Zbirka izraza

hr Pitati – prošlost 2   »   sr Питати – прошлост 2

86 [osamdeset i šest]

Pitati – prošlost 2

Pitati – prošlost 2

86 [осамдесет и шест]

86 [osamdeset i šest]

Питати – прошлост 2

[Pitati – prošlost 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski srpski igra Više
Koju si kravatu nosio? Коју-к-ав-ту си -о-и- - н-с-ла? К--- к------ с- н---- / н------ К-ј- к-а-а-у с- н-с-о / н-с-л-? ------------------------------- Коју кравату си носио / носила? 0
K-ju -rava-- si nos-- - -o---a? K--- k------ s- n---- / n------ K-j- k-a-a-u s- n-s-o / n-s-l-? ------------------------------- Koju kravatu si nosio / nosila?
Koji auto si kupio / kupila? Који ау-о ---к---- ---упи-а? К--- а--- с- к---- / к------ К-ј- а-т- с- к-п-о / к-п-л-? ---------------------------- Који ауто си купио / купила? 0
K-ji auto-si-k---- - -u-ila? K--- a--- s- k---- / k------ K-j- a-t- s- k-p-o / k-p-l-? ---------------------------- Koji auto si kupio / kupila?
Na koje si se novine pretplatio / pretplatila? Н----је-нов--- с-----т-ла-ен /--р-т-ла--н-? Н- к--- н----- с- п--------- / п----------- Н- к-ј- н-в-н- с- п-е-п-а-е- / п-е-п-а-е-а- ------------------------------------------- На које новине си претплаћен / претплаћена? 0
N- ---e-no-in---i-p-e-p--ć---- ---t-l-c-ena? N- k--- n----- s- p---------- / p------------ N- k-j- n-v-n- s- p-e-p-a-́-n / p-e-p-a-́-n-? --------------------------------------------- Na koje novine si pretplaćen / pretplaćena?
Koga ste vidjeli? Ко----т- ви-ели? К--- с-- в------ К-г- с-е в-д-л-? ---------------- Кога сте видели? 0
K----s-- --d-l-? K--- s-- v------ K-g- s-e v-d-l-? ---------------- Koga ste videli?
Koga ste sreli? К-га -те-с-ел-? К--- с-- с----- К-г- с-е с-е-и- --------------- Кога сте срели? 0
K-g- --e -r-l-? K--- s-- s----- K-g- s-e s-e-i- --------------- Koga ste sreli?
Koga ste prepoznali? К-г- с-е-пр-п--н-л-? К--- с-- п---------- К-г- с-е п-е-о-н-л-? -------------------- Кога сте препознали? 0
Kog- s----re-o--ali? K--- s-- p---------- K-g- s-e p-e-o-n-l-? -------------------- Koga ste prepoznali?
Kada ste se ustali? К--а-с-е-ус-ал-? К--- с-- у------ К-д- с-е у-т-л-? ---------------- Када сте устали? 0
Kada ste -s--li? K--- s-- u------ K-d- s-e u-t-l-? ---------------- Kada ste ustali?
Kada ste započeli? К--а -т- п-чел-? К--- с-- п------ К-д- с-е п-ч-л-? ---------------- Када сте почели? 0
K--a -te --če--? K--- s-- p------ K-d- s-e p-č-l-? ---------------- Kada ste počeli?
Kada ste prestali? К--а ст- пр-с--л-? К--- с-- п-------- К-д- с-е п-е-т-л-? ------------------ Када сте престали? 0
K-da-s-- pr-s-a--? K--- s-- p-------- K-d- s-e p-e-t-l-? ------------------ Kada ste prestali?
Zašto ste se probudili? З-ш-о-с-е-с--пр-------? З---- с-- с- п--------- З-ш-о с-е с- п-о-у-и-и- ----------------------- Зашто сте се пробудили? 0
Za-to--te-se --o--d-li? Z---- s-- s- p--------- Z-š-o s-e s- p-o-u-i-i- ----------------------- Zašto ste se probudili?
Zašto ste postali učitelj? За-т--ст--пост--и уч-те-? З---- с-- п------ у------ З-ш-о с-е п-с-а-и у-и-е-? ------------------------- Зашто сте постали учитељ? 0
Z-š-- s-- p--ta-- u------? Z---- s-- p------ u------- Z-š-o s-e p-s-a-i u-i-e-j- -------------------------- Zašto ste postali učitelj?
Zašto ste uzeli taksi? Зашт- -те-уз-л- -акс-? З---- с-- у---- т----- З-ш-о с-е у-е-и т-к-и- ---------------------- Зашто сте узели такси? 0
Z-š-- --e -ze-- tak--? Z---- s-- u---- t----- Z-š-o s-e u-e-i t-k-i- ---------------------- Zašto ste uzeli taksi?
Odakle ste došli? Од--ле--т- д-ш--? О----- с-- д----- О-а-л- с-е д-ш-и- ----------------- Одакле сте дошли? 0
Odak-- --e -oš-i? O----- s-- d----- O-a-l- s-e d-š-i- ----------------- Odakle ste došli?
Kamo ste išli? Где---е---л-? Г-- с-- и---- Г-е с-е и-л-? ------------- Где сте ишли? 0
Gde-ste----i? G-- s-- i---- G-e s-e i-l-? ------------- Gde ste išli?
Gdje ste bili? Где сте--ил-? Г-- с-- б---- Г-е с-е б-л-? ------------- Где сте били? 0
Gde s-- bi-i? G-- s-- b---- G-e s-e b-l-? ------------- Gde ste bili?
Kome si pomogao / pomogla? Ко-е--и п--о--о /-----г--? К--- с- п------ / п------- К-м- с- п-м-г-о / п-м-г-а- -------------------------- Коме си помогао / помогла? 0
Kome s--p-m---- / pom--la? K--- s- p------ / p------- K-m- s- p-m-g-o / p-m-g-a- -------------------------- Kome si pomogao / pomogla?
Kome si pisao / pisala? Ком- -и п-с---- ---а--? К--- с- п---- / п------ К-м- с- п-с-о / п-с-л-? ----------------------- Коме си писао / писала? 0
Ko---s- p--ao /-p-s---? K--- s- p---- / p------ K-m- s- p-s-o / p-s-l-? ----------------------- Kome si pisao / pisala?
Kome si odgovorio / odgovorila? К--е с- од---о-и--- о--ов---ла? К--- с- о-------- / о---------- К-м- с- о-г-в-р-о / о-г-в-р-л-? ------------------------------- Коме си одговорио / одговорила? 0
K--- s--o----o-i-----d-ov--i--? K--- s- o-------- / o---------- K-m- s- o-g-v-r-o / o-g-v-r-l-? ------------------------------- Kome si odgovorio / odgovorila?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Dvojezičnost poboljšava sluh

