgḗsō metá.
Ne pijem ga, jer moram još voziti. Δ---τ-ν πίνω -πε--- -ρέ--ι-να-ο-ηγ-σ--μ--ά. Δ__ τ__ π___ ε_____ π_____ ν_ ο______ μ____ Δ-ν τ-ν π-ν- ε-ε-δ- π-έ-ε- ν- ο-η-ή-ω μ-τ-. ------------------------------------------- Δεν την πίνω επειδή πρέπει να οδηγήσω μετά. 0
D---t---pí-- ep---ḗ p-ép-i----od-gḗs- -e-á. D__ t__ p___ e_____ p_____ n_ o______ m____ D-n t-n p-n- e-e-d- p-é-e- n- o-ē-ḗ-ō m-t-. ------------------------------------------- Den tēn pínō epeidḗ prépei na odēgḗsō metá.
Zašto ne piješ kavu? Γ-ατ--δ-ν-πίνε---τον-κ-φέ; Γ____ δ__ π_____ τ__ κ____ Γ-α-ί δ-ν π-ν-ι- τ-ν κ-φ-; -------------------------- Γιατί δεν πίνεις τον καφέ; 0
G---í d-- pí--i--to- k-ph-? G____ d__ p_____ t__ k_____ G-a-í d-n p-n-i- t-n k-p-é- --------------------------- Giatí den píneis ton kaphé?
Hladna je. Ε--αι-κ-ύ-ς. Ε____ κ_____ Ε-ν-ι κ-ύ-ς- ------------ Είναι κρύος. 0
Eín-- --ý-s. E____ k_____ E-n-i k-ý-s- ------------ Eínai krýos.
Ne pijem je, jer je hladna. Δεν-τ-- π--ω -----ή -ί--- -ρύο-. Δ__ τ__ π___ ε_____ ε____ κ_____ Δ-ν τ-ν π-ν- ε-ε-δ- ε-ν-ι κ-ύ-ς- -------------------------------- Δεν τον πίνω επειδή είναι κρύος. 0
Den---n pí-ō -pe-d- e-na- --ý-s. D__ t__ p___ e_____ e____ k_____ D-n t-n p-n- e-e-d- e-n-i k-ý-s- -------------------------------- Den ton pínō epeidḗ eínai krýos.
Zašto ne piješ čaj? Γ---ί---ν --νε-- το-τ-άι; Γ____ δ__ π_____ τ_ τ____ Γ-α-ί δ-ν π-ν-ι- τ- τ-ά-; ------------------------- Γιατί δεν πίνεις το τσάι; 0
G------e--pín-i--t--tsái? G____ d__ p_____ t_ t____ G-a-í d-n p-n-i- t- t-á-? ------------------------- Giatí den píneis to tsái?
Nemam šećera. Δ---έ-ω -ά-α-η. Δ__ έ__ ζ______ Δ-ν έ-ω ζ-χ-ρ-. --------------- Δεν έχω ζάχαρη. 0
Den -c-ō -ách--ē. D__ é___ z_______ D-n é-h- z-c-a-ē- ----------------- Den échō zácharē.
Ne pijem ga, jer nemam šećera. Δ-- το-πίν--ε-ε----δ-- έ-ω--ά----. Δ__ τ_ π___ ε_____ δ__ έ__ ζ______ Δ-ν τ- π-ν- ε-ε-δ- δ-ν έ-ω ζ-χ-ρ-. ---------------------------------- Δεν το πίνω επειδή δεν έχω ζάχαρη. 0
Den -o pí-ō-ep-i-- ------h- ---ha-ē. D__ t_ p___ e_____ d__ é___ z_______ D-n t- p-n- e-e-d- d-n é-h- z-c-a-ē- ------------------------------------ Den to pínō epeidḗ den échō zácharē.
Zašto ne jedete juhu? Γι-τ--δε--τ-ώ-ε --ν ----α; Γ____ δ__ τ____ τ__ σ_____ Γ-α-ί δ-ν τ-ώ-ε τ-ν σ-ύ-α- -------------------------- Γιατί δεν τρώτε την σούπα; 0
G------------t---ēn---ú-a? G____ d__ t____ t__ s_____ G-a-í d-n t-ṓ-e t-n s-ú-a- -------------------------- Giatí den trṓte tēn soúpa?
