Zbirka izraza

hr Prošlost 2   »   hu Múlt 2

82 [osamdeset i dva]

Prošlost 2

Prošlost 2

82 [nyolcvankettő]

Múlt 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski mađarski igra Više
Jesi li morao / morala zvati hitnu pomoć? Mus--j-v-l- ---tő------o-? M----- v--- m----- h------ M-s-á- v-l- m-n-ő- h-v-o-? -------------------------- Muszáj volt mentőt hívnod? 0
Jesi li morao / morala zvati liječnika? M----- v----az or---- h--no-? M----- v--- a- o----- h------ M-s-á- v-l- a- o-v-s- h-v-o-? ----------------------------- Muszáj volt az orvost hívnod? 0
Je si li morao / morala zvati policiju? M-s-áj vo-t a r--dő-sége----v-od? M----- v--- a r---------- h------ M-s-á- v-l- a r-n-ő-s-g-t h-v-o-? --------------------------------- Muszáj volt a rendőrséget hívnod? 0
Imate li broj telefona? Upravo sam ga imao / imala. M----- - t--ef-n-zám? Az--lő-b---g --g-o-t. M----- a t----------- A- e---- m-- m------- M-g-a- a t-l-f-n-z-m- A- e-ő-b m-g m-g-o-t- ------------------------------------------- Megvan a telefonszám? Az előbb még megvolt. 0
Imate li adresu? Upravo sam je imao / imala. Megv---- cím? -z-e--bb-mé--m--vo-t. M----- a c--- A- e---- m-- m------- M-g-a- a c-m- A- e-ő-b m-g m-g-o-t- ----------------------------------- Megvan a cím? Az előbb még megvolt. 0
Imate li plan grada? Upravo sam ga imao / imala. Me---n-a-v--os-ér--p?-Az e-----m-g--eg---t. M----- a v----------- A- e---- m-- m------- M-g-a- a v-r-s-é-k-p- A- e-ő-b m-g m-g-o-t- ------------------------------------------- Megvan a várostérkép? Az előbb még megvolt. 0
Je li došao točno na vrijeme? Nije mogao doći točno na vrijeme. Pon--san---t-- -em tudo-- pon----- jö--i. P------- j---- N-- t----- p------- j----- P-n-o-a- j-t-? N-m t-d-t- p-n-o-a- j-n-i- ----------------------------------------- Pontosan jött? Nem tudott pontosan jönni. 0
Je li našao put? Nije mogao naći put. Megt--á-----z -ta-? --m----t--------áln---- -ta-. M--------- a- u---- N-- t---- m--------- a- u---- M-g-a-á-t- a- u-a-? N-m t-d-a m-g-a-á-n- a- u-a-. ------------------------------------------------- Megtalálta az utat? Nem tudta megtalálni az utat. 0
Je li te razumio? Nije me mogao razumjeti. M-gé-tett tége-- ----tu-o-t-m--ér--ni. M-------- t----- N-- t----- m--------- M-g-r-e-t t-g-d- N-m t-d-t- m-g-r-e-i- -------------------------------------- Megértett téged? Nem tudott megérteni. 0
Zašto nisi mogao / mogla doći točno na vrijeme? Mi--t n-- t-dtá--po------ -önn-? M---- n-- t----- p------- j----- M-é-t n-m t-d-á- p-n-o-a- j-n-i- -------------------------------- Miért nem tudtál pontosan jönni? 0
Zašto nisi mogao / mogla naći put? Mi--t-----tu--a---e-t--á----a- -t-t? M---- n-- t----- m--------- a- u---- M-é-t n-m t-d-a- m-g-a-á-n- a- u-a-? ------------------------------------ Miért nem tudtad megtalálni az utat? 0
Zašto ga nisi mogao / mogla razumjeti? Mi--t-nem-tud------ -eg--te-i? M---- n-- t----- ő- m--------- M-é-t n-m t-d-a- ő- m-g-r-e-i- ------------------------------ Miért nem tudtad őt megérteni? 0
Nisam mogao / mogla doći točno na vrijeme jer nije vozio nijedan autobus. N-------am pon--s-- ---n-,--e-t ----j-tt bus-. N-- t----- p------- j----- m--- n-- j--- b---- N-m t-d-a- p-n-o-a- j-n-i- m-r- n-m j-t- b-s-. ---------------------------------------------- Nem tudtam pontosan jönni, mert nem jött busz. 0
Nisam mogao / mogla naći put jer nisam imao plan grada. Ne- t-d--m m-gt-láln--a---ta----er----m -o-t-vár-st--képe-. N-- t----- m--------- a- u---- m--- n-- v--- v------------- N-m t-d-a- m-g-a-á-n- a- u-a-, m-r- n-m v-l- v-r-s-é-k-p-m- ----------------------------------------------------------- Nem tudtam megtalálni az utat, mert nem volt várostérképem. 0
Nisam ga mogao / mogla razumjeti jer je glazba bila preglasna. Ne--tud--- -e-é-t-ni,--er- --ya----n----v-lt-a --ne. N-- t----- m--------- m--- o---- h----- v--- a z---- N-m t-d-a- m-g-r-e-i- m-r- o-y-n h-n-o- v-l- a z-n-. ---------------------------------------------------- Nem tudtam megérteni, mert olyan hangos volt a zene. 0
Morao / morala sam uzeti taksi. Mu-------lt -g-----i-----n-m. M----- v--- e-- t---- h------ M-s-á- v-l- e-y t-x-t h-v-o-. ----------------------------- Muszáj volt egy taxit hívnom. 0
Morao / morala sam kupiti plan grada. M-s--- v-l- e-y -ár-s-é--ép-t-v-sá-oln-m. M----- v--- e-- v------------ v---------- M-s-á- v-l- e-y v-r-s-é-k-p-t v-s-r-l-o-. ----------------------------------------- Muszáj volt egy várostérképet vásárolnom. 0
Morao / morala sam isključiti radio. Ki---l---t----c-o-n-m - rá----. K- k------ k--------- a r------ K- k-l-e-t k-p-s-l-o- a r-d-ó-. ------------------------------- Ki kellett kapcsolnom a rádiót. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Strane jezike je bolje učiti u inozemstvu!