Ljudi koji govore dva jezika čuju bolje. Mogu točnije raspoznati različite zvukove. Do tog rezultata je došlo jedno američko istraživanje. Istraživači su ispitivanje proveli na nakoliko tinejdžera. Jedan dio ispitanika je odrastao u dvojezičnom okruženju. Ti tinejdžeri su govorili engleski i španjolski jezik. Preostali ispitanici govorili su samo engleski jezik. Morali su saslušati određeni slog. To je bio slog “da”. Taj slog nije pripadao nijednom od jezika. Ispitanici su slog slušali preko slušalica. Pritom je elektrodama izmjerena njihova moždana aktivnost. Nakon tog testa tinejdžeri su još jednom morali saslušati slog. Ovaj put su mogli čuti mnogo isprekidanih zvukova. To su bili razni glasovi koji su govorili besmislene rečenice. Dvojezičari su prilično snažno reagirali na slog. Njihov je mozak pokazao veliku aktivnost. Ispitanici su točno identificirali slog sa i bez šumova. Jednojezičnim ispitanicima to nije uspjelo. Njihov sluh nije bio toliko dobar kao sluh dvojezičara. Istraživače je rezultat eksperimenta iznenadio. Dotad je samo bilo poznato da posebno dobar sluh imaju muzičari. No čini se da dvojezičnost također trenira sluh. Dvojezičari se stalno suočavaju s različitim zvukovima. Stoga je njihov mozak prisiljen razvijati nove sposobnosti. On je naučio razlikovati različite jezične podražaje. Istraživači trenutno ispituju kako jezične vještine utječu na mozak. Možda i sluh profitira ako se jezik počne učiti kasnije u životu...