Zbirka izraza

hr Prošlo vrijeme načinskih glagola 2   »   da Modalverbernes datid 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

88 [otteogfirs]

Modalverbernes datid 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski danski igra Više
Moj se sin nije htio igrati s lutkom. Min søn -ille-i-ke-leg--m-d d-k--n. M-- s-- v---- i--- l--- m-- d------ M-n s-n v-l-e i-k- l-g- m-d d-k-e-. ----------------------------------- Min søn ville ikke lege med dukken. 0
Moja kćerka nije htjela igrati nogomet. Mi- -a--er -i--e -k-- s-ill----d--ld. M-- d----- v---- i--- s----- f------- M-n d-t-e- v-l-e i-k- s-i-l- f-d-o-d- ------------------------------------- Min datter ville ikke spille fodbold. 0
Moja supruga nije htjela sa mnom igrati šah. M-n k-ne -i-l- ikk--sp-l-e ---k med-m-g. M-- k--- v---- i--- s----- s--- m-- m--- M-n k-n- v-l-e i-k- s-i-l- s-a- m-d m-g- ---------------------------------------- Min kone ville ikke spille skak med mig. 0
Moja se djeca nisu htjela šetati. M------rn--ille---ke--å e- t--. M--- b--- v---- i--- g- e- t--- M-n- b-r- v-l-e i-k- g- e- t-r- ------------------------------- Mine børn ville ikke gå en tur. 0
Oni nisu htjeli pospremiti sobu. De vi--e--kke-r---e--p -å-væ-e-set. D- v---- i--- r---- o- p- v-------- D- v-l-e i-k- r-d-e o- p- v-r-l-e-. ----------------------------------- De ville ikke rydde op på værelset. 0
Oni nisu htjeli ići u krevet. De-v--l- i-k- g--i -en-. D- v---- i--- g- i s---- D- v-l-e i-k- g- i s-n-. ------------------------ De ville ikke gå i seng. 0
Nije smio jesti sladoled. Han-måt-e ikk- ----- -n i-. H-- m---- i--- s---- e- i-- H-n m-t-e i-k- s-i-e e- i-. --------------------------- Han måtte ikke spise en is. 0
Nije smio jesti čokoladu. Han--ått- ---- s-is---h--o--de. H-- m---- i--- s---- c--------- H-n m-t-e i-k- s-i-e c-o-o-a-e- ------------------------------- Han måtte ikke spise chokolade. 0
Nije smio jesti bombone. Han m--------------- bol-je-. H-- m---- i--- s---- b------- H-n m-t-e i-k- s-i-e b-l-j-r- ----------------------------- Han måtte ikke spise bolsjer. 0
Smio / smjela sam nešto zaželjeti. Je--mått- ----- m----o-et. J-- m---- ø---- m-- n----- J-g m-t-e ø-s-e m-g n-g-t- -------------------------- Jeg måtte ønske mig noget. 0
Smjela sam si kupiti haljinu. Je--m-tte-købe--- kjo--. J-- m---- k--- e- k----- J-g m-t-e k-b- e- k-o-e- ------------------------ Jeg måtte købe en kjole. 0
Smio / smjela sam uzeti jednu pralinu. Jeg-m-----tag--et--t--k--fyl-t ch---l-d-. J-- m---- t--- e- s----- f---- c--------- J-g m-t-e t-g- e- s-y-k- f-l-t c-o-o-a-e- ----------------------------------------- Jeg måtte tage et stykke fyldt chokolade. 0
Jesi li smio / smjela pušiti u zrakoplovu? M---e--u r-ge p--fl-e-? M---- d- r--- p- f----- M-t-e d- r-g- p- f-y-t- ----------------------- Måtte du ryge på flyet? 0
Jesi li smio / smjela piti pivo u bolnici? M---e -u d--kke--- på -y-------? M---- d- d----- ø- p- s--------- M-t-e d- d-i-k- ø- p- s-g-h-s-t- -------------------------------- Måtte du drikke øl på sygehuset? 0
Jesi li smio / smjela povesti psa u hotel? Måt-e ---t-----un-e- me--p--hot----t? M---- d- t--- h----- m-- p- h-------- M-t-e d- t-g- h-n-e- m-d p- h-t-l-e-? ------------------------------------- Måtte du tage hunden med på hotellet? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. I -e--e--må----b---ene-bli-e---nge-u-e. I f----- m---- b------ b---- l---- u--- I f-r-e- m-t-e b-r-e-e b-i-e l-n-e u-e- --------------------------------------- I ferien måtte børnene blive længe ude. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. D--m--te l-g--l---e i--år---. D- m---- l--- l---- i g------ D- m-t-e l-g- l-n-e i g-r-e-. ----------------------------- De måtte lege længe i gården. 0
Smjela su dugo ostati budna. De --tte --iv- -æng--o-pe. D- m---- b---- l---- o---- D- m-t-e b-i-e l-n-e o-p-. -------------------------- De måtte blive længe oppe. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Također i kad je zabavno može biti naporno. No veselimo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš materinji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovito ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek nanovo primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u tjednu. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša inozemni radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovito vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...