Zbirka izraza

hr Prošlo vrijeme načinskih glagola 2   »   sv Förfluten tid av modala hjälpverb 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

88 [åttioåtta]

Förfluten tid av modala hjälpverb 2

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski švedski igra Više
Moj se sin nije htio igrati s lutkom. M-n son------ -----leka--ed doc-an. M-- s-- v---- i--- l--- m-- d------ M-n s-n v-l-e i-t- l-k- m-d d-c-a-. ----------------------------------- Min son ville inte leka med dockan. 0
Moja kćerka nije htjela igrati nogomet. Mi--d-t--r---l-e--nte-sp----f---ol-. M-- d----- v---- i--- s---- f------- M-n d-t-e- v-l-e i-t- s-e-a f-t-o-l- ------------------------------------ Min dotter ville inte spela fotboll. 0
Moja supruga nije htjela sa mnom igrati šah. Mi---ru ----e -n-e----la sch-c----d ---. M-- f-- v---- i--- s---- s----- m-- m--- M-n f-u v-l-e i-t- s-e-a s-h-c- m-d m-g- ---------------------------------------- Min fru ville inte spela schack med mig. 0
Moja se djeca nisu htjela šetati. Mi---b--n v---e int- -- en -romen--. M--- b--- v---- i--- t- e- p-------- M-n- b-r- v-l-e i-t- t- e- p-o-e-a-. ------------------------------------ Mina barn ville inte ta en promenad. 0
Oni nisu htjeli pospremiti sobu. De-----e inte-stä-a--um---. D- v---- i--- s---- r------ D- v-l-e i-t- s-ä-a r-m-e-. --------------------------- De ville inte städa rummet. 0
Oni nisu htjeli ići u krevet. D- v-ll- ---e--å-- sä--. D- v---- i--- g- i s---- D- v-l-e i-t- g- i s-n-. ------------------------ De ville inte gå i säng. 0
Nije smio jesti sladoled. Ha- fick-i-----ta--lass. H-- f--- i--- ä-- g----- H-n f-c- i-t- ä-a g-a-s- ------------------------ Han fick inte äta glass. 0
Nije smio jesti čokoladu. Ha- fi---int- äta-c-okl--. H-- f--- i--- ä-- c------- H-n f-c- i-t- ä-a c-o-l-d- -------------------------- Han fick inte äta choklad. 0
Nije smio jesti bombone. Han---c- -nt- --a-godis. H-- f--- i--- ä-- g----- H-n f-c- i-t- ä-a g-d-s- ------------------------ Han fick inte äta godis. 0
Smio / smjela sam nešto zaželjeti. Jag--i-k -nsk- m-- n--ot. J-- f--- ö---- m-- n----- J-g f-c- ö-s-a m-g n-g-t- ------------------------- Jag fick önska mig något. 0
Smjela sam si kupiti haljinu. Jag-fi-k----a mig -n kl-----g. J-- f--- k--- m-- e- k-------- J-g f-c- k-p- m-g e- k-ä-n-n-. ------------------------------ Jag fick köpa mig en klänning. 0
Smio / smjela sam uzeti jednu pralinu. Ja---ic---a-en p-al--. J-- f--- t- e- p------ J-g f-c- t- e- p-a-i-. ---------------------- Jag fick ta en pralin. 0
Jesi li smio / smjela pušiti u zrakoplovu? Fi----- rök--i -ly-p--ne-? F--- d- r--- i f---------- F-c- d- r-k- i f-y-p-a-e-? -------------------------- Fick du röka i flygplanet? 0
Jesi li smio / smjela piti pivo u bolnici? F--k du-d-ic----l på-----h---t? F--- d- d----- ö- p- s--------- F-c- d- d-i-k- ö- p- s-u-h-s-t- ------------------------------- Fick du dricka öl på sjukhuset? 0
Jesi li smio / smjela povesti psa u hotel? Fi-- -- ---m-d-h---en på ho--ll--? F--- d- t- m-- h----- p- h-------- F-c- d- t- m-d h-n-e- p- h-t-l-e-? ---------------------------------- Fick du ta med hunden på hotellet? 0
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. På som--rl---t-f--k ba--e--v-r------l--g-. P- s---------- f--- b----- v--- u-- l----- P- s-m-a-l-v-t f-c- b-r-e- v-r- u-e l-n-e- ------------------------------------------ På sommarlovet fick barnen vara ute länge. 0
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. D---ic- -e-a -ä-ge ----å---n. D- f--- l--- l---- p- g------ D- f-c- l-k- l-n-e p- g-r-e-. ----------------------------- De fick leka länge på gården. 0
Smjela su dugo ostati budna. De----k-s-anna u-pe-l-n-e. D- f--- s----- u--- l----- D- f-c- s-a-n- u-p- l-n-e- -------------------------- De fick stanna uppe länge. 0

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Također i kad je zabavno može biti naporno. No veselimo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš materinji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovito ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek nanovo primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u tjednu. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša inozemni radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovito vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...