Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   be Прошлы час 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [восемдзесят два]

82 [vosemdzesyat dva]

Прошлы час 2

[Proshly chas 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski bjeloruski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Та-е да--л-с----кл-к-ц- --тку- -апамо-у? Т___ д_______ в________ х_____ д________ Т-б- д-в-л-с- в-к-і-а-ь х-т-у- д-п-м-г-? ---------------------------------------- Табе давялося выклікаць хуткую дапамогу? 0
T-b--d---a-o-y- vy---ka-s’ -hutk--u--ap--o-u? T___ d_________ v_________ k_______ d________ T-b- d-v-a-o-y- v-k-і-a-s- k-u-k-y- d-p-m-g-? --------------------------------------------- Tabe davyalosya vyklіkats’ khutkuyu dapamogu?
Jesi li morao / morala zvati liječnika? Т--е -авя-о-я---к-ікац- до-т-р-? Т___ д_______ в________ д_______ Т-б- д-в-л-с- в-к-і-а-ь д-к-а-а- -------------------------------- Табе давялося выклікаць доктара? 0
Ta-e davy------ v-klіka-s--d---a--? T___ d_________ v_________ d_______ T-b- d-v-a-o-y- v-k-і-a-s- d-k-a-a- ----------------------------------- Tabe davyalosya vyklіkats’ doktara?
Je si li morao / morala zvati policiju? Табе-дав-лос--в--лік----паліц-ю? Т___ д_______ в________ п_______ Т-б- д-в-л-с- в-к-і-а-ь п-л-ц-ю- -------------------------------- Табе давялося выклікаць паліцыю? 0
T-b- d-vy-----------іka-s’--a--t-y-u? T___ d_________ v_________ p_________ T-b- d-v-a-o-y- v-k-і-a-s- p-l-t-y-u- ------------------------------------- Tabe davyalosya vyklіkats’ palіtsyyu?
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. У Ва- -сць-ну--р-т-л--о--- --м-н- ён то-ькі --о быў. У В__ ё___ н____ т________ У м___ ё_ т_____ ш__ б___ У В-с ё-ц- н-м-р т-л-ф-н-? У м-н- ё- т-л-к- ш-о б-ў- ---------------------------------------------------- У Вас ёсць нумар тэлефона? У мяне ён толькі што быў. 0
U---s-y---s’ -um---t--efo-a?-- -y------n-t----і sh----yu. U V__ y_____ n____ t________ U m____ y__ t_____ s___ b___ U V-s y-s-s- n-m-r t-l-f-n-? U m-a-e y-n t-l-k- s-t- b-u- --------------------------------------------------------- U Vas yosts’ numar telefona? U myane yon tol’kі shto byu.
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. У --- ё-ц-----ас- У--яне-ё- то--к----о-быў. У В__ ё___ а_____ У м___ ё_ т_____ ш__ б___ У В-с ё-ц- а-р-с- У м-н- ё- т-л-к- ш-о б-ў- ------------------------------------------- У Вас ёсць адрас? У мяне ён толькі што быў. 0
U Vas ------ -d-----U-m------o---ol’k--s-to -yu. U V__ y_____ a_____ U m____ y__ t_____ s___ b___ U V-s y-s-s- a-r-s- U m-a-e y-n t-l-k- s-t- b-u- ------------------------------------------------ U Vas yosts’ adras? U myane yon tol’kі shto byu.
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. У Вас ёсц---а-т- г------ --м--е ян-----ь-- -то бы--. У В__ ё___ к____ г______ У м___ я__ т_____ ш__ б____ У В-с ё-ц- к-р-а г-р-д-? У м-н- я-а т-л-к- ш-о б-л-. ---------------------------------------------------- У Вас ёсць карта горада? У мяне яна толькі што была. 0
U -a--y-s--’ -arta g--ada? U m-an- -a-- -o---і s-t--b-la. U V__ y_____ k____ g______ U m____ y___ t_____ s___ b____ U V-s y-s-s- k-r-a g-r-d-? U m-a-e y-n- t-l-k- s-t- b-l-. --------------------------------------------------------- U Vas yosts’ karta gorada? U myane yana tol’kі shto byla.
