Zbirka izraza

hr Zavisne rečenice sa li   »   el Δευτερεύουσες προτάσεις με αν

93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa li

Zavisne rečenice sa li

93 [ενενήντα τρία]

93 [enenḗnta tría]

Δευτερεύουσες προτάσεις με αν

[Deutereúouses protáseis me an]

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski grčki igra Više
Ne znam da li on mene voli. Δε- --ρω-αν -ε --α-άε-. Δ-- ξ--- α- μ- α------- Δ-ν ξ-ρ- α- μ- α-α-ά-ι- ----------------------- Δεν ξέρω αν με αγαπάει. 0
Den-xé---an------a--ei. D-- x--- a- m- a------- D-n x-r- a- m- a-a-á-i- ----------------------- Den xérō an me agapáei.
Ne znam da li će se on vratiti. Δ-- -έρ---ν θα--υ-ί-ει. Δ-- ξ--- α- θ- γ------- Δ-ν ξ-ρ- α- θ- γ-ρ-σ-ι- ----------------------- Δεν ξέρω αν θα γυρίσει. 0
Den-xé-ō -n-th- gyrí-e-. D-- x--- a- t-- g------- D-n x-r- a- t-a g-r-s-i- ------------------------ Den xérō an tha gyrísei.
Ne znam da li će me nazvati. Δ-ν ξ-ρω -ν--α -ο- τηλεφωνή-ει. Δ-- ξ--- α- θ- μ-- τ----------- Δ-ν ξ-ρ- α- θ- μ-υ τ-λ-φ-ν-σ-ι- ------------------------------- Δεν ξέρω αν θα μου τηλεφωνήσει. 0
Den --r-----t-- --- -ēle-hōnḗ--i. D-- x--- a- t-- m-- t------------ D-n x-r- a- t-a m-u t-l-p-ō-ḗ-e-. --------------------------------- Den xérō an tha mou tēlephōnḗsei.
Da li on mene ipak voli? Άρα---με--γ---ει; Ά---- μ- α------- Ά-α-ε μ- α-α-ά-ι- ----------------- Άραγε με αγαπάει; 0
Á-a-e m--ag--áei? Á---- m- a------- Á-a-e m- a-a-á-i- ----------------- Árage me agapáei?
Da li će se on ipak vratiti? Άρα-ε -α -υρ-σ--; Ά---- θ- γ------- Ά-α-ε θ- γ-ρ-σ-ι- ----------------- Άραγε θα γυρίσει; 0
Árage---a-g-----i? Á---- t-- g------- Á-a-e t-a g-r-s-i- ------------------ Árage tha gyrísei?
Da li će me on ipak nazvati? Άρ-γ--θα -ε----ει--η-έ-ων-; Ά---- θ- μ- π---- τ-------- Ά-α-ε θ- μ- π-ρ-ι τ-λ-φ-ν-; --------------------------- Άραγε θα με πάρει τηλέφωνο; 0
Árag---ha me---r-i -ēl-phō--? Á---- t-- m- p---- t--------- Á-a-e t-a m- p-r-i t-l-p-ō-o- ----------------------------- Árage tha me párei tēléphōno?
Pitam se da li on misli na mene. Αναρωτι-μ-ι-α--με σ--φ-ε---. Α---------- α- μ- σ--------- Α-α-ω-ι-μ-ι α- μ- σ-έ-τ-τ-ι- ---------------------------- Αναρωτιέμαι αν με σκέφτεται. 0
A--r-t-é--- a- m- skép--et--. A---------- a- m- s---------- A-a-ō-i-m-i a- m- s-é-h-e-a-. ----------------------------- Anarōtiémai an me sképhtetai.
Pitam se da li on ima drugu. Αναρωτι-μαι α--έχ-ι---λη. Α---------- α- έ--- ά---- Α-α-ω-ι-μ-ι α- έ-ε- ά-λ-. ------------------------- Αναρωτιέμαι αν έχει άλλη. 0
Ana-ōtié-ai-an-éch-i-á-l-. A---------- a- é---- á---- A-a-ō-i-m-i a- é-h-i á-l-. -------------------------- Anarōtiémai an échei állē.
Pitam se da li on laže. Α---ω---μ-- αν -έ----έ--τα. Α---------- α- λ--- ψ------ Α-α-ω-ι-μ-ι α- λ-ε- ψ-μ-τ-. --------------------------- Αναρωτιέμαι αν λέει ψέματα. 0
Anar--ié-a- a- l--- p-ém---. A---------- a- l--- p------- A-a-ō-i-m-i a- l-e- p-é-a-a- ---------------------------- Anarōtiémai an léei psémata.
Misli li on ipak na mene? Άρ----με σ-έφτεται; Ά---- μ- σ--------- Ά-α-ε μ- σ-έ-τ-τ-ι- ------------------- Άραγε με σκέφτεται; 0
Ár--e me sk-p-t-ta-? Á---- m- s---------- Á-a-e m- s-é-h-e-a-? -------------------- Árage me sképhtetai?
Ima li on ipak neku drugu? Άρα-ε έ-ει -λλ-; Ά---- έ--- ά---- Ά-α-ε έ-ε- ά-λ-; ---------------- Άραγε έχει άλλη; 0
Ára-e -c-ei--llē? Á---- é---- á---- Á-a-e é-h-i á-l-? ----------------- Árage échei állē?
Govori li on ipak istinu? Άραγ--λέ-- -η- -λήθ---; Ά---- λ--- τ-- α------- Ά-α-ε λ-ε- τ-ν α-ή-ε-α- ----------------------- Άραγε λέει την αλήθεια; 0
Á-a-e---ei -ēn--l-t----? Á---- l--- t-- a-------- Á-a-e l-e- t-n a-ḗ-h-i-? ------------------------ Árage léei tēn alḗtheia?
Nisam sigurna voli li on mene zaista. Αμφι-ά-λ--α--τ---αρέ-----αγ--τι-ά. Α-------- α- τ-- α---- π---------- Α-φ-β-λ-ω α- τ-υ α-έ-ω π-α-μ-τ-κ-. ---------------------------------- Αμφιβάλλω αν του αρέσω πραγματικά. 0
Am-h--áll--an-tou-a-é-ō---a-ma-i--. A--------- a- t-- a---- p---------- A-p-i-á-l- a- t-u a-é-ō p-a-m-t-k-. ----------------------------------- Amphibállō an tou arésō pragmatiká.
Nisam sigurna hoće li mi on pisati. Αμφιβάλλω--ν θα --υ--ράψ-ι. Α-------- α- θ- μ-- γ------ Α-φ-β-λ-ω α- θ- μ-υ γ-ά-ε-. --------------------------- Αμφιβάλλω αν θα μου γράψει. 0
Amp--b--lō ---tha-mo- g--p-e-. A--------- a- t-- m-- g------- A-p-i-á-l- a- t-a m-u g-á-s-i- ------------------------------ Amphibállō an tha mou grápsei.
Nisam sigurna ho će li me on oženiti. Α-φι-ά-λ- α---- με--α-τ-ε----. Α-------- α- θ- μ- π---------- Α-φ-β-λ-ω α- θ- μ- π-ν-ρ-υ-ε-. ------------------------------ Αμφιβάλλω αν θα με παντρευτεί. 0
A-phi--l----- t-- me ----r--t-í. A--------- a- t-- m- p---------- A-p-i-á-l- a- t-a m- p-n-r-u-e-. -------------------------------- Amphibállō an tha me pantreuteí.
Da li on mene stvarno voli? Ά--γ------αρ--- στα--λ-θεια; Ά---- τ-- α---- σ-- α------- Ά-α-ε τ-υ α-έ-ω σ-α α-ή-ε-α- ---------------------------- Άραγε του αρέσω στα αλήθεια; 0
Á---e t-u a--sō---- al-theia? Á---- t-- a---- s-- a-------- Á-a-e t-u a-é-ō s-a a-ḗ-h-i-? ----------------------------- Árage tou arésō sta alḗtheia?
Da li će mi ipak pisati? Άρ-γ- θ--μ-- γρά-ε-; Ά---- θ- μ-- γ------ Ά-α-ε θ- μ-υ γ-ά-ε-; -------------------- Άραγε θα μου γράψει; 0
Á-a-e -h---ou-gráps--? Á---- t-- m-- g------- Á-a-e t-a m-u g-á-s-i- ---------------------- Árage tha mou grápsei?
Da li će me ipak oženiti? Άρ-γ--θα μ- παντρε-τ--; Ά---- θ- μ- π---------- Ά-α-ε θ- μ- π-ν-ρ-υ-ε-; ----------------------- Άραγε θα με παντρευτεί; 0
Á-a-----a ---pa-tre--eí? Á---- t-- m- p---------- Á-a-e t-a m- p-n-r-u-e-? ------------------------ Árage tha me pantreuteí?

