Zbirka izraza

hr Prošlo vrijeme načinskih glagola 2   »   uk Модальні дієслова у минулому 2

88 [osamdeset i osam]

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

Prošlo vrijeme načinskih glagola 2

88 [вісімдесят вісім]

88 [visimdesyat visim]

Модальні дієслова у минулому 2

[Modalʹni diyeslova u mynulomu 2]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski ukrajinski igra Više
Moj se sin nije htio igrati s lutkom. М-- --- -- х-----б-вит--- -я-ь-о-. М-- с-- н- х---- б------- л------- М-й с-н н- х-т-в б-в-т-с- л-л-к-ю- ---------------------------------- Мій син не хотів бавитися лялькою. 0
M--̆-s---n--k--t-v b--yt--ya--y----o--. M--- s-- n- k----- b-------- l--------- M-y- s-n n- k-o-i- b-v-t-s-a l-a-ʹ-o-u- --------------------------------------- Miy̆ syn ne khotiv bavytysya lyalʹkoyu.
Moja kćerka nije htjela igrati nogomet. М-я -о-ка--е -от-л--г-ати--------л. М-- д---- н- х----- г---- у ф------ М-я д-ч-а н- х-т-л- г-а-и у ф-т-о-. ----------------------------------- Моя дочка не хотіла грати у футбол. 0
M--- --chk- n- ---t--a -r--- u---t---. M--- d----- n- k------ h---- u f------ M-y- d-c-k- n- k-o-i-a h-a-y u f-t-o-. -------------------------------------- Moya dochka ne khotila hraty u futbol.
Moja supruga nije htjela sa mnom igrati šah. Мо- -інк- не-х-т--- --а-и - --хи з--м---. М-- ж---- н- х----- г---- в ш--- з- м---- М-я ж-н-а н- х-т-л- г-а-и в ш-х- з- м-о-. ----------------------------------------- Моя жінка не хотіла грати в шахи зі мною. 0
Moy- z----a-ne --ot-l--hrat- v ---khy -------u. M--- z----- n- k------ h---- v s----- z- m----- M-y- z-i-k- n- k-o-i-a h-a-y v s-a-h- z- m-o-u- ----------------------------------------------- Moya zhinka ne khotila hraty v shakhy zi mnoyu.
Moja se djeca nisu htjela šetati. Мо--д--и-не --тіли---л-т-. М-- д--- н- х----- г------ М-ї д-т- н- х-т-л- г-л-т-. -------------------------- Мої діти не хотіли гуляти. 0
M--- --ty n---h-ti---hu---ty. M--- d--- n- k------ h------- M-i- d-t- n- k-o-i-y h-l-a-y- ----------------------------- Moï dity ne khotily hulyaty.
Oni nisu htjeli pospremiti sobu. В--и не ---іл--при--ат- --м----. В--- н- х----- п------- к------- В-н- н- х-т-л- п-и-р-т- к-м-а-у- -------------------------------- Вони не хотіли прибрати кімнату. 0
V-n--ne-khotily -ry---ty -------. V--- n- k------ p------- k------- V-n- n- k-o-i-y p-y-r-t- k-m-a-u- --------------------------------- Vony ne khotily prybraty kimnatu.
Oni nisu htjeli ići u krevet. Во-и--е-х--іл----и с---и. В--- н- х----- й-- с----- В-н- н- х-т-л- й-и с-а-и- ------------------------- Вони не хотіли йти спати. 0
V-ny ne-k---------t- s----. V--- n- k------ y--- s----- V-n- n- k-o-i-y y-t- s-a-y- --------------------------- Vony ne khotily y̆ty spaty.
Nije smio jesti sladoled. Й--у-н- мо-----у---------ор--ива. Й--- н- м---- б--- ї--- м-------- Й-м- н- м-ж-а б-л- ї-т- м-р-з-в-. --------------------------------- Йому не можна було їсти морозива. 0
Y̆om- ne-m-zhn- -u-- ---t-----ozy--. Y---- n- m----- b--- i---- m-------- Y-o-u n- m-z-n- b-l- i-s-y m-r-z-v-. ------------------------------------ Y̆omu ne mozhna bulo ïsty morozyva.
Nije smio jesti čokoladu. Йо----- --ж-а-б----ї-т- -о--ла-. Й--- н- м---- б--- ї--- ш------- Й-м- н- м-ж-а б-л- ї-т- ш-к-л-д- -------------------------------- Йому не можна було їсти шоколад. 0
Y-omu--e-moz--a -u-o -̈st--s--k-l-d. Y---- n- m----- b--- i---- s-------- Y-o-u n- m-z-n- b-l- i-s-y s-o-o-a-. ------------------------------------ Y̆omu ne mozhna bulo ïsty shokolad.
Nije smio jesti bombone. Й-му н---ож-а-бул--їсти-----р-к. Й--- н- м---- б--- ї--- ц------- Й-м- н- м-ж-а б-л- ї-т- ц-к-р-к- -------------------------------- Йому не можна було їсти цукерок. 0