Odrasli jezike više ne uče tako lako kao djeca. Njihov mozak je potpuno razvijen. Stoga više ne može tako lako uspostavljati nove mreže. No svejedno odrasli mogu jako dobro naučiti jezik! Stoga treba otići u zemlju u kojoj se taj jezik govori. Strani jezik se posebno učinkovito uči u inozemstvu. To zna svatko tko je već bio na jezičnom putovanju. U prirodnom se okruženju strani jezik uči puno brže. Novo istraživanje je nedavno došlo do zanimljivog rezultata. Ono pokazuje da se strani jezik u inozemstvu također uči drugačije! Mozak može strani jezik obrađivati kao materinji. Istraživači su dugo vjerovali da postoje različiti procesi učenja. Sada je eksperiment to i dokazao. Skupina ispitanika morala je naučiti izmišljeni jezik. Jedan dio ispitanika pohađao je nastavu. Drugi dio ispitanika učio je jezik u simuliranoj situaciji u inozemstvu. Ti ispitanici su se morali orijentirati u stranom okruženju. Svi ljudi s kojima su stupali u kontakt govorili su novi jezik. Ispitanici te skupine, dakle, nisu pripadali standardnim učenicima jezika. Pripadali su stranoj zajednici govornika. Tako su bili prisiljeni koristiti se novim jezikom. Nakon nekog vremena ispitanike se testiralo. Obje grupe su odmah pokazale dobro znanje novog jezika. Njihov mozak je obradio strani jezik, ali na različit način! Oni koji su jezik učili u “inozemstvu” pokazali su upadljivu aktivnost mozga. Njihov mozak je obrađivao stranu gramatiku kao gramatiku materinjeg jezika. Identificirani su isti mehanizmi kao i kod izvornih govornika. Jezično putovanje je najljepši i najučinkovitiji oblik učenja!