Zbirka izraza

hr Prošlo vrijeme načinskih glagola 1   »   et Rõhumäärsõnade minevik 1

87 [osamdeset i sedam]

Prošlo vrijeme načinskih glagola 1

Prošlo vrijeme načinskih glagola 1

87 [kaheksakümmend seitse]

Rõhumäärsõnade minevik 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Morali smo zaliti cvijeće. Me pi---- li--i--a---a. M- p----- l---- k------ M- p-d-m- l-l-i k-s-m-. ----------------------- Me pidime lilli kastma. 0
Morali smo pospremiti stan. Me p--ime-kort--- ----ko-is----. M- p----- k------ ä-- k--------- M- p-d-m- k-r-e-i ä-a k-r-s-a-a- -------------------------------- Me pidime korteri ära koristama. 0
Morali smo oprati posuđe. M-----i-e-nõ-d-----pe-em-. M- p----- n--- ä-- p------ M- p-d-m- n-u- ä-a p-s-m-. -------------------------- Me pidime nõud ära pesema. 0
Morali ste platiti račun? Pi--t- t--a--e-är--m-k-m-? P----- t- a--- ä-- m------ P-d-t- t- a-v- ä-a m-k-m-? -------------------------- Pidite te arve ära maksma? 0
Morali ste platiti ulaznicu? Pidit---e-sis--p--s-----t ---sm-? P----- t- s--------- e--- m------ P-d-t- t- s-s-e-ä-s- e-s- m-k-m-? --------------------------------- Pidite te sissepääsu eest maksma? 0
Morali ste platiti kaznu? Pid-t--te-t--h---m-k-ma? P----- t- t----- m------ P-d-t- t- t-a-v- m-k-m-? ------------------------ Pidite te trahvi maksma? 0
Tko se morao rastati? K---p-d- la---ma? K-- p--- l------- K-s p-d- l-h-u-a- ----------------- Kes pidi lahkuma? 0
Tko je morao ići rano kući? K-- p--- v--- koju -in--a? K-- p--- v--- k--- m------ K-s p-d- v-r- k-j- m-n-m-? -------------------------- Kes pidi vara koju minema? 0
Tko je morao ići vlakom? K-- p--i ro----a-m-n-ma? K-- p--- r------ m------ K-s p-d- r-n-i-a m-n-m-? ------------------------ Kes pidi rongiga minema? 0
Nismo htjeli dugo ostati. Me -- --h--ud k---ks-jä--a. M- e- t------ k----- j----- M- e- t-h-n-d k-u-k- j-ä-a- --------------------------- Me ei tahtnud kauaks jääda. 0
Nismo htjeli ništa piti. M-----t---n--------- ju-a. M- e- t------ m----- j---- M- e- t-h-n-d m-d-g- j-u-. -------------------------- Me ei tahtnud midagi juua. 0
Nismo htjeli smetati. Me ------t-ud-se--da. M- e- t------ s------ M- e- t-h-n-d s-g-d-. --------------------- Me ei tahtnud segada. 0
Baš sam htio telefonirati. M--t-ht-in ---d he-is-a-a. M- t------ v--- h--------- M- t-h-s-n v-i- h-l-s-a-a- -------------------------- Ma tahtsin vaid helistada. 0
Htio sam naručiti taksi. Ma -a-ts-n--akso------d-. M- t------ t---- t------- M- t-h-s-n t-k-o t-l-i-a- ------------------------- Ma tahtsin takso tellida. 0
Htio sam se naime odvesti kući. Ma ni-e-- ta--si---o-- --it-. M- n----- t------ k--- s----- M- n-m-l- t-h-s-n k-j- s-i-a- ----------------------------- Ma nimelt tahtsin koju sõita. 0
Mislio sam da si htio nazvati svoju suprugu. Ma-m----s-n,-e--s----ht--d -m- ---se-e---l-s-a--. M- m-------- e- s- t------ o-- n------ h--------- M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d o-a n-i-e-e h-l-s-a-a- ------------------------------------------------- Ma mõtlesin, et sa tahtsid oma naisele helistada. 0
Mislio sam da si htio nazvati informacije. Ma-mõ-le---- et s- ---tsid -----u-bri-e----i---d-. M- m-------- e- s- t------ i----------- h--------- M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d i-f-n-m-r-l- h-l-s-a-a- -------------------------------------------------- Ma mõtlesin, et sa tahtsid infonumbrile helistada. 0
Mislio sam da si htio naručiti pizzu. M- -õ-l-s-n, -t -a---h-s-d-pits-------i--. M- m-------- e- s- t------ p----- t------- M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d p-t-a- t-l-i-a- ------------------------------------------ Ma mõtlesin, et sa tahtsid pitsat tellida. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Velika slova, veliki osjećaji

U reklamama se koristi mnogo slika. Slike pobuđuju naše posebne interese. Njih promatramo duže i intenzivnije od slova. Na taj način nam reklama u kojoj su prisutne slike dulje ostaje u sjećanju. Slike također pobuđuju jake emocionalne reakcije. Mozak jako brzo prepoznaje slike. On odmah zna što se na slici treba vidjeti. Slova funkcioniraju drugačije od slika. Ona su apstraktni znakovi. Stoga naš mozak sporije reagira na slova. Najprije mora razumjeti značenje riječi. Moglo bi se reći da znakove mora prevoditi centar za govor. No slova također mogu pobuditi emocije. Zato veličina teksta jedino mora biti jako upečatljiva. Istraživanja pokazuju da velika slova imaju veliki utjecaj. Velika slova nisu samo upečatljivija od malih. Ona također stvaraju jaku emocionalnu reakciju. To vrijedi i za pozitivne i za negativne osjećaje. Čovjeku je oduvijek bila važna veličina stvari. Čovjek je prisiljen brzo reagirati za vrijeme opasnosti. A kad je nešto veliko, obično je i vrlo blizu! Dakle, razumljivo je da velike slike pobuđuju jake reakcije. Manje je jasno zašto reagiramo i na velika slova. Slova zapravo mozgu ne predstavljaju nikakav signal. Unatoč tome mozak pokazuje jaku aktivnost dok vidi velika slova. Istraživačima je ovaj rezultat jako zanimljiv. On pokazuje koliko su nam slova postala važna. Naš mozak je na neki način naučio reagirati na pismo...