Y-o----e-mo-hn---ulo---s-y------rok. Y---- n- m----- b--- i---- t-------- Y-o-u n- m-z-n- b-l- i-s-y t-u-e-o-. ------------------------------------ Y̆omu ne mozhna bulo ïsty tsukerok.
Smio / smjela sam nešto zaželjeti. Я м-г --мог----ось -а-ажа--. Я м-- / м---- щ--- з-------- Я м-г / м-г-а щ-с- з-б-ж-т-. ---------------------------- Я міг / могла щось забажати. 0
YA m-- - ---------h--ʹ-z-ba--a-y. Y- m-- / m---- s------ z--------- Y- m-h / m-h-a s-c-o-ʹ z-b-z-a-y- --------------------------------- YA mih / mohla shchosʹ zabazhaty.
Smjela sam si kupiti haljinu. Я-мі--- ----а----ити -о-і о--г. Я м-- / м---- к----- с--- о---- Я м-г / м-г-а к-п-т- с-б- о-я-. ------------------------------- Я міг / могла купити собі одяг. 0
Y----h --mohl----p--- sobi---ya-. Y- m-- / m---- k----- s--- o----- Y- m-h / m-h-a k-p-t- s-b- o-y-h- --------------------------------- YA mih / mohla kupyty sobi odyah.
Smio / smjela sam uzeti jednu pralinu. Я м-- / ---л--у-яти-собі цу--р-у. Я м-- / м---- у---- с--- ц------- Я м-г / м-г-а у-я-и с-б- ц-к-р-у- --------------------------------- Я міг / могла узяти собі цукерку. 0
YA mi- ---o----uz-at--s-bi ---ke---. Y- m-- / m---- u----- s--- t-------- Y- m-h / m-h-a u-y-t- s-b- t-u-e-k-. ------------------------------------ YA mih / mohla uzyaty sobi tsukerku.
Jesi li smio / smjela pušiti u zrakoplovu? Т--і-м-ж-а було ---ит--в лі-ак-? Т--- м---- б--- к----- в л------ Т-б- м-ж-а б-л- к-р-т- в л-т-к-? -------------------------------- Тобі можна було курити в літаку? 0
Tobi--o-hna -ulo k--yty-v-l-ta-u? T--- m----- b--- k----- v l------ T-b- m-z-n- b-l- k-r-t- v l-t-k-? --------------------------------- Tobi mozhna bulo kuryty v litaku?
Jesi li smio / smjela piti pivo u bolnici? То-і -о-н- --ло --т--- л-кар-- -ив-? Т--- м---- б--- п--- в л------ п---- Т-б- м-ж-а б-л- п-т- в л-к-р-і п-в-? ------------------------------------ Тобі можна було пити в лікарні пиво? 0
T-bi moz--- bulo p--y-v-------i --vo? T--- m----- b--- p--- v l------ p---- T-b- m-z-n- b-l- p-t- v l-k-r-i p-v-? ------------------------------------- Tobi mozhna bulo pyty v likarni pyvo?
Jesi li smio / smjela povesti psa u hotel? Т-бі можн--б-ло--з-т-----а-- --г-т---? Т--- м---- б--- в---- с----- в г------ Т-б- м-ж-а б-л- в-я-и с-б-к- в г-т-л-? -------------------------------------- Тобі можна було взяти собаку в готель? 0
T-b-------- bul- -zyat--sobaku---hotelʹ? T--- m----- b--- v----- s----- v h------ T-b- m-z-n- b-l- v-y-t- s-b-k- v h-t-l-? ---------------------------------------- Tobi mozhna bulo vzyaty sobaku v hotelʹ?
Djeca su za vrijeme praznika smjela dugo ostati vani. Н- -а-і--ла- д--и--огли --вг- --ли-а--ся надв-рі. Н- к-------- д--- м---- д---- з--------- н------- Н- к-н-к-л-х д-т- м-г-и д-в-о з-л-ш-т-с- н-д-о-і- ------------------------------------------------- На канікулах діти могли довго залишатися надворі. 0
Na---ni-u---- di----o--- --v-- --ly-----s-- -a-vo--. N- k--------- d--- m---- d---- z----------- n------- N- k-n-k-l-k- d-t- m-h-y d-v-o z-l-s-a-y-y- n-d-o-i- ---------------------------------------------------- Na kanikulakh dity mohly dovho zalyshatysya nadvori.
Smjela su se dugo igrati u dvorištu. В--- ---ли-до-го --а------в-рі. В--- м---- д---- г---- у д----- В-н- м-г-и д-в-о г-а-и у д-о-і- ------------------------------- Вони могли довго грати у дворі. 0
Von- ---l----vho --------d--r-. V--- m---- d---- h---- u d----- V-n- m-h-y d-v-o h-a-y u d-o-i- ------------------------------- Vony mohly dovho hraty u dvori.
Smjela su dugo ostati budna. В-н- мо--------------па-и. В--- м---- д---- н- с----- В-н- м-г-и д-в-о н- с-а-и- -------------------------- Вони могли довго не спати. 0
Vo-- m-h-y ----o----s---y. V--- m---- d---- n- s----- V-n- m-h-y d-v-o n- s-a-y- -------------------------- Vony mohly dovho ne spaty.

