Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 1   »   hy հարցեր անցյալում 1

85 [osamdeset i pet]

Pitati – prošlost 1

Pitati – prošlost 1

85 [ութանասունհինգ]

85 [ut’anasunhing]

հարցեր անցյալում 1

[harts’yer ants’yalum 1]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski armenski igra Više
Koliko ste popili? Ինչք----ե--խմ-լ: Ի______ ե_ խ____ Ի-չ-ա-ն ե- խ-ե-: ---------------- Ինչքա՞ն եք խմել: 0
Inc--k--՞n y-k- k-mel I_________ y___ k____ I-c-’-’-՞- y-k- k-m-l --------------------- Inch’k’a՞n yek’ khmel
Koliko ste radili? Ի--ք--- ե- ա-խ-տ-լ: Ի______ ե_ ա_______ Ի-չ-ա-ն ե- ա-խ-տ-լ- ------------------- Ինչքա՞ն եք աշխատել: 0
In-h’k------e-’--sh--a--l I_________ y___ a________ I-c-’-’-՞- y-k- a-h-h-t-l ------------------------- Inch’k’a՞n yek’ ashkhatel
Koliko ste pisali? Ի-չ-ա՞- -------: Ի______ ե_ գ____ Ի-չ-ա-ն ե- գ-ե-: ---------------- Ինչքա՞ն եք գրել: 0
I-ch’-’a՞n--e-’--r-l I_________ y___ g___ I-c-’-’-՞- y-k- g-e- -------------------- Inch’k’a՞n yek’ grel
Kako ste spavali? Ի-չպե---եք քնել: Ի______ ե_ ք____ Ի-չ-ե-ս ե- ք-ե-: ---------------- Ինչպե՞ս եք քնել: 0
Inch’-e՞- yek----nel I________ y___ k____ I-c-’-e-s y-k- k-n-l -------------------- Inch’pe՞s yek’ k’nel
Kako ste položili ispit? Ի----՞---ք-ք---ւթյո--ը -տա---: Ի______ ե_ ք__________ ս______ Ի-չ-ե-ս ե- ք-ն-ւ-յ-ւ-ը ս-ա-ե-: ------------------------------ Ինչպե՞ս եք քննությունը ստացել: 0
Inch’-e----e-’--’-----y--y -t--s’-el I________ y___ k__________ s________ I-c-’-e-s y-k- k-n-u-’-u-y s-a-s-y-l ------------------------------------ Inch’pe՞s yek’ k’nnut’yuny stats’yel
Kako ste pronašli put? Ինչպե՞- ե---ա-ա-ա------ել: Ի______ ե_ ճ________ գ____ Ի-չ-ե-ս ե- ճ-ն-պ-ր-ը գ-ե-: -------------------------- Ինչպե՞ս եք ճանապարհը գտել: 0
In--’p--- ye---ch--a-a--y gt-l I________ y___ c_________ g___ I-c-’-e-s y-k- c-a-a-a-h- g-e- ------------------------------ Inch’pe՞s yek’ chanaparhy gtel
S kime ste razgovarali? Ո-----ե- ե------լ: Ո___ հ__ ե_ խ_____ Ո-՞- հ-տ ե- խ-ս-լ- ------------------ ՈՒ՞մ հետ եք խոսել: 0
U՞- -----ek’-khosel U__ h__ y___ k_____ U-m h-t y-k- k-o-e- ------------------- U՞m het yek’ khosel
S kime ste se dogovorili? Ո----հե---ք պա-մանա------: Ո___ հ__ ե_ պ_____________ Ո-՞- հ-տ ե- պ-յ-ա-ա-ո-վ-լ- -------------------------- ՈՒ՞մ հետ եք պայմանավորվել: 0
U՞- he- ye-- pay-a-a-orvel U__ h__ y___ p____________ U-m h-t y-k- p-y-a-a-o-v-l -------------------------- U՞m het yek’ paymanavorvel
S kime ste proslavili rođendan? Ո-՞--հ---եք-ծննդ--ն-տո-ը տո--լ: Ո___ հ__ ե_ ծ______ տ___ տ_____ Ո-՞- հ-տ ե- ծ-ն-յ-ն տ-ն- տ-ն-լ- ------------------------------- ՈՒ՞մ հետ եք ծննդյան տոնը տոնել: 0
U՞m ----y----t--nd-a- ton- ton-l U__ h__ y___ t_______ t___ t____ U-m h-t y-k- t-n-d-a- t-n- t-n-l -------------------------------- U՞m het yek’ tsnndyan tony tonel
Gdje ste bili? Որտե՞ղ ----ղել: Ո_____ ե_ ե____ Ո-տ-՞- ե- ե-ե-: --------------- Որտե՞ղ եք եղել: 0
V---e--- --k--yeg-el V_______ y___ y_____ V-r-e-g- y-k- y-g-e- -------------------- Vorte՞gh yek’ yeghel
Gdje ste stanovali? Որ-ե՞ղ եք-ա-րե-: Ո_____ ե_ ա_____ Ո-տ-՞- ե- ա-ր-լ- ---------------- Որտե՞ղ եք ապրել: 0
Vor-e՞-- -e-’---rel V_______ y___ a____ V-r-e-g- y-k- a-r-l ------------------- Vorte՞gh yek’ aprel
Gdje ste radili? Որ-ե-- եք -շխ----: Ո_____ ե_ ա_______ Ո-տ-՞- ե- ա-խ-տ-լ- ------------------ Որտե՞ղ եք աշխատել: 0
V-r-e՞gh-y--- -s-k-a-el V_______ y___ a________ V-r-e-g- y-k- a-h-h-t-l ----------------------- Vorte՞gh yek’ ashkhatel
Što ste preporučili? Ի--- -ք--ռաջա-կել: Ի___ ե_ ա_________ Ի-ն- ե- ա-ա-ա-կ-լ- ------------------ Ի՞նչ եք առաջարկել: 0
I՞nc-- yek’-----jark-l I_____ y___ a_________ I-n-h- y-k- a-r-j-r-e- ---------------------- I՞nch’ yek’ arrajarkel
Što ste jeli? Ի-նչ--- կե--լ: Ի___ ե_ կ_____ Ի-ն- ե- կ-ր-լ- -------------- Ի՞նչ եք կերել: 0
I՞n-----ek’ -e--l I_____ y___ k____ I-n-h- y-k- k-r-l ----------------- I՞nch’ yek’ kerel
Što ste saznali? Ի՞նչ-եք--մացե-: Ի___ ե_ ի______ Ի-ն- ե- ի-ա-ե-: --------------- Ի՞նչ եք իմացել: 0
I՞-c----e------t---el I_____ y___ i________ I-n-h- y-k- i-a-s-y-l --------------------- I՞nch’ yek’ imats’yel
Koliko ste brzo vozili? Ի՞-չ--ր----թ--մբ եք --րե-: Ի___ ա__________ ե_ վ_____ Ի-ն- ա-ա-ո-թ-ա-բ ե- վ-ր-լ- -------------------------- Ի՞նչ արագությամբ եք վարել: 0
I՞-----a-a--t’-a-- y-k- -a-el I_____ a__________ y___ v____ I-n-h- a-a-u-’-a-b y-k- v-r-l ----------------------------- I՞nch’ aragut’yamb yek’ varel
Koliko ste dugo letjeli? Ի--չք---ժ-մ-նակ-ե- -ռել: Ի______ ժ______ ե_ թ____ Ի-ն-ք-ն ժ-մ-ն-կ ե- թ-ե-: ------------------------ Ի՞նչքան ժամանակ եք թռել: 0
I՞nch-k’a---h--ana--y-----’--el I_________ z_______ y___ t_____ I-n-h-k-a- z-a-a-a- y-k- t-r-e- ------------------------------- I՞nch’k’an zhamanak yek’ t’rrel
Koliko ste visoko skočili? Ի՞-- --ր-ր-ւթ-ամ--եք--ռ-լ: Ի___ բ___________ ե_ թ____ Ի-ն- բ-ր-ր-ւ-յ-մ- ե- թ-ե-: -------------------------- Ի՞նչ բարձրությամբ եք թռել: 0
I՞nc-’ b-r--rut’y-m- y-k’ ---rel I_____ b____________ y___ t_____ I-n-h- b-r-z-u-’-a-b y-k- t-r-e- -------------------------------- I՞nch’ bardzrut’yamb yek’ t’rrel