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. Ё--пр----- -в-еч-сова- Ён--е ----прый-ці--в-еча--ва. Ё_ п______ с__________ Ё_ н_ м__ п______ с__________ Ё- п-ы-ш-ў с-о-ч-с-в-? Ё- н- м-г п-ы-с-і с-о-ч-с-в-. ---------------------------------------------------- Ён прыйшоў своечасова? Ён не мог прыйсці своечасова. 0
E- --yy---u-s---cha-ova--Y-n ne-mo- --y-st---------as--a. E_ p_______ s___________ Y__ n_ m__ p_______ s___________ E- p-y-s-o- s-o-c-a-o-a- Y-n n- m-g p-y-s-s- s-o-c-a-o-a- --------------------------------------------------------- En pryyshou svoechasova? YOn ne mog pryystsі svoechasova.
Je li našao put? Nije mogao naći put. Ё- зна--о- шл-----н----мог-зн-йс-- шля-. Ё_ з______ ш____ Ё_ н_ м__ з______ ш____ Ё- з-а-ш-ў ш-я-? Ё- н- м-г з-а-с-і ш-я-. ---------------------------------------- Ён знайшоў шлях? Ён не мог знайсці шлях. 0
En---a-s--u-s-l--kh? YO--n- m-g znaystsі-sh-yakh. E_ z_______ s_______ Y__ n_ m__ z_______ s_______ E- z-a-s-o- s-l-a-h- Y-n n- m-g z-a-s-s- s-l-a-h- ------------------------------------------------- En znayshou shlyakh? YOn ne mog znaystsі shlyakh.
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. Ён---б--зра--м-ў?-Ён--е-м-г-м-не -раз-ме--. Ё_ ц___ з________ Ё_ н_ м__ м___ з_________ Ё- ц-б- з-а-у-е-? Ё- н- м-г м-н- з-а-у-е-ь- ------------------------------------------- Ён цябе зразумеў? Ён не мог мяне зразумець. 0
En ts-ab- zr--u-eu? Y------mog--ya---zr-z-met--. E_ t_____ z________ Y__ n_ m__ m____ z__________ E- t-y-b- z-a-u-e-? Y-n n- m-g m-a-e z-a-u-e-s-. ------------------------------------------------ En tsyabe zrazumeu? YOn ne mog myane zrazumets’.
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? Ча----ы не-мо- ---йс-і --о--асов-? Ч___ т_ н_ м__ п______ с__________ Ч-м- т- н- м-г п-ы-с-і с-о-ч-с-в-? ---------------------------------- Чаму ты не мог прыйсці своечасова? 0
C-am--t---e m-g-pryys--- -v-ech-sova? C____ t_ n_ m__ p_______ s___________ C-a-u t- n- m-g p-y-s-s- s-o-c-a-o-a- ------------------------------------- Chamu ty ne mog pryystsі svoechasova?
Zašto nisi mogao / mogla naći put? Ча----- -е-м-г -н--с-і-----? Ч___ т_ н_ м__ з______ ш____ Ч-м- т- н- м-г з-а-с-і ш-я-? ---------------------------- Чаму ты не мог знайсці шлях? 0
C--mu-ty-ne ----zn-ystsі-----a--? C____ t_ n_ m__ z_______ s_______ C-a-u t- n- m-g z-a-s-s- s-l-a-h- --------------------------------- Chamu ty ne mog znaystsі shlyakh?
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Ча-у т- не мо----- ----у-е--? Ч___ т_ н_ м__ я__ з_________ Ч-м- т- н- м-г я-о з-а-у-е-ь- ----------------------------- Чаму ты не мог яго зразумець? 0
C-am- -y-n--mog-y-go--r---mets’? C____ t_ n_ m__ y___ z__________ C-a-u t- n- m-g y-g- z-a-u-e-s-? -------------------------------- Chamu ty ne mog yago zrazumets’?
