Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   he ‫שאלות – עבר 2‬

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

‫86 [שמונים ושש]‬

86 [shmonim w\'shesh]

‫שאלות – עבר 2‬

[she'elot – avar 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski hebrejski igra Više
Koju si kravatu nosio? ‫---ו ענ--ה ענבת?‬ ‫---- ע---- ע----- ‫-י-ו ע-י-ה ע-ב-?- ------------------ ‫איזו עניבה ענבת?‬ 0
e--- a-i-a------t-? e--- a----- a------ e-z- a-i-a- a-a-t-? ------------------- eyzo anivah anavta?
Koji auto si kupio / kupila? ‫א--- מ--נית -נ---‬ ‫---- מ----- ק----- ‫-י-ו מ-ו-י- ק-י-?- ------------------- ‫איזו מכונית קנית?‬ 0
e-z-----ho--- ---i-a------? e--- m------- q------------ e-z- m-k-o-i- q-n-t-/-a-i-? --------------------------- eyzo mekhonit qanita/qanit?
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? ‫לאי-ה --תון ע-ית מ--וי?‬ ‫----- ע---- ע--- מ------ ‫-א-ז- ע-ת-ן ע-י- מ-נ-י-‬ ------------------------- ‫לאיזה עיתון עשית מינוי?‬ 0
l-'e--eh----n--ssi-a/----t-m-nuy? l------- i--- a----------- m----- l-'-y-e- i-o- a-s-t-/-s-i- m-n-y- --------------------------------- le'eyzeh iton assita/assit minuy?
Koga ste vidjeli? ‫----- ר-י--‬ ‫-- מ- ר----- ‫-ת מ- ר-י-?- ------------- ‫את מי ראית?‬ 0
e- mi -a-i-a-ra'it? e- m- r------------ e- m- r-'-t-/-a-i-? ------------------- et mi ra'ita/ra'it?
Koga ste sreli? ‫---מי--פג-ת-‬ ‫-- מ- נ------ ‫-ם מ- נ-ג-ת-‬ -------------- ‫עם מי נפגשת?‬ 0
im----ni-g--h----ifg--ht? i- m- n------------------ i- m- n-f-a-h-a-n-f-a-h-? ------------------------- im mi nifgashta/nifgasht?
Koga ste prepoznali? ‫א- -י --רת?‬ ‫-- מ- ה----- ‫-ת מ- ה-ר-?- ------------- ‫את מי הכרת?‬ 0
e---i --kr-a/-ikrt? e- m- h------------ e- m- h-k-t-/-i-r-? ------------------- et mi hikrta/hikrt?
Kada ste se ustali? ‫מ-י--מת-‬ ‫--- ק---- ‫-ת- ק-ת-‬ ---------- ‫מתי קמת?‬ 0
m---y--a--a/q---? m---- q---------- m-t-y q-m-a-q-m-? ----------------- matay qamta/qamt?
Kada ste započeli? ‫מ---ה--לת?‬ ‫--- ה------ ‫-ת- ה-ח-ת-‬ ------------ ‫מתי התחלת?‬ 0
m--ay-hit-a--a/hit----? m---- h---------------- m-t-y h-t-a-t-/-i-x-l-? ----------------------- matay hitxalta/hitxalt?
Kada ste prestali? ‫--י הפ-קת?‬ ‫--- ה------ ‫-ת- ה-ס-ת-‬ ------------ ‫מתי הפסקת?‬ 0
mat-y hifs----/hi-s---? m---- h---------------- m-t-y h-f-a-t-/-i-s-q-? ----------------------- matay hifsaqta/hifsaqt?
Zašto ste se probudili? ‫---- קמת?‬ ‫---- ק---- ‫-ד-ע ק-ת-‬ ----------- ‫מדוע קמת?‬ 0
mad-'a-qa-t-/q--t? m----- q---------- m-d-'- q-m-a-q-m-? ------------------ madu'a qamta/qamt?
Zašto ste postali učitelj? ‫מד-ע-הפכת----ו- מורה-‬ ‫---- ה--- ל---- מ----- ‫-ד-ע ה-כ- ל-י-ת מ-ר-?- ----------------------- ‫מדוע הפכת להיות מורה?‬ 0
ma--'--ha-----a/hafa-----i-io- -or--/-or-h? m----- h--------------- l----- m----------- m-d-'- h-f-k-t-/-a-a-h- l-h-o- m-r-h-m-r-h- ------------------------------------------- madu'a hafakhta/hafakht lihiot moreh/morah?
Zašto ste uzeli taksi? ‫--ו----חת מו--ת?‬ ‫---- ל--- מ------ ‫-ד-ע ל-ח- מ-נ-ת-‬ ------------------ ‫מדוע לקחת מונית?‬ 0
m-du'---a--xta/-aq-xt -o-i-? m----- l------------- m----- m-d-'- l-q-x-a-l-q-x- m-n-t- ---------------------------- madu'a laqaxta/laqaxt monit?
Odakle ste došli? ‫---כ--ה-עת-‬ ‫----- ה----- ‫-ה-כ- ה-ע-?- ------------- ‫מהיכן הגעת?‬ 0
me-eyk-an hig-'ta/--ga--? m-------- h-------------- m-h-y-h-n h-g-'-a-h-g-'-? ------------------------- meheykhan higa'ta/higa't?
Kamo ste išli? ‫---כן ה--ת-‬ ‫----- ה----- ‫-ה-כ- ה-כ-?- ------------- ‫להיכן הלכת?‬ 0
le-eykh---h-----t---alak--? l-------- h---------------- l-h-y-h-n h-l-k-t-/-a-a-h-? --------------------------- leheykhan halakhta/halakht?
Gdje ste bili? ‫-י---ה---?‬ ‫---- ה----- ‫-י-ן ה-י-?- ------------ ‫היכן היית?‬ 0
h-y-han --ita-ha--? h------ h---------- h-y-h-n h-i-a-h-i-? ------------------- heykhan haita/hait?
Kome si pomogao / pomogla? ‫למ- ע-ר-?‬ ‫--- ע----- ‫-מ- ע-ר-?- ----------- ‫למי עזרת?‬ 0
l-----zart-/----t? l--- a------------ l-m- a-a-t-/-z-r-? ------------------ lemi azarta/azart?
Kome si pisao / pisala? ‫-מ--כתב--‬ ‫--- כ----- ‫-מ- כ-ב-?- ----------- ‫למי כתבת?‬ 0
lem--k-tavta-ka----? l--- k-------------- l-m- k-t-v-a-k-t-v-? -------------------- lemi katavta/katavt?
Kome si odgovorio / odgovorila? ‫ל-י--נ--?‬ ‫--- ע----- ‫-מ- ע-י-?- ----------- ‫למי ענית?‬ 0
le-i-an--a-ani-? l--- a---------- l-m- a-i-a-a-i-? ---------------- lemi anita/anit?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...