Zbirka izraza

hr Prošlo vrijeme načinskih glagola 2   »   et Rõhumäärsõnade minevik 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

88 [kaheksakümmend kaheksa]

Rõhumäärsõnade minevik 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski estonski igra Više
Moj se sin nije htio igrati s lutkom. Mu poe- e---ahtnud-n----de-a-män---a. M- p--- e- t------ n-------- m------- M- p-e- e- t-h-n-d n-k-u-e-a m-n-i-a- ------------------------------------- Mu poeg ei tahtnud nukkudega mängida. 0
Moja kćerka nije htjela igrati nogomet. Mu----a--ei t----ud--a--p-l----ä-gida. M- t---- e- t------ j-------- m------- M- t-t-r e- t-h-n-d j-l-p-l-i m-n-i-a- -------------------------------------- Mu tütar ei tahtnud jalgpalli mängida. 0
Moja supruga nije htjela sa mnom igrati šah. Mu---i-e -i-ta---u----n--- --l-t--ä-gi--. M- n---- e- t------ m----- m---- m------- M- n-i-e e- t-h-n-d m-n-g- m-l-t m-n-i-a- ----------------------------------------- Mu naine ei tahtnud minuga malet mängida. 0
Moja se djeca nisu htjela šetati. Mu l-psed--- --h---d--alu-us--ig-le --nn-. M- l----- e- t------ j------------- m----- M- l-p-e- e- t-h-n-d j-l-t-s-ä-g-l- m-n-a- ------------------------------------------ Mu lapsed ei tahtnud jalutuskäigule minna. 0
Oni nisu htjeli pospremiti sobu. Nad-ei--a-tn-d---b---or-s-ada. N-- e- t------ t--- k--------- N-d e- t-h-n-d t-b- k-r-s-a-a- ------------------------------ Nad ei tahtnud tuba koristada. 0
Oni nisu htjeli ići u krevet. N-d e- ta----- v--dis-e-mi---. N-- e- t------ v------- m----- N-d e- t-h-n-d v-o-i-s- m-n-a- ------------------------------ Nad ei tahtnud voodisse minna. 0
Nije smio jesti sladoled. T---i toh--n----ä--ist-s-ü-. T- e- t------- j------ s---- T- e- t-h-i-u- j-ä-i-t s-ü-. ---------------------------- Ta ei tohtinud jäätist süüa. 0
Nije smio jesti čokoladu. T- ---t-htinu--šok-la--i-s-ü-. T- e- t------- š-------- s---- T- e- t-h-i-u- š-k-l-a-i s-ü-. ------------------------------ Ta ei tohtinud šokolaadi süüa. 0
Nije smio jesti bombone. T- e- --h--n-d kom-- s--a. T- e- t------- k---- s---- T- e- t-h-t-u- k-m-i s-ü-. -------------------------- Ta ei tohitnud kommi süüa. 0
Smio / smjela sam nešto zaželjeti. Ma võ-si- -i-a-i ---v---. M- v----- m----- s------- M- v-i-i- m-d-g- s-o-i-a- ------------------------- Ma võisin midagi soovida. 0
Smjela sam si kupiti haljinu. Ma -õ---n--n-a-e k-e--i-o---. M- v----- e----- k----- o---- M- v-i-i- e-d-l- k-e-d- o-t-. ----------------------------- Ma võisin endale kleidi osta. 0
Smio / smjela sam uzeti jednu pralinu. Ma-või--n-ühe pr-li--- ----a. M- v----- ü-- p------- v----- M- v-i-i- ü-e p-a-i-e- v-t-a- ----------------------------- Ma võisin ühe pralinee võtta. 0
Jesi li smio / smjela pušiti u zrakoplovu? T-ht-s-- s- l-nnu-is sui-s---d-? T------- s- l------- s---------- T-h-i-i- s- l-n-u-i- s-i-s-t-d-? -------------------------------- Tohtisid sa lennukis suitsetada? 0
Jesi li smio / smjela piti pivo u bolnici? T--t-sid s- ha--las õ-ut-j---? T------- s- h------ õ--- j---- T-h-i-i- s- h-i-l-s õ-u- j-u-? ------------------------------ Tohtisid sa haiglas õlut juua? 0
Jesi li smio / smjela povesti psa u hotel? Toh-i-id -- koe-- -o--l-i-ka--a-võtta? T------- s- k---- h------ k---- v----- T-h-i-i- s- k-e-a h-t-l-i k-a-a v-t-a- -------------------------------------- Tohtisid sa koera hotelli kaasa võtta? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. Vah--jal ---i--- ----ed k-u-- vä--a--ol-a. V------- t------ l----- k---- v----- o---- V-h-a-a- t-h-v-d l-p-e- k-u-m v-l-a- o-l-. ------------------------------------------ Vaheajal tohivad lapsed kauem väljas olla. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. N-d toh--ad ---e--h-ov-s män-i-a. N-- t------ k---- h----- m------- N-d t-h-v-d k-u-m h-o-i- m-n-i-a- --------------------------------- Nad tohivad kauem hoovis mängida. 0
Smjela su dugo ostati budna. N-d -oh-----k-u-- --------l--. N-- t------ k---- ü----- o---- N-d t-h-v-d k-u-m ü-e-a- o-l-. ------------------------------ Nad tohivad kauem üleval olla. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Također i kad je zabavno može biti naporno. No veselimo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš materinji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovito ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek nanovo primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u tjednu. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša inozemni radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovito vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...