Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   de Fragen – Vergangenheit 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [sechsundachtzig]

Fragen – Vergangenheit 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski njemački igra Više
Koju si kravatu nosio? W-l-h- -r------ -as- -u----ra-en? W----- K------- h--- d- g-------- W-l-h- K-a-a-t- h-s- d- g-t-a-e-? --------------------------------- Welche Krawatte hast du getragen? 0
Koji auto si kupio / kupila? Welch---A-to-------- -eka-f-? W------ A--- h--- d- g------- W-l-h-s A-t- h-s- d- g-k-u-t- ----------------------------- Welches Auto hast du gekauft? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Wel-----e--u-g h-s- d- -b--n----? W----- Z------ h--- d- a--------- W-l-h- Z-i-u-g h-s- d- a-o-n-e-t- --------------------------------- Welche Zeitung hast du abonniert? 0
Koga ste vidjeli? W---ha----S-e-g--e---? W-- h---- S-- g------- W-n h-b-n S-e g-s-h-n- ---------------------- Wen haben Sie gesehen? 0
Koga ste sreli? W---habe- S----e-ro-f--? W-- h---- S-- g--------- W-n h-b-n S-e g-t-o-f-n- ------------------------ Wen haben Sie getroffen? 0
Koga ste prepoznali? Wen-ha--n--i---rk--nt? W-- h---- S-- e------- W-n h-b-n S-e e-k-n-t- ---------------------- Wen haben Sie erkannt? 0
Kada ste se ustali? W------nd --e -u--es--n--n? W--- s--- S-- a------------ W-n- s-n- S-e a-f-e-t-n-e-? --------------------------- Wann sind Sie aufgestanden? 0
Kada ste započeli? Wann --b-- Sie-be----en? W--- h---- S-- b-------- W-n- h-b-n S-e b-g-n-e-? ------------------------ Wann haben Sie begonnen? 0
Kada ste prestali? Wa-n hab-n --e-auf-e---t? W--- h---- S-- a--------- W-n- h-b-n S-e a-f-e-ö-t- ------------------------- Wann haben Sie aufgehört? 0
Zašto ste se probudili? Wa-um s-nd -i----fg-wacht? W---- s--- S-- a---------- W-r-m s-n- S-e a-f-e-a-h-? -------------------------- Warum sind Sie aufgewacht? 0
Zašto ste postali učitelj? W--um-s----Si- L--re- g---r--n? W---- s--- S-- L----- g-------- W-r-m s-n- S-e L-h-e- g-w-r-e-? ------------------------------- Warum sind Sie Lehrer geworden? 0
Zašto ste uzeli taksi? W--u--habe- Sie--in T--i-gen-m-e-? W---- h---- S-- e-- T--- g-------- W-r-m h-b-n S-e e-n T-x- g-n-m-e-? ---------------------------------- Warum haben Sie ein Taxi genommen? 0
Odakle ste došli? W-h-- s--d--ie-ge-ommen? W---- s--- S-- g-------- W-h-r s-n- S-e g-k-m-e-? ------------------------ Woher sind Sie gekommen? 0
Kamo ste išli? Woh---s--- --e---ga----? W---- s--- S-- g-------- W-h-n s-n- S-e g-g-n-e-? ------------------------ Wohin sind Sie gegangen? 0
Gdje ste bili? Wo s--d Sie-g-wese-? W- s--- S-- g------- W- s-n- S-e g-w-s-n- -------------------- Wo sind Sie gewesen? 0
Kome si pomogao / pomogla? W-m---st--u -e-olfe-? W-- h--- d- g-------- W-m h-s- d- g-h-l-e-? --------------------- Wem hast du geholfen? 0
Kome si pisao / pisala? We---a-t--u-g--c--ieb--? W-- h--- d- g----------- W-m h-s- d- g-s-h-i-b-n- ------------------------ Wem hast du geschrieben? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? We------ du-g--nt--r---? W-- h--- d- g----------- W-m h-s- d- g-a-t-o-t-t- ------------------------ Wem hast du geantwortet? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...