Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   el Ερωτήσεις – παρελθοντικός 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [ογδόντα έξι]

86 [ogdónta éxi]

Ερωτήσεις – παρελθοντικός 2

[Erōtḗseis – parelthontikós 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Koju si kravatu nosio? Ποια-γ---άτ- φόρ--ες; Π--- γ------ φ------- Π-ι- γ-α-ά-α φ-ρ-σ-ς- --------------------- Ποια γραβάτα φόρεσες; 0
Poia -r--á-- p-ó---es? P--- g------ p-------- P-i- g-a-á-a p-ó-e-e-? ---------------------- Poia grabáta phóreses?
Koji auto si kupio / kupila? Ποι----τ-κ--η-ο --ό-α--ς; Π--- α--------- α-------- Π-ι- α-τ-κ-ν-τ- α-ό-α-ε-; ------------------------- Ποιο αυτοκίνητο αγόρασες; 0
Po-o------ínē-o -g-ra--s? P--- a--------- a-------- P-i- a-t-k-n-t- a-ó-a-e-? ------------------------- Poio autokínēto agórases?
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Σ---οι- εφ-μερ-------ν---σ--δρομη-ής; Σ- π--- ε-------- έ----- σ----------- Σ- π-ι- ε-η-ε-ί-α έ-ι-ε- σ-ν-ρ-μ-τ-ς- ------------------------------------- Σε ποιά εφημερίδα έγινες συνδρομητής; 0
Se poi--e-hēmer-d-----nes-s-n-rom---s? S- p--- e--------- é----- s----------- S- p-i- e-h-m-r-d- é-i-e- s-n-r-m-t-s- -------------------------------------- Se poiá ephēmerída égines syndromētḗs?
Koga ste vidjeli? Π-ιον --δ---; Π---- ε------ Π-ι-ν ε-δ-τ-; ------------- Ποιον είδατε; 0
P--on e---t-? P---- e------ P-i-n e-d-t-? ------------- Poion eídate?
Koga ste sreli? Π---ν--υνα---σατ-; Π---- σ----------- Π-ι-ν σ-ν-ν-ή-α-ε- ------------------ Ποιον συναντήσατε; 0
P-i-- syn------t-? P---- s----------- P-i-n s-n-n-ḗ-a-e- ------------------ Poion synantḗsate?
Koga ste prepoznali? Π-ιο--αν-γνω---α--; Π---- α------------ Π-ι-ν α-α-ν-ρ-σ-τ-; ------------------- Ποιον αναγνωρίσατε; 0
P---- ana------a--? P---- a------------ P-i-n a-a-n-r-s-t-? ------------------- Poion anagnōrísate?
Kada ste se ustali? Π--- --κωθήκα--; Π--- σ---------- Π-τ- σ-κ-θ-κ-τ-; ---------------- Πότε σηκωθήκατε; 0
Pó-e --kō-hḗ--te? P--- s----------- P-t- s-k-t-ḗ-a-e- ----------------- Póte sēkōthḗkate?
Kada ste započeli? Π--ε---κ-νήσ---; Π--- ξ---------- Π-τ- ξ-κ-ν-σ-τ-; ---------------- Πότε ξεκινήσατε; 0
P--e -ek-n--a-e? P--- x---------- P-t- x-k-n-s-t-? ---------------- Póte xekinḗsate?
Kada ste prestali? Πό-ε ----ατ----ε; Π--- σ----------- Π-τ- σ-α-α-ή-α-ε- ----------------- Πότε σταματήσατε; 0
Pó-- ---ma--sat-? P--- s----------- P-t- s-a-a-ḗ-a-e- ----------------- Póte stamatḗsate?
Zašto ste se probudili? Γιατί -υ--ήσ--ε; Γ---- ξ--------- Γ-α-ί ξ-π-ή-α-ε- ---------------- Γιατί ξυπνήσατε; 0
Giat- -yp-ḗs--e? G---- x--------- G-a-í x-p-ḗ-a-e- ---------------- Giatí xypnḗsate?
Zašto ste postali učitelj? Γιατί----ατε--άσκα-ο-; Γ---- γ----- δ-------- Γ-α-ί γ-ν-τ- δ-σ-α-ο-; ---------------------- Γιατί γίνατε δάσκαλος; 0
G-atí gín-t------al-s? G---- g----- d-------- G-a-í g-n-t- d-s-a-o-? ---------------------- Giatí gínate dáskalos?
Zašto ste uzeli taksi? Γι----πήρ-τε --ξί; Γ---- π----- τ---- Γ-α-ί π-ρ-τ- τ-ξ-; ------------------ Γιατί πήρατε ταξί; 0
G-a-í p-r-te-ta--? G---- p----- t---- G-a-í p-r-t- t-x-? ------------------ Giatí pḗrate taxí?
Odakle ste došli? Α-ό πού-ήρ-ατ-; Α-- π-- ή------ Α-ό π-ύ ή-θ-τ-; --------------- Από πού ήρθατε; 0
Apó-p-- ḗ------? A-- p-- ḗ------- A-ó p-ú ḗ-t-a-e- ---------------- Apó poú ḗrthate?
Kamo ste išli? Πο- π-γ-τε; Π-- π------ Π-ύ π-γ-τ-; ----------- Πού πήγατε; 0
Po--pḗ---e? P-- p------ P-ú p-g-t-? ----------- Poú pḗgate?
Gdje ste bili? Πού--σαστ-ν; Π-- ή------- Π-ύ ή-α-τ-ν- ------------ Πού ήσασταν; 0
Poú --a---n? P-- ḗ------- P-ú ḗ-a-t-n- ------------ Poú ḗsastan?
Kome si pomogao / pomogla? Ποι---βο-θ--ες; Π---- β-------- Π-ι-ν β-ή-η-ε-; --------------- Ποιον βοήθησες; 0
P---n-boḗ-h--e-? P---- b--------- P-i-n b-ḗ-h-s-s- ---------------- Poion boḗthēses?
Kome si pisao / pisala? Σ------ν έ--α---; Σ- π---- έ------- Σ- π-ι-ν έ-ρ-ψ-ς- ----------------- Σε ποιον έγραψες; 0
S---oi-- ég------? S- p---- é-------- S- p-i-n é-r-p-e-? ------------------ Se poion égrapses?
Kome si odgovorio / odgovorila? Σε-π--ο- ---ν--σες; Σ- π---- α--------- Σ- π-ι-ν α-ά-τ-σ-ς- ------------------- Σε ποιον απάντησες; 0
S- po-on-a-á-t---s? S- p---- a--------- S- p-i-n a-á-t-s-s- ------------------- Se poion apántēses?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...