Zbirka izraza

hr Prošlost 3   »   zh 过去时3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83[八十三]

83 [Bāshísān]

过去时3

[guòqù shí 3]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
telefonirati 通-话（-电话） 通------- 通-话-打-话- -------- 通电话（打电话） 0
t-ng-dià-h-à -dǎ d-à-h-à) t--- d------ (-- d------- t-n- d-à-h-à (-ǎ d-à-h-à- ------------------------- tōng diànhuà (dǎ diànhuà)
Telefonirao / telefonirala sam. 我--过--- - 。 我 打- 电- 了 。 我 打- 电- 了 。 ----------- 我 打过 电话 了 。 0
wǒ -ǎguò -i---uàl-. w- d---- d--------- w- d-g-ò d-à-h-à-e- ------------------- wǒ dǎguò diànhuàle.
Cijelo sam vrijeme telefonirao / telefonirala. 我 ------电- --。 我 一- 在- 电- 了 。 我 一- 在- 电- 了 。 -------------- 我 一直 在打 电话 了 。 0
W- yī--- --i dǎ --à-hu-le. W- y---- z-- d- d--------- W- y-z-í z-i d- d-à-h-à-e- -------------------------- Wǒ yīzhí zài dǎ diànhuàle.
pitati 提问-- 问-题-问 提--- 问---- 提-题- 问-题-问 ---------- 提问题， 问问题，问 0
T- wè-tí, w---w-n------n T- w----- w-- w----- w-- T- w-n-í- w-n w-n-í- w-n ------------------------ Tí wèntí, wèn wèntí, wèn
Pitao / pitala sam. 我 -过---。 我 问- 了 。 我 问- 了 。 -------- 我 问过 了 。 0
w---èn-uò-e. w- w-------- w- w-n-u-l-. ------------ wǒ wènguòle.
Uvijek sam pitao / pitala. 我--前-经- -----。 我 以- 经- 问 问- 。 我 以- 经- 问 问- 。 -------------- 我 以前 经常 问 问题 。 0
W- y---á----n-c-áng---n-w----. W- y----- j-------- w-- w----- W- y-q-á- j-n-c-á-g w-n w-n-í- ------------------------------ Wǒ yǐqián jīngcháng wèn wèntí.
ispričati 讲--描述、告-、说、叙述 讲------------ 讲-、-述-告-、-、-述 ------------- 讲述、描述、告诉、说、叙述 0
J--ng-hù---iáos-----ào--, -h----xù-hù J-------- m------- g----- s---- x---- J-ǎ-g-h-, m-á-s-ù- g-o-ù- s-u-, x-s-ù ------------------------------------- Jiǎngshù, miáoshù, gàosù, shuō, xùshù
Ispričao / ispričala sam. 我 -----。 我 说- 了 。 我 说- 了 。 -------- 我 说过 了 。 0
wǒ shuō---l-. w- s--------- w- s-u-g-ò-e- ------------- wǒ shuōguòle.
Ispričao / ispričala sam cijelu priču. 我-- 整-事情 --说- 了-。 我 把 整--- 都 说- 了 。 我 把 整-事- 都 说- 了 。 ----------------- 我 把 整个事情 都 说过 了 。 0
Wǒ bǎ-z---g-è -hì--n---ōu-s-u-guò--. W- b- z------ s------ d-- s--------- W- b- z-ě-g-è s-ì-í-g d-u s-u-g-ò-e- ------------------------------------ Wǒ bǎ zhěnggè shìqíng dōu shuōguòle.
učiti 学- 学- 学- -- 学习 0
Xu--í X---- X-é-í ----- Xuéxí
Učio / učila sam. 我 学习----。 我 学- 过- 。 我 学- 过- 。 --------- 我 学习 过了 。 0
w- x-éx-g-ò--. w- x---------- w- x-é-í-u-l-. -------------- wǒ xuéxíguòle.
Učio / učila sam cijelu večer. 我-学习了--个 -上-。 我 学-- 整- 晚- 。 我 学-了 整- 晚- 。 ------------- 我 学习了 整个 晚上 。 0
W- --é-í-e-z-ě-g-è wǎns-à--. W- x------ z------ w-------- W- x-é-í-e z-ě-g-è w-n-h-n-. ---------------------------- Wǒ xuéxíle zhěnggè wǎnshàng.
raditi 工- 工- 工- -- 工作 0
G-n---ò G------ G-n-z-ò ------- Gōngzuò
Radio / radila sam. 我-工作-了-。 我 工- 了 。 我 工- 了 。 -------- 我 工作 了 。 0
w- g-n-z-ò-e. w- g--------- w- g-n-z-ò-e- ------------- wǒ gōngzuòle.
Radio / radila sam cijeli dan. 我-工作-了-一整天-。 我 工- 了 一-- 。 我 工- 了 一-天 。 ------------ 我 工作 了 一整天 。 0
W- g----u-le ---z-ěng -i-n. W- g-------- y- z---- t---- W- g-n-z-ò-e y- z-ě-g t-ā-. --------------------------- Wǒ gōngzuòle yī zhěng tiān.
jesti 吃- 吃- 吃- -- 吃饭 0
C-ī-àn C----- C-ī-à- ------ Chīfàn
Jeo / jela sam. 我-吃- 了 。 我 吃- 了 。 我 吃- 了 。 -------- 我 吃过 了 。 0
wǒ chī--ò--. w- c-------- w- c-ī-u-l-. ------------ wǒ chīguòle.
Pojeo / pojela sam svu hranu. 我-把--部饭菜-都 -光 了 。 我 把 全--- 都 吃- 了 。 我 把 全-饭- 都 吃- 了 。 ----------------- 我 把 全部饭菜 都 吃光 了 。 0
Wǒ ---q---b- ---c-i---- -h--guāng--. W- b- q----- f----- d-- c-- g------- W- b- q-á-b- f-n-à- d-u c-ī g-ā-g-e- ------------------------------------ Wǒ bǎ quánbù fàncài dōu chī guāngle.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Povijest lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Povijest lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sustavno proučavanje jezika. Ljudi već tisućama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemeljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su također u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju točan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera istražiti porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala povijest jezika. U 18. stoljeću se započelo s uspoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sustav. Najbitnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale znanosti. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Povijest lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!