मुझ--न--ं-पत- ----- --रे-ब------ं--ो-त--है--- न--ं
मु_ न_ प_ कि व_ मे_ बा_ में सो__ है या न_
म-झ- न-ी- प-ा क- व- म-र- ब-र- म-ं स-च-ा ह- य- न-ी-
--------------------------------------------------
मुझे नहीं पता कि वह मेरे बारे में सोचता है या नहीं 0 mu--e--a-i---at---i-v-- m--e baa-e---in -och-ta--a- ya -ahinm____ n____ p___ k_ v__ m___ b____ m___ s______ h__ y_ n____m-j-e n-h-n p-t- k- v-h m-r- b-a-e m-i- s-c-a-a h-i y- n-h-n------------------------------------------------------------mujhe nahin pata ki vah mere baare mein sochata hai ya nahin
Više jezika
Kliknite na zastavu!
Pitam se da li on misli na mene.
मुझे नहीं पता कि वह मेरे बारे में सोचता है या नहीं
mujhe nahin pata ki vah mere baare mein sochata hai ya nahin
मुझे---ीं-प-ा-कि -स-ी--ो--और -ै -ा-न--ं
मु_ न_ प_ कि उ__ को_ औ_ है या न_
म-झ- न-ी- प-ा क- उ-क- क-ई औ- ह- य- न-ी-
---------------------------------------
मुझे नहीं पता कि उसकी कोई और है या नहीं 0 m---- n--i----ta-k- -s---- k--e a-r--a--y---a-inm____ n____ p___ k_ u_____ k___ a__ h__ y_ n____m-j-e n-h-n p-t- k- u-a-e- k-e- a-r h-i y- n-h-n------------------------------------------------mujhe nahin pata ki usakee koee aur hai ya nahin
मुझ--न--- --ा-क--वह --- --- -ह--है या -हीं
मु_ न_ प_ कि व_ झू_ बो_ र_ है या न_
म-झ- न-ी- प-ा क- व- झ-ठ ब-ल र-ा ह- य- न-ी-
------------------------------------------
मुझे नहीं पता कि वह झूठ बोल रहा है या नहीं 0 m-j-e n-hi- ---a -i v-- --o--- bo--r--a-hai--- ---inm____ n____ p___ k_ v__ j_____ b__ r___ h__ y_ n____m-j-e n-h-n p-t- k- v-h j-o-t- b-l r-h- h-i y- n-h-n----------------------------------------------------mujhe nahin pata ki vah jhooth bol raha hai ya nahin
Više jezika
Kliknite na zastavu!
Pitam se da li on laže.
मुझे नहीं पता कि वह झूठ बोल रहा है या नहीं
mujhe nahin pata ki vah jhooth bol raha hai ya nahin
Svoj materinji jezik počinjemo učiti kao bebe.
To se dešava potpuno automatski.
Mi to ne primjećujemo.
Prilikom učenja naš mozak mora puno raditi.
Na primjer, dok učimo gramatiku, on ima jako puno posla.
Svaki dan čuje nove stvari.
Stalno dobija nova impulse.
Međutim, mozak ne može obraditi svaki impuls pojedinačno.
Mora se ponašati ekonomično.
Zato se orijentira na pravilnosti.
Mozak pamti ono što često čuje.
On registrira koliko često se neka stvar ponavlja.
Iz tih primjera zatim izvlači gramatičko pravilo.
Djeca znaju da li je neka rečenica točna ili netočna.
Međutim, ne znaju zašto je to tako.
Njihov mozak poznaje pravila iako ih nije učio.
Odrasli drugačije uče jezike.
Oni već poznaju strukturu svog materinjeg jezika.
One je