Preuzimanje Datoteka MP3 (.zip datoteke)

Video nije pronađen!

Kako mozak uči gramatiku?

Svoj materinji jezik počinjemo učiti kao bebe. To se dešava potpuno automatski. Mi to ne primjećujemo. Prilikom učenja naš mozak mora puno raditi. Na primjer, dok učimo gramatiku, on ima jako puno posla. Svaki dan čuje nove stvari. Stalno dobija nova impulse. Međutim, mozak ne može obraditi svaki impuls pojedinačno. Mora se ponašati ekonomično. Zato se orijentira na pravilnosti. Mozak pamti ono što često čuje. On registrira koliko često se neka stvar ponavlja. Iz tih primjera zatim izvlači gramatičko pravilo. Djeca znaju da li je neka rečenica točna ili netočna. Međutim, ne znaju zašto je to tako. Njihov mozak poznaje pravila iako ih nije učio. Odrasli drugačije uče jezike. Oni već poznaju strukturu svog materinjeg jezika. One je temelj za nova gramatička pravila. Odraslima je za učenje potrebna nastava. Mozak ima utvrđen sustav prilikom učenja gramatike. To je recimo vidljivo na imenicama i glagolima. Oni se pohranjuju u različitа područja mozga. Prilikom njihove obrade aktiviraju se različiti dijelovi mozga. Nadalje, jednostavna pravila se uče na drugačiji način od složenih. Kod složenih pravila više moždanih područja radi skupa. Još nije istraženo na koji točno način mozak uči gramatiku. No zna se da teoretski može naučiti svaku gramatiku...