Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   de Vergangenheit 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [zweiundachtzig]

Vergangenheit 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski njemački igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Mus-t-s- du--i--n-Kr--k-----e- -u-en? M------- d- e---- K----------- r----- M-s-t-s- d- e-n-n K-a-k-n-a-e- r-f-n- ------------------------------------- Musstest du einen Krankenwagen rufen? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? M-ss-es------e- A--- --fe-? M------- d- d-- A--- r----- M-s-t-s- d- d-n A-z- r-f-n- --------------------------- Musstest du den Arzt rufen? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? M--s--st--u--ie-P----ei-r-f--? M------- d- d-- P------ r----- M-s-t-s- d- d-e P-l-z-i r-f-n- ------------------------------ Musstest du die Polizei rufen? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. H-be---i- -----e--f--n-mmer? Ge--d- ----- i-- s-e n-ch. H---- S-- d-- T------------- G----- h---- i-- s-- n---- H-b-n S-e d-e T-l-f-n-u-m-r- G-r-d- h-t-e i-h s-e n-c-. ------------------------------------------------------- Haben Sie die Telefonnummer? Gerade hatte ich sie noch. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Ha--- -i--d----dr---e------de h---e--c---i- n---. H---- S-- d-- A------- G----- h---- i-- s-- n---- H-b-n S-e d-e A-r-s-e- G-r-d- h-t-e i-h s-e n-c-. ------------------------------------------------- Haben Sie die Adresse? Gerade hatte ich sie noch. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Ha-e- Sie--en--t---pl-n? -----e --tte---h ihn-no--. H---- S-- d-- S--------- G----- h---- i-- i-- n---- H-b-n S-e d-n S-a-t-l-n- G-r-d- h-t-e i-h i-n n-c-. --------------------------------------------------- Haben Sie den Stadtplan? Gerade hatte ich ihn noch. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. Ka--er p-n-t-i--?-E- ko---- -i-ht ---ktl-ch k-m---. K-- e- p--------- E- k----- n---- p-------- k------ K-m e- p-n-t-i-h- E- k-n-t- n-c-t p-n-t-i-h k-m-e-. --------------------------------------------------- Kam er pünktlich? Er konnte nicht pünktlich kommen. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. Fa-d e--d-n-W-g?-Er----nt--de--We- ----- -ind-n. F--- e- d-- W--- E- k----- d-- W-- n---- f------ F-n- e- d-n W-g- E- k-n-t- d-n W-g n-c-t f-n-e-. ------------------------------------------------ Fand er den Weg? Er konnte den Weg nicht finden. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. V---t-nd--r d---?-------nt- mic- ---h- -e----he-. V------- e- d---- E- k----- m--- n---- v--------- V-r-t-n- e- d-c-? E- k-n-t- m-c- n-c-t v-r-t-h-n- ------------------------------------------------- Verstand er dich? Er konnte mich nicht verstehen. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? W-r-- -onnt----d- n--ht---n-t-i-- -ommen? W---- k------- d- n---- p-------- k------ W-r-m k-n-t-s- d- n-c-t p-n-t-i-h k-m-e-? ----------------------------------------- Warum konntest du nicht pünktlich kommen? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? W---m---n----- du---n-We---ic-t--ind--? W---- k------- d- d-- W-- n---- f------ W-r-m k-n-t-s- d- d-n W-g n-c-t f-n-e-? --------------------------------------- Warum konntest du den Weg nicht finden? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Wa--m --n-t--t-d- i-n ---ht-ve-s---e-? W---- k------- d- i-- n---- v--------- W-r-m k-n-t-s- d- i-n n-c-t v-r-t-h-n- -------------------------------------- Warum konntest du ihn nicht verstehen? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. Ich-k-n-te -i--t -ü------- kommen,-weil-k--- Bus --h-. I-- k----- n---- p-------- k------ w--- k--- B-- f---- I-h k-n-t- n-c-t p-n-t-i-h k-m-e-, w-i- k-i- B-s f-h-. ------------------------------------------------------ Ich konnte nicht pünktlich kommen, weil kein Bus fuhr. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Ich k-n------n-----nic-t f---en, -e-l---h ---nen--ta-tp-an hat-e. I-- k----- d-- W-- n---- f------ w--- i-- k----- S-------- h----- I-h k-n-t- d-n W-g n-c-t f-n-e-, w-i- i-h k-i-e- S-a-t-l-n h-t-e- ----------------------------------------------------------------- Ich konnte den Weg nicht finden, weil ich keinen Stadtplan hatte. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Ich-k-n-t- i-- -icht versteh-n, -e-l-d-- Mu--k so la---wa-. I-- k----- i-- n---- v--------- w--- d-- M---- s- l--- w--- I-h k-n-t- i-n n-c-t v-r-t-h-n- w-i- d-e M-s-k s- l-u- w-r- ----------------------------------------------------------- Ich konnte ihn nicht verstehen, weil die Musik so laut war. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. Ich-mu-s-- ein-T-x- n-h---. I-- m----- e-- T--- n------ I-h m-s-t- e-n T-x- n-h-e-. --------------------------- Ich musste ein Taxi nehmen. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. Ich -u-s-- ---e--St-dtplan ka--en. I-- m----- e---- S-------- k------ I-h m-s-t- e-n-n S-a-t-l-n k-u-e-. ---------------------------------- Ich musste einen Stadtplan kaufen. 0
Morao / morala sam isključiti radio. I-h--u--te d-s -a--- a-ssc-a--e-. I-- m----- d-- R---- a----------- I-h m-s-t- d-s R-d-o a-s-c-a-t-n- --------------------------------- Ich musste das Radio ausschalten. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!