Nisam ju naručio / naručila. Δ----η--π-----ει-α. Δ__ τ__ π__________ Δ-ν τ-ν π-ρ-γ-ε-λ-. ------------------- Δεν την παρήγγειλα. 0
D-n -ē- ----n--i-a. D__ t__ p__________ D-n t-n p-r-n-e-l-. ------------------- Den tēn parḗngeila.
Ne jedem je, jer je nisam naručio / naručila. Δ-- τ-ν--ρ-- επε-δ- -εν--η--π---γγ-ιλα. Δ__ τ__ τ___ ε_____ δ__ τ__ π__________ Δ-ν τ-ν τ-ώ- ε-ε-δ- δ-ν τ-ν π-ρ-γ-ε-λ-. --------------------------------------- Δεν την τρώω επειδή δεν την παρήγγειλα. 0
De--tēn----ō epe------n-t------ḗng---a. D__ t__ t___ e_____ d__ t__ p__________ D-n t-n t-ṓ- e-e-d- d-n t-n p-r-n-e-l-. --------------------------------------- Den tēn trṓō epeidḗ den tēn parḗngeila.
Zašto ne jedete meso? Γ-ατ- δεν τρ--ε -------ς; Γ____ δ__ τ____ τ_ κ_____ Γ-α-ί δ-ν τ-ώ-ε τ- κ-έ-ς- ------------------------- Γιατί δεν τρώτε το κρέας; 0
G---- d-n t-ṓte to kr-as? G____ d__ t____ t_ k_____ G-a-í d-n t-ṓ-e t- k-é-s- ------------------------- Giatí den trṓte to kréas?
Ja sam vegetarijanac. Εί-α- ---τ-φ-γ--. Ε____ χ__________ Ε-μ-ι χ-ρ-ο-ά-ο-. ----------------- Είμαι χορτοφάγος. 0
Eí-----h--t------s. E____ c____________ E-m-i c-o-t-p-á-o-. ------------------- Eímai chortophágos.
Ne jedem ga, jer sam vegetarijanac. Δ-ν--ο-τ----επει---ε--α- χορτοφά-ος. Δ__ τ_ τ___ ε_____ ε____ χ__________ Δ-ν τ- τ-ώ- ε-ε-δ- ε-μ-ι χ-ρ-ο-ά-ο-. ------------------------------------ Δεν το τρώω επειδή είμαι χορτοφάγος. 0
De- to---ṓō -pe-d- e--ai c-or-op-á-os. D__ t_ t___ e_____ e____ c____________ D-n t- t-ṓ- e-e-d- e-m-i c-o-t-p-á-o-. -------------------------------------- Den to trṓō epeidḗ eímai chortophágos.

Gestiuliranje pomaže kod učenja vokabulara

Kad učimo vokabular, naš mozak je jako zaposlen. Mora pohraniti svaku novu riječ. Mozgu se pri učenju može i pomoći. To se postiže gestikuliranjem. Gestikuliranje pomaže našem pamćenju. Bolje pamtimo riječi ako pritom koristimo gestikulaciju. To je jasno dokazano istraživanjem. Istraživači su ispitanicima dali da nauče vokabular. Te riječi zapravo nisu postojale. Pripadale su umjetnom jeziku. Ispitanicima su neke riječi bile prenesen gestikuliranjem. To znači da ispitanici nisu samo slušali ili čitali riječi. Ispitanici su koristeći geste također i oponašali značenje riječi. Za vrijeme učenja im se mjerila moždana aktivnost. Pritom su istraživači došli do zanimljivog otkrića. Kod učenja riječi uz geste bilo je aktivno više područja mozga. Uz aktivnosti u centru za govor izmjerena je i senzomotorička aktivnost. Ta dodatna moždana aktivnost utječe na naše pamćenje. Učenje uz gestikuliranje uzrokuje formiranje složenih mreža. Te mreže pohranjuju novu riječ na više mjesta u mozgu. Na taj način se vokabular može učinkovitije obraditi. Kad ih želimo koristiti, naš mozak ih brže pronalazi. Također se bolje pohranjuju. Važno je, međutim, da je gestikuliranje povezano s riječi. Naš mozak prepoznaje kad se riječ i gestikuliranje ne slažu. Nove spoznaje bi mogle dovesti do novih metoda podučavanja. Ljudi koji znaju malo o jezicima često uče sporo. Možda će učiti lakše ako riječi oponašaju fizički...