Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   et Küsimused – minevik 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [kaheksakümmend kuus]

Küsimused – minevik 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Koju si kravatu nosio? M--l--t --psu-----and---? M______ l____ s_ k_______ M-l-i-t l-p-u s- k-n-s-d- ------------------------- Millist lipsu sa kandsid? 0
Koji auto si kupio / kupila? M-ll----a----------s--? M______ a___ s_ o______ M-l-i-e a-t- s- o-t-i-? ----------------------- Millise auto sa ostsid? 0
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Mi---s---j-le-e s- t-----id? M______ a______ s_ t________ M-l-i-e a-a-e-e s- t-l-i-i-? ---------------------------- Millise ajalehe sa tellisid? 0
Koga ste vidjeli? Keda--- n---te? K___ t_ n______ K-d- t- n-g-t-? --------------- Keda te nägite? 0
Koga ste sreli? K-----a--e-koh---i--? K______ t_ k_________ K-l-e-a t- k-h-u-i-e- --------------------- Kellega te kohtusite? 0
Koga ste prepoznali? Kel-e--e -r--tun-s--e? K____ t_ ä__ t________ K-l-e t- ä-a t-n-s-t-? ---------------------- Kelle te ära tundsite? 0
Kada ste se ustali? M----l-t----kas-t-? M_____ t_ ä________ M-l-a- t- ä-k-s-t-? ------------------- Millal te ärkasite? 0
Kada ste započeli? Mi-l-- ---al-----it-? M_____ t_ a__________ M-l-a- t- a-u-t-s-t-? --------------------- Millal te alustasite? 0
Kada ste prestali? M-l-al -e -õp-t-site? M_____ t_ l__________ M-l-a- t- l-p-t-s-t-? --------------------- Millal te lõpetasite? 0
Zašto ste se probudili? M--s-te-ä---s--e? M___ t_ ä________ M-k- t- ä-k-s-t-? ----------------- Miks te ärkasite? 0
Zašto ste postali učitelj? Mi-s t- õ--tajak- ---kasi-e? M___ t_ õ________ h_________ M-k- t- õ-e-a-a-s h-k-a-i-e- ---------------------------- Miks te õpetajaks hakkasite? 0
Zašto ste uzeli taksi? M-ks -- taks---õtsi--? M___ t_ t____ v_______ M-k- t- t-k-o v-t-i-e- ---------------------- Miks te takso võtsite? 0
Odakle ste došli? Ku---t- tu-ite? K___ t_ t______ K-s- t- t-l-t-? --------------- Kust te tulite? 0
Kamo ste išli? Ku-u t---ä-s-te? K___ t_ l_______ K-h- t- l-k-i-e- ---------------- Kuhu te läksite? 0
Gdje ste bili? K-- -- -li-e? K__ t_ o_____ K-s t- o-i-e- ------------- Kus te olite? 0
Kome si pomogao / pomogla? Ke-a sa--i-as--? K___ s_ a_______ K-d- s- a-t-s-d- ---------------- Keda sa aitasid? 0
Kome si pisao / pisala? Ke--e---sa---rjut-si-? K______ s_ k__________ K-l-e-e s- k-r-u-a-i-? ---------------------- Kellele sa kirjutasid? 0
Kome si odgovorio / odgovorila? Kel-el- ----a------? K______ s_ v________ K-l-e-e s- v-s-a-i-? -------------------- Kellele sa vastasid? 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

MP3 hrvatski + estonski (1-100) MP3 estonski (1-100)
Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...