Zbirka izraza

hr Prošlo vrijeme načinskih glagola 1   »   et Rõhumäärsõnade minevik 1

87 [osamdeset i sedam]

Prošlo vrijeme načinskih glagola 1

Prošlo vrijeme načinskih glagola 1

87 [kaheksakümmend seitse]

Rõhumäärsõnade minevik 1

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Morali smo zaliti cvijeće. Me p-di-e--i-l- ---t-a. M_ p_____ l____ k______ M- p-d-m- l-l-i k-s-m-. ----------------------- Me pidime lilli kastma. 0
Morali smo pospremiti stan. Me pid-m--k-rt-----ra --r--t-m-. M_ p_____ k______ ä__ k_________ M- p-d-m- k-r-e-i ä-a k-r-s-a-a- -------------------------------- Me pidime korteri ära koristama. 0
Morali smo oprati posuđe. Me --d----nõ-d--r- p----a. M_ p_____ n___ ä__ p______ M- p-d-m- n-u- ä-a p-s-m-. -------------------------- Me pidime nõud ära pesema. 0
Morali ste platiti račun? P-di-- -- -r---ära-ma-s-a? P_____ t_ a___ ä__ m______ P-d-t- t- a-v- ä-a m-k-m-? -------------------------- Pidite te arve ära maksma? 0
Morali ste platiti ulaznicu? Pi-ite -e-s---epääsu-ees- --k---? P_____ t_ s_________ e___ m______ P-d-t- t- s-s-e-ä-s- e-s- m-k-m-? --------------------------------- Pidite te sissepääsu eest maksma? 0
Morali ste platiti kaznu? Pid--e--e--r---- -aks--? P_____ t_ t_____ m______ P-d-t- t- t-a-v- m-k-m-? ------------------------ Pidite te trahvi maksma? 0
Tko se morao rastati? Kes-p--- ---ku-a? K__ p___ l_______ K-s p-d- l-h-u-a- ----------------- Kes pidi lahkuma? 0
Tko je morao ići rano kući? K-s ------a-a-k-j- mi-em-? K__ p___ v___ k___ m______ K-s p-d- v-r- k-j- m-n-m-? -------------------------- Kes pidi vara koju minema? 0
Tko je morao ići vlakom? K-- p-di--o-gig----n-m-? K__ p___ r______ m______ K-s p-d- r-n-i-a m-n-m-? ------------------------ Kes pidi rongiga minema? 0
Nismo htjeli dugo ostati. M- ei t-h--u------k----äd-. M_ e_ t______ k_____ j_____ M- e- t-h-n-d k-u-k- j-ä-a- --------------------------- Me ei tahtnud kauaks jääda. 0
Nismo htjeli ništa piti. M- -i-ta---ud midag- ----. M_ e_ t______ m_____ j____ M- e- t-h-n-d m-d-g- j-u-. -------------------------- Me ei tahtnud midagi juua. 0
Nismo htjeli smetati. M- ei-----nu---eg---. M_ e_ t______ s______ M- e- t-h-n-d s-g-d-. --------------------- Me ei tahtnud segada. 0
Baš sam htio telefonirati. Ma----t-i--v-i-----is----. M_ t______ v___ h_________ M- t-h-s-n v-i- h-l-s-a-a- -------------------------- Ma tahtsin vaid helistada. 0
Htio sam naručiti taksi. M- --h--in -ak---te-l---. M_ t______ t____ t_______ M- t-h-s-n t-k-o t-l-i-a- ------------------------- Ma tahtsin takso tellida. 0
Htio sam se naime odvesti kući. Ma -----t--ah-sin ko-u--õita. M_ n_____ t______ k___ s_____ M- n-m-l- t-h-s-n k-j- s-i-a- ----------------------------- Ma nimelt tahtsin koju sõita. 0
Mislio sam da si htio nazvati svoju suprugu. M--m-t-e-----et----taht-id-oma-naisel--h-l-st---. M_ m________ e_ s_ t______ o__ n______ h_________ M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d o-a n-i-e-e h-l-s-a-a- ------------------------------------------------- Ma mõtlesin, et sa tahtsid oma naisele helistada. 0
Mislio sam da si htio nazvati informacije. Ma m-t-esin- -- sa -----i- i-fo-um---le-he-ista--. M_ m________ e_ s_ t______ i___________ h_________ M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d i-f-n-m-r-l- h-l-s-a-a- -------------------------------------------------- Ma mõtlesin, et sa tahtsid infonumbrile helistada. 0
Mislio sam da si htio naručiti pizzu. M- mõtle-in---- s----h---- -itsat-te-li-a. M_ m________ e_ s_ t______ p_____ t_______ M- m-t-e-i-, e- s- t-h-s-d p-t-a- t-l-i-a- ------------------------------------------ Ma mõtlesin, et sa tahtsid pitsat tellida. 0

Velika slova, veliki osjećaji

U reklamama se koristi mnogo slika. Slike pobuđuju naše posebne interese. Njih promatramo duže i intenzivnije od slova. Na taj način nam reklama u kojoj su prisutne slike dulje ostaje u sjećanju. Slike također pobuđuju jake emocionalne reakcije. Mozak jako brzo prepoznaje slike. On odmah zna što se na slici treba vidjeti. Slova funkcioniraju drugačije od slika. Ona su apstraktni znakovi. Stoga naš mozak sporije reagira na slova. Najprije mora razumjeti značenje riječi. Moglo bi se reći da znakove mora prevoditi centar za govor. No slova također mogu pobuditi emocije. Zato veličina teksta jedino mora biti jako upečatljiva. Istraživanja pokazuju da velika slova imaju veliki utjecaj. Velika slova nisu samo upečatljivija od malih. Ona također stvaraju jaku emocionalnu reakciju. To vrijedi i za pozitivne i za negativne osjećaje. Čovjeku je oduvijek bila važna veličina stvari. Čovjek je prisiljen brzo reagirati za vrijeme opasnosti. A kad je nešto veliko, obično je i vrlo blizu! Dakle, razumljivo je da velike slike pobuđuju jake reakcije. Manje je jasno zašto reagiramo i na velika slova. Slova zapravo mozgu ne predstavljaju nikakav signal. Unatoč tome mozak pokazuje jaku aktivnost dok vidi velika slova. Istraživačima je ovaj rezultat jako zanimljiv. On pokazuje koliko su nam slova postala važna. Naš mozak je na neki način naučio reagirati na pismo...