Zbirka izraza

hr Pridjevi 2   »   fi Adjektiiveja 2

79 [sedamdeset i devet]

Pridjevi 2

Pridjevi 2

79 [seitsemänkymmentäyhdeksän]

Adjektiiveja 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Imam plavu haljinu na sebi. M---l-a -- -i---en -e--- --ä--äni. M______ o_ s______ m____ p________ M-n-l-a o- s-n-n-n m-k-o p-ä-l-n-. ---------------------------------- Minulla on sininen mekko päälläni. 0
Imam crvenu haljinu na sebi. Min--l- o--p--a-ne- --k---pä---äni. M______ o_ p_______ m____ p________ M-n-l-a o- p-n-i-e- m-k-o p-ä-l-n-. ----------------------------------- Minulla on punainen mekko päälläni. 0
Imam zelenu haljinu na sebi. Min-l-- on-vi---ä----ko-p---län-. M______ o_ v_____ m____ p________ M-n-l-a o- v-h-e- m-k-o p-ä-l-n-. --------------------------------- Minulla on vihreä mekko päälläni. 0
Kupujem crnu torbu. Min--o--an----t-n--a----. M___ o____ m_____ l______ M-n- o-t-n m-s-a- l-u-u-. ------------------------- Minä ostan mustan laukun. 0
Kupujem smeđu torbu. M--ä-o--an --s-e-n ----u-. M___ o____ r______ l______ M-n- o-t-n r-s-e-n l-u-u-. -------------------------- Minä ostan ruskean laukun. 0
Kupujem bijelu torbu. M-nä --t-n -alk-i-e--la-k-n. M___ o____ v________ l______ M-n- o-t-n v-l-o-s-n l-u-u-. ---------------------------- Minä ostan valkoisen laukun. 0
Trebam nov auto. Mi-ä -a---t--n--ud-- ---on. M___ t________ u____ a_____ M-n- t-r-i-s-n u-d-n a-t-n- --------------------------- Minä tarvitsen uuden auton. 0
Trebam brz auto. Mi-ä----v----n -o---n-aut-n. M___ t________ n_____ a_____ M-n- t-r-i-s-n n-p-a- a-t-n- ---------------------------- Minä tarvitsen nopean auton. 0
Trebam udoban auto. M-n- t-----se- --kava- a--o-. M___ t________ m______ a_____ M-n- t-r-i-s-n m-k-v-n a-t-n- ----------------------------- Minä tarvitsen mukavan auton. 0
Tamo gore stanuje jedna stara žena. T-o--a -l--ä-l- ---u-van-- ------. T_____ y_______ a___ v____ n______ T-o-l- y-h-ä-l- a-u- v-n-a n-i-e-. ---------------------------------- Tuolla ylhäällä asuu vanha nainen. 0
Tamo gore stanuje jedna debela žena. Tuo-la y-h--ll---su- -i--va-n---e-. T_____ y_______ a___ l_____ n______ T-o-l- y-h-ä-l- a-u- l-h-v- n-i-e-. ----------------------------------- Tuolla ylhäällä asuu lihava nainen. 0
Tamo dolje stanuje jedna znatiželjna žena. Tu--l- ----a------u-------as--ainen. T_____ a_______ a___ u______ n______ T-o-l- a-h-a-l- a-u- u-e-i-s n-i-e-. ------------------------------------ Tuolla alhaalla asuu utelias nainen. 0
Naši gosti su bili dragi ljudi. Vi--aam----l-v-- m--a-aa-v--eä. V________ o_____ m______ v_____ V-e-a-m-e o-i-a- m-k-v-a v-k-ä- ------------------------------- Vieraamme olivat mukavaa väkeä. 0
Naši gosti su bili pristojni ljudi. V--r-a--e-o-iv-t-k--tel-asta--ä---. V________ o_____ k__________ v_____ V-e-a-m-e o-i-a- k-h-e-i-s-a v-k-ä- ----------------------------------- Vieraamme olivat kohteliasta väkeä. 0
Naši gosti su bili zanimljivi ljudi. V---a-----oli-at-k--nn---a--a---ke-. V________ o_____ k___________ v_____ V-e-a-m-e o-i-a- k-i-n-s-a-a- v-k-ä- ------------------------------------ Vieraamme olivat kiinnostavaa väkeä. 0
Imam dragu djecu. Mi--ll- o--k-ltt-jä---p-ia. M______ o_ k_______ l______ M-n-l-a o- k-l-t-j- l-p-i-. --------------------------- Minulla on kilttejä lapsia. 0
Ali susjedi imaju bezobraznu djecu. M-tt--n-a---ei----o---enäkkä-tä -a-si-. M____ n__________ o_ n_________ l______ M-t-a n-a-u-e-l-a o- n-n-k-ä-t- l-p-i-. --------------------------------------- Mutta naapureilla on nenäkkäitä lapsia. 0
Jesu li Vaša djeca dobra? Ov-tk--te--ä- l--s--n- -ilt-ejä? O_____ t_____ l_______ k________ O-a-k- t-i-ä- l-p-e-n- k-l-t-j-? -------------------------------- Ovatko teidän lapsenne kilttejä? 0

Jedan jezik, mnogo varijeteta

Čak i kada govorimo samo jedan jezik, govorimo mnogo jezika. Budući da nijedan jezik nije zatvoren sustav. Svaki jezik pokazuje mnoge različite dimenzije. Jezik je živi sustav. Govornici se uvijek usmjeravaju prema svojim sugovornicima. Stoga ljudi mijenjaju jezik koji govore. Ti varijeteti se pojavljuju u različitim oblicima. Svaki jezik, na primjer, ima povijest. Ona se mijenjala i nastavit će se mijenjati. To se vidi po tome što stariji ljudi govore drugačije od mladih. U većini jezika također postoje različiti dijalekti. Međutim, mnogi govornici dijalekata se mogu prilagoditi svojoj okolini. U određenim situacijama govore standardni jezik. Različite društvene skupine koriste različite jezike. Jezik mladih ili lovački žargon su primjer za to. Većina ljudi govori drugačije na poslu nego kod kuće. Mnogi na poslu koriste i stručni jezik. Razlike postoje i u usmenom i pismenom jeziku. Govorni jezik je većinom puno jednostavniji od pisanog. Ta razlika može biti jako velika. To je slučaj kad se pisani jezici dugo ne mijenjaju. Govornik tada mora prvo naučiti jezik koristiti pismo. Jezik žena i muškaraca se često razlikuje. U zapadnim društvima ta razlika nije jako velika. Međutim, postoje zemlje u kojima žene govore sasvim drugačije od muškaraca. U nekim kulturama uljudnost ima vlastiti jezični oblik. Pričanje uopće nija lako! Moramo paziti na mnoge različite stvari istovremeno...