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Я-не-м-г - ----а-ла п--й-----в-е-асо-а, б- -е-было--ў-о--с-. Я н_ м__ / н_ м____ п______ с__________ б_ н_ б___ а________ Я н- м-г / н- м-г-а п-ы-с-і с-о-ч-с-в-, б- н- б-л- а-т-б-с-. ------------------------------------------------------------ Я не мог / не магла прыйсці своечасова, бо не было аўтобуса. 0
Ya ne-mo- / n- m-g-a--r--sts- --o-c----v---b- n--b--o a-t-----. Y_ n_ m__ / n_ m____ p_______ s___________ b_ n_ b___ a________ Y- n- m-g / n- m-g-a p-y-s-s- s-o-c-a-o-a- b- n- b-l- a-t-b-s-. --------------------------------------------------------------- Ya ne mog / ne magla pryystsі svoechasova, bo ne bylo autobusa.
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Я не м-г - ------ла -н--с-- -лях--б--- -я-- н---ы----а-т- го----. Я н_ м__ / н_ м____ з______ ш____ б_ ў м___ н_ б___ к____ г______ Я н- м-г / н- м-г-а з-а-с-і ш-я-, б- ў м-н- н- б-л- к-р-ы г-р-д-. ----------------------------------------------------------------- Я не мог / не магла знайсці шлях, бо ў мяне не было карты горада. 0
Y- n- mo-----e magl--z---st-------a-h---o---myan--n---ylo-k--t- gor---. Y_ n_ m__ / n_ m____ z_______ s_______ b_ u m____ n_ b___ k____ g______ Y- n- m-g / n- m-g-a z-a-s-s- s-l-a-h- b- u m-a-e n- b-l- k-r-y g-r-d-. ----------------------------------------------------------------------- Ya ne mog / ne magla znaystsі shlyakh, bo u myane ne bylo karty gorada.
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Я-не---- / -е--агл- -г--з---ум--ь---о -узыка -ыл---ельмі -уч--я. Я н_ м__ / н_ м____ я__ з_________ б_ м_____ б___ в_____ г______ Я н- м-г / н- м-г-а я-о з-а-у-е-ь- б- м-з-к- б-л- в-л-м- г-ч-а-. ---------------------------------------------------------------- Я не мог / не магла яго зразумець, бо музыка была вельмі гучная. 0
Ya-n- --g - n--mag-a yago-z--zume-s-, b- m-zy-- --l- ve-’-і----h-aya. Y_ n_ m__ / n_ m____ y___ z__________ b_ m_____ b___ v_____ g________ Y- n- m-g / n- m-g-a y-g- z-a-u-e-s-, b- m-z-k- b-l- v-l-m- g-c-n-y-. --------------------------------------------------------------------- Ya ne mog / ne magla yago zrazumets’, bo muzyka byla vel’mі guchnaya.
Morao / morala sam uzeti taksi. Мне -а-я--с- -з-ць --к--. М__ д_______ ў____ т_____ М-е д-в-л-с- ў-я-ь т-к-і- ------------------------- Мне давялося ўзяць таксі. 0
Mne dav-al--ya--zy---- t--s-. M__ d_________ u______ t_____ M-e d-v-a-o-y- u-y-t-’ t-k-і- ----------------------------- Mne davyalosya uzyats’ taksі.
Morao / morala sam kupiti plan grada. М-е -ав---с---у-іць ка-т---о--да. М__ д_______ к_____ к____ г______ М-е д-в-л-с- к-п-ц- к-р-у г-р-д-. --------------------------------- Мне давялося купіць карту горада. 0
M-- d-v--------k-pіts’--a-t- ----da. M__ d_________ k______ k____ g______ M-e d-v-a-o-y- k-p-t-’ k-r-u g-r-d-. ------------------------------------ Mne davyalosya kupіts’ kartu gorada.
Morao / morala sam isključiti radio. Я-быў---б-ла-в-м---н- -----уш--а-в-к-юч-ц--р----. Я б__ / б___ в_______ / в_______ в________ р_____ Я б-ў / б-л- в-м-ш-н- / в-м-ш-н- в-к-ю-ы-ь р-д-ё- ------------------------------------------------- Я быў / была вымушаны / вымушана выключыць радыё. 0
Ya------ -y----ym-sh-ny / -ym-sh--a v-k-yuch-t-- rad-e. Y_ b__ / b___ v________ / v________ v___________ r_____ Y- b-u / b-l- v-m-s-a-y / v-m-s-a-a v-k-y-c-y-s- r-d-e- ------------------------------------------------------- Ya byu / byla vymushany / vymushana vyklyuchyts’ radye.

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!