Zbirka izraza

hr Prošlost 3   »   zh 过去时3

83 [osamdeset i tri]

Prošlost 3

Prošlost 3

83[八十三]

83 [Bāshísān]

过去时3

[guòqù shí 3]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski kineski (pojednostavljeni) igra Više
telefonirati 通电-----) 通电话(打电话) 0
tō-- d------ (d- d------)tōng diànhuà (dǎ diànhuà)
Telefonirao / telefonirala sam. 我 打- 电- 了 。 我 打过 电话 了 。 0
wǒ d---- d--------.wǒ dǎguò diànhuàle.
Cijelo sam vrijeme telefonirao / telefonirala. 我 一- 在- 电- 了 。 我 一直 在打 电话 了 。 0
Wǒ y---- z-- d- d--------.Wǒ yīzhí zài dǎ diànhuàle.
pitati 提问-- 问---问 提问题, 问问题,问 0
Tí w----- w-- w----- w-nTí wèntí, wèn wèntí, wèn
Pitao / pitala sam. 我 问- 了 。 我 问过 了 。 0
wǒ w-------.wǒ wènguòle.
Uvijek sam pitao / pitala. 我 以- 经- 问 问- 。 我 以前 经常 问 问题 。 0
Wǒ y----- j-------- w-- w----.Wǒ yǐqián jīngcháng wèn wèntí.
ispričati 讲述----------述 讲述、描述、告诉、说、叙述 0
Ji------- m------- g----- s---- x---ùJiǎngshù, miáoshù, gàosù, shuō, xùshù
Ispričao / ispričala sam. 我 说- 了 。 我 说过 了 。 0
wǒ s--------.wǒ shuōguòle.
Ispričao / ispričala sam cijelu priču. 我 把 整--- 都 说- 了 。 我 把 整个事情 都 说过 了 。 0
Wǒ b- z------ s------ d-- s--------.Wǒ bǎ zhěnggè shìqíng dōu shuōguòle.
učiti 学习 学习 0
Xu--íXuéxí
Učio / učila sam. 我 学- 过- 。 我 学习 过了 。 0
wǒ x---------.wǒ xuéxíguòle.
Učio / učila sam cijelu večer. 我 学-- 整- 晚- 。 我 学习了 整个 晚上 。 0
Wǒ x------ z------ w-------.Wǒ xuéxíle zhěnggè wǎnshàng.
raditi 工作 工作 0
Gō----òGōngzuò
Radio / radila sam. 我 工- 了 。 我 工作 了 。 0
wǒ g--------.wǒ gōngzuòle.
Radio / radila sam cijeli dan. 我 工- 了 一-- 。 我 工作 了 一整天 。 0
Wǒ g-------- y- z---- t---.Wǒ gōngzuòle yī zhěng tiān.
jesti 吃饭 吃饭 0
Ch---nChīfàn
Jeo / jela sam. 我 吃- 了 。 我 吃过 了 。 0
wǒ c-------.wǒ chīguòle.
Pojeo / pojela sam svu hranu. 我 把 全--- 都 吃- 了 。 我 把 全部饭菜 都 吃光 了 。 0
Wǒ b- q----- f----- d-- c-- g------.Wǒ bǎ quánbù fàncài dōu chī guāngle.

Povijest lingvistike

Ljudi su oduvijek bili fascinirani jezicima. Povijest lingvistike je stoga veoma duga. Lingvistika je sustavno proučavanje jezika. Ljudi već tisućama godina razmišljaju o jeziku. Pritom razne kulture razvijaju različite sisteme. Na taj način nastaju raličiti opisi jezika. Današnja lingvistika se prije svega temelji na antičkim teorijama. Posebno mnogo tradicija je utemeljeno u Grčkoj. Ipak, najstarije poznato djelo o jeziku potječe iz Indije. Napisao ga je gramatičar Sakatayana prije otprilike 3.000 godina. U antičko doba su se jezikom bavili filozofi poput Platona. Rimski autori su kasnije dalje razvijali svoje teorije. Arapi su također u 8. stoljeću razvili vlastite tradicije. Njihova djela pokazuju točan opis arapskog jezika. U novije doba postojala je namjera istražiti porijeklo jezika. Učenjake je posebno zanimala povijest jezika. U 18. stoljeću se započelo s uspoređivanjem jezika. Na taj način se nastojalo shvatiti kako se jezici razvijaju. Kasnije se koncentriralo na jezike kao na sustav. Najbitnije pitanje je bilo kako jezici funkcioniraju. Danas unutar lingvistike postoji mnogo škola. Od 1950-ih su se razvile mnoge nove discipline. Na njih su dijelom snažno utjecale ostale znanosti. Na primjer, psiholingvistika ili interkulturalna komunikacija. Novi smjerovi lingvistike su jako specijalizirani. Jedan primjer je feministička lingvistika. Povijest lingvistike se tako nastavlja... Sve dok postoji jezik, čovjek će o njemu razmišljati!