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Savjeti protiv zaboravljanja

Učenje nije uvijek jednostavno. Također i kad je zabavno može biti naporno. No veselimo se ukoliko smo nešto naučili. Ponosni smo na sebe i svoj napredak. Nažalost, to što smo naučili možemo opet zaboraviti. To je često problem posebno kod jezika. Većina nas u školi uči jedan ili više jezika. Nakon školovanja to znanje se izgubi. Jedva da više govorimo taj jezik. U svakodnevici prevladava naš materinji jezik. Mnogo stranih jezika se koristi samo za vrijeme odmora. Znanje se izgubi ako se redovito ne obnavlja. Našem mozgu potrebna je vježba. Moglo bi se reći da funkcionira poput mišića. Taj mišić se mora vježbati kako ne bi oslabio. No postoje načini da se spriječi zaboravljanje. Najvažnije je naučeno uvijek nanovo primjenjivati. Pritom pomažu dosljedni rituali. Moguće je napraviti mali program za razne dane u tjednu. U ponedjeljak se, na primjer, čita knjiga na stranom jeziku. U srijedu se sluša inozemni radio program. U petak se piše dnevnik na stranom jeziku. Na taj način se izmjenjuje čitanje, slušanje i pisanje. Time se znanje aktivira na različite načine. Sve te vježbe ne moraju trajati dugo, dovoljno je svega pola sata. No važno je da se redovito vježba! Istraživanja pokazuju da ono što je jednom naučeno ostaje u mozgu desetljećima. Dakle, mora se samo izvaditi iz ladice...