Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   fi Menneisyysmuoto 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [kahdeksankymmentäkaksi]

Menneisyysmuoto 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski finski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Pit-kö si-u- s--tt------ula--s-? P----- s---- s------ a---------- P-t-k- s-n-n s-i-t-a a-b-l-n-s-? -------------------------------- Pitikö sinun soittaa ambulanssi? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? P---kö-si-un-s--tta--l-ä-ä--? P----- s---- s------ l------- P-t-k- s-n-n s-i-t-a l-ä-ä-i- ----------------------------- Pitikö sinun soittaa lääkäri? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? Pi--kö sinun ---tta---------? P----- s---- s------ p------- P-t-k- s-n-n s-i-t-a p-l-i-i- ----------------------------- Pitikö sinun soittaa poliisi? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. Onk- teillä-puhelinnum--o- Minull--o-i -- -i--ä--s-en. O--- t----- p------------- M------ o-- s- v---- ä----- O-k- t-i-l- p-h-l-n-u-e-o- M-n-l-a o-i s- v-e-ä ä-k-n- ------------------------------------------------------ Onko teillä puhelinnumero? Minulla oli se vielä äsken. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. O--o -----ä os----? --k-n--i--ll----i-----i-lä. O--- t----- o------ Ä---- m------ o-- s- v----- O-k- t-i-l- o-o-t-? Ä-k-n m-n-l-a o-i s- v-e-ä- ----------------------------------------------- Onko teillä osoite? Äsken minulla oli se vielä. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. On-o--e--lä --u-----n k-rt--- Ä--e--m---l-a o-- -e-v---ä. O--- t----- k-------- k------ Ä---- m------ o-- s- v----- O-k- t-i-l- k-u-u-g-n k-r-t-? Ä-k-n m-n-l-a o-i s- v-e-ä- --------------------------------------------------------- Onko teillä kaupungin kartta? Äsken minulla oli se vielä. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. Tul--o h-- -----sa?--ä---- v--nut-t---- -jo-ss-. T----- h-- a------- H-- e- v----- t---- a------- T-l-k- h-n a-o-s-a- H-n e- v-i-u- t-l-a a-o-s-a- ------------------------------------------------ Tuliko hän ajoissa? Hän ei voinut tulla ajoissa. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. Löys--ö -än t--n? -än -i vo-nut--öy--ä--i--ä. L------ h-- t---- H-- e- v----- l----- t----- L-y-i-ö h-n t-e-? H-n e- v-i-u- l-y-ä- t-e-ä- --------------------------------------------- Löysikö hän tien? Hän ei voinut löytää tietä. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. Ym--rs-k- h-n s-n--- --n--- ym--rt-n-- -i---. Y-------- h-- s----- H-- e- y--------- m----- Y-m-r-i-ö h-n s-n-a- H-n e- y-m-r-ä-y- m-n-a- --------------------------------------------- Ymmärsikö hän sinua? Hän ei ymmärtänyt minua. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? Mi-s- -- v--nut -ulla-a--i---? M---- e- v----- t---- a------- M-k-i e- v-i-u- t-l-a a-o-s-a- ------------------------------ Miksi et voinut tulla ajoissa? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? M--s--et v--nu---ö--ä--tietä? M---- e- v----- l----- t----- M-k-i e- v-i-u- l-y-ä- t-e-ä- ----------------------------- Miksi et voinut löytää tietä? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? M--si-----oi-u- ym--r-ä- hä---? M---- e- v----- y------- h----- M-k-i e- v-i-u- y-m-r-ä- h-n-ä- ------------------------------- Miksi et voinut ymmärtää häntä? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. En --i--t-t------jo-s--- -o--- --ss---i--e--yt. E- v----- t---- a------- k---- b---- e- m------ E- v-i-u- t-l-a a-o-s-a- k-s-a b-s-i e- m-n-y-. ----------------------------------------------- En voinut tulla ajoissa, koska bussi ei mennyt. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. E- voin-t---yt-- -ie--- ---k- m-n-l---ei---lut-k----ng---k-r-ta-. E- v----- l----- t----- k---- m------ e- o---- k-------- k------- E- v-i-u- l-y-ä- t-e-ä- k-s-a m-n-l-a e- o-l-t k-u-u-g-n k-r-t-a- ----------------------------------------------------------------- En voinut löytää tietä, koska minulla ei ollut kaupungin karttaa. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. En v----t ------ää-h--tä,--osk- mu-ii-k- -li------kov--l-. E- v----- y------- h----- k---- m------- o-- n--- k------- E- v-i-u- y-m-r-ä- h-n-ä- k-s-a m-s-i-k- o-i n-i- k-v-l-a- ---------------------------------------------------------- En voinut ymmärtää häntä, koska musiikki oli niin kovalla. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. Mi-un-pit- ott-a taksi. M---- p--- o---- t----- M-n-n p-t- o-t-a t-k-i- ----------------------- Minun piti ottaa taksi. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. M-nu--pi----st-- kaupu-gin---r-t-. M---- p--- o---- k-------- k------ M-n-n p-t- o-t-a k-u-u-g-n k-r-t-. ---------------------------------- Minun piti ostaa kaupungin kartta. 0
Morao / morala sam isključiti radio. Mi--n-piti sa-mut-a- ra-io. M---- p--- s-------- r----- M-n-n p-t- s-m-u-t-a r-d-o- --------------------------- Minun piti sammuttaa radio. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!