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + armenski (1-100) MP3 armenski (1-100)
Video nije pronađen!

Afrički jezici

U Africi se govori mnoštvo različitih jezika. Ni na jednom kontinentu ne postoji toliko mnogo različitih jezika. Raznovrsnost afričkih jezika je impresivna. Procjenjuje se da postoji oko 2.000 afričkih jezika. Međutim, svi ti jezici ne sliče jedan drugom. Upravo suprotno – često su čak potpuno različiti! Jezici Afrike spadaju u četiri različite jezičke porodica. Neki afrički jezici posjeduju jedinstvena obilježja. Na primjer, postoje glasovi koje stranci ne mogu imitirati. Državne granice u Africi ne predstavljaju nužno i jezične granice. U nekim regijama postoji jako puno različitih jezika. U Tanzaniji se govore jezici iz sve četiri porodice. Afrikaans je izuzetak među afričkim jezicima. Taj jezik je nastao za vrijeme kolonijalizma. Tada su se susreli ljudi s različitih kontinenata. Dolazili su iz Afrike, Europe i Azije. Kroz kontaktne situacije se razvio novi jezik. Afrikaans pokazuje utjecaje mnogih jezika. Međutim, najviše je srodan nizozemskom jeziku. Danas se Afrikaans prije svega govori u Južnoj Africi i Namibiji. Najneobičniji jezik u Africi je jezik bubnjeva. Pomoću bubnjeva se teoretski može poslati svaka poruka. Jezici koji se prenose bubnjevima nazivaju se tonalnim jezicima. Značenje riječi ili slogova ovisi o visini tona. To znači da bubnjevi moraju imitirati tonove. Jezik bubnjeva u Africi razumiju čak i djeca. I veoma je učinkovit... Jezik bubnjeva se može čuti i do 12 kilometara udaljenosti.