Zbirka izraza

hr Prošlo vrijeme načinskih glagola 2   »   lv Modālo darbības vārdu pagātne 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

88 [astoņdesmit astoņi]

Modālo darbības vārdu pagātne 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski latvijski/letonski igra Više
Moj se sin nije htio igrati s lutkom. Mans---l- --g--bēj---pē---ies--r lel--. M--- d--- n-------- s-------- a- l----- M-n- d-l- n-g-i-ē-a s-ē-ē-i-s a- l-l-i- --------------------------------------- Mans dēls negribēja spēlēties ar lelli. 0
Moja kćerka nije htjela igrati nogomet. M-na mei-a negr-b-ja-s-ē--- fut-o--. M--- m---- n-------- s----- f------- M-n- m-i-a n-g-i-ē-a s-ē-ē- f-t-o-u- ------------------------------------ Mana meita negribēja spēlēt futbolu. 0
Moja supruga nije htjela sa mnom igrati šah. Mana -i--a negr-b-j- -r man- spēl-t---hu. M--- s---- n-------- a- m--- s----- š---- M-n- s-e-a n-g-i-ē-a a- m-n- s-ē-ē- š-h-. ----------------------------------------- Mana sieva negribēja ar mani spēlēt šahu. 0
Moja se djeca nisu htjela šetati. Ma-i -ē--- ------ē-------pas-a--āti-s. M--- b---- n-------- i-- p------------ M-n- b-r-i n-g-i-ē-a i-t p-s-a-g-t-e-. -------------------------------------- Mani bērni negribēja iet pastaigāties. 0
Oni nisu htjeli pospremiti sobu. V--- --gri---- -zkop------bu. V--- n-------- u----- i------ V-ņ- n-g-i-ē-a u-k-p- i-t-b-. ----------------------------- Viņi negribēja uzkopt istabu. 0
Oni nisu htjeli ići u krevet. Viņi-n-gr-b-j- iet gul--. V--- n-------- i-- g----- V-ņ- n-g-i-ē-a i-t g-l-ā- ------------------------- Viņi negribēja iet gultā. 0
Nije smio jesti sladoled. V-ņš n-drīk-t-ja -s----l-ē-umu. V--- n---------- ē-- s--------- V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t s-l-ē-u-u- ------------------------------- Viņš nedrīkstēja ēst saldējumu. 0
Nije smio jesti čokoladu. Viņš nedr---t-j--ēs- šo-ol-di. V--- n---------- ē-- š-------- V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t š-k-l-d-. ------------------------------ Viņš nedrīkstēja ēst šokolādi. 0
Nije smio jesti bombone. Vi-- n-dr-ks-ē-- -s- kon--kte-. V--- n---------- ē-- k--------- V-ņ- n-d-ī-s-ē-a ē-t k-n-e-t-s- ------------------------------- Viņš nedrīkstēja ēst konfektes. 0
Smio / smjela sam nešto zaželjeti. Es -rīks-ēj---e---aut--- -ēl-t-e-. E- d-------- s-- k--- k- v-------- E- d-ī-s-ē-u s-v k-u- k- v-l-t-e-. ---------------------------------- Es drīkstēju sev kaut ko vēlēties. 0
Smjela sam si kupiti haljinu. Es--rīkst----nopi-kt --- k---tu. E- d-------- n------ s-- k------ E- d-ī-s-ē-u n-p-r-t s-v k-e-t-. -------------------------------- Es drīkstēju nopirkt sev kleitu. 0
Smio / smjela sam uzeti jednu pralinu. Es-d-ī--t--u p---mt --kol---s-k-nf--t-. E- d-------- p----- š-------- k-------- E- d-ī-s-ē-u p-ņ-m- š-k-l-d-s k-n-e-t-. --------------------------------------- Es drīkstēju paņemt šokolādes konfekti. 0
Jesi li smio / smjela pušiti u zrakoplovu? V---t----ī-st--- -i---š-n--s-ēķ-t? V-- t- d-------- l-------- s------ V-i t- d-ī-s-ē-i l-d-a-ī-ā s-ē-ē-? ---------------------------------- Vai tu drīkstēji lidmašīnā smēķēt? 0
Jesi li smio / smjela piti pivo u bolnici? Va- t- dr-kst-j- ---mnī-ā-dz--t --u? V-- t- d-------- s------- d---- a--- V-i t- d-ī-s-ē-i s-i-n-c- d-e-t a-u- ------------------------------------ Vai tu drīkstēji slimnīcā dzert alu? 0
Jesi li smio / smjela povesti psa u hotel? V-- -- -r------i --m---īdzi -- v-e-n-c-----i? V-- t- d-------- ņ--- l---- u- v------- s---- V-i t- d-ī-s-ē-i ņ-m- l-d-i u- v-e-n-c- s-n-? --------------------------------------------- Vai tu drīkstēji ņemt līdzi uz viesnīcu suni? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. Br----enās----n---r-k-t-j---l-i -a-ikt---ā. B--------- b---- d-------- i--- p----- ā--- B-ī-d-e-ā- b-r-i d-ī-s-ē-a i-g- p-l-k- ā-ā- ------------------------------------------- Brīvdienās bērni drīkstēja ilgi palikt ārā. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. V-ņi---ī-s--ja i--- ----ēt-es -----mā. V--- d-------- i--- s-------- p------- V-ņ- d-ī-s-ē-a i-g- s-ē-ē-i-s p-g-l-ā- -------------------------------------- Viņi drīkstēja ilgi spēlēties pagalmā. 0
Smjela su dugo ostati budna. Viņi ---k---j- -l-- --li-t--o-o--. V--- d-------- i--- p----- n------ V-ņ- d-ī-s-ē-a i-g- p-l-k- n-m-d-. ---------------------------------- Viņi drīkstēja ilgi palikt nomodā. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Također i kad je zabavno može biti naporno. No veselimo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš materinji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovito ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek nanovo primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u tjednu. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša inozemni radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovito vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...