Zbirka izraza

hr Zavisne rečenice sa li   »   fr Subordonnées avec si

93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa li

Zavisne rečenice sa li

93 [quatre-vingt-treize]

Subordonnées avec si

Odaberite kako želite vidjeti prijevod:   
hrvatski francuski igra Više
Ne znam da li on mene voli. J-------is p-s s-il--’--me. J_ n_ s___ p__ s___ m______ J- n- s-i- p-s s-i- m-a-m-. --------------------------- Je ne sais pas s’il m’aime. 0
Ne znam da li će se on vratiti. Je--- -a-- ----s’il -a-r-v--ir. J_ n_ s___ p__ s___ v_ r_______ J- n- s-i- p-s s-i- v- r-v-n-r- ------------------------------- Je ne sais pas s’il va revenir. 0
Ne znam da li će me nazvati. Je----sa-- pa- ---l va -’---e-er. J_ n_ s___ p__ s___ v_ m_________ J- n- s-i- p-s s-i- v- m-a-p-l-r- --------------------------------- Je ne sais pas s’il va m’appeler. 0
Da li on mene ipak voli? E----il --aim--? E_ s___ m_____ ? E- s-i- m-a-m- ? ---------------- Et s’il m’aime ? 0
Da li će se on ipak vratiti? E- s’il---vie-- ? E_ s___ r______ ? E- s-i- r-v-e-t ? ----------------- Et s’il revient ? 0
Da li će me on ipak nazvati? E--------’--pel---? E_ s___ m________ ? E- s-i- m-a-p-l-e ? ------------------- Et s’il m’appelle ? 0
Pitam se da li on misli na mene. Je -e--ema-d---’il --ns--à-m-i. J_ m_ d______ s___ p____ à m___ J- m- d-m-n-e s-i- p-n-e à m-i- ------------------------------- Je me demande s’il pense à moi. 0
Pitam se da li on ima drugu. J-----d--a--- -’---e--a un- ----e. J_ m_ d______ s___ e_ a u__ a_____ J- m- d-m-n-e s-i- e- a u-e a-t-e- ---------------------------------- Je me demande s’il en a une autre. 0
Pitam se da li on laže. Je -- de-a-de----l-me-t. J_ m_ d______ s___ m____ J- m- d-m-n-e s-i- m-n-. ------------------------ Je me demande s’il ment. 0
Misli li on ipak na mene? E- -’---pe----- m-i ? E_ s___ p____ à m__ ? E- s-i- p-n-e à m-i ? --------------------- Et s’il pense à moi ? 0
Ima li on ipak neku drugu? Et ---l e--a u-e --tre-? E_ s___ e_ a u__ a____ ? E- s-i- e- a u-e a-t-e ? ------------------------ Et s’il en a une autre ? 0
Govori li on ipak istinu? E-----l-dit--a-vé---é-? E_ s___ d__ l_ v_____ ? E- s-i- d-t l- v-r-t- ? ----------------------- Et s’il dit la vérité ? 0
Nisam sigurna voli li on mene zaista. J- ----e q--il------- v--im-n-. J_ d____ q____ m_____ v________ J- d-u-e q-’-l m-a-m- v-a-m-n-. ------------------------------- Je doute qu’il m’aime vraiment. 0
Nisam sigurna hoće li mi on pisati. J- -o-t--q--il m’é--i-e. J_ d____ q____ m________ J- d-u-e q-’-l m-é-r-v-. ------------------------ Je doute qu’il m’écrive. 0
Nisam sigurna ho će li me on oženiti. J--d-ute-q---l m’ép--se. J_ d____ q____ m________ J- d-u-e q-’-l m-é-o-s-. ------------------------ Je doute qu’il m’épouse. 0
Da li on mene stvarno voli? E---’-l -’a--- ? E_ s___ m_____ ? E- s-i- m-a-m- ? ---------------- Et s’il m’aime ? 0
Da li će mi ipak pisati? E- s’i-------i- ? E_ s___ m______ ? E- s-i- m-é-r-t ? ----------------- Et s’il m’écrit ? 0
Da li će me ipak oženiti? Et s’il-m’-po-se-? E_ s___ m_______ ? E- s-i- m-é-o-s- ? ------------------ Et s’il m’épouse ? 0

Kako mozak uči gramatiku?

Svoj materinji jezik počinjemo učiti kao bebe. To se dešava potpuno automatski. Mi to ne primjećujemo. Prilikom učenja naš mozak mora puno raditi. Na primjer, dok učimo gramatiku, on ima jako puno posla. Svaki dan čuje nove stvari. Stalno dobija nova impulse. Međutim, mozak ne može obraditi svaki impuls pojedinačno. Mora se ponašati ekonomično. Zato se orijentira na pravilnosti. Mozak pamti ono što često čuje. On registrira koliko često se neka stvar ponavlja. Iz tih primjera zatim izvlači gramatičko pravilo. Djeca znaju da li je neka rečenica točna ili netočna. Međutim, ne znaju zašto je to tako. Njihov mozak poznaje pravila iako ih nije učio. Odrasli drugačije uče jezike. Oni već poznaju strukturu svog materinjeg jezika. One je temelj za nova gramatička pravila. Odraslima je za učenje potrebna nastava. Mozak ima utvrđen sustav prilikom učenja gramatike. To je recimo vidljivo na imenicama i glagolima. Oni se pohranjuju u različitа područja mozga. Prilikom njihove obrade aktiviraju se različiti dijelovi mozga. Nadalje, jednostavna pravila se uče na drugačiji način od složenih. Kod složenih pravila više moždanih područja radi skupa. Još nije istraženo na koji točno način mozak uči gramatiku. No zna se da teoretski može naučiti svaku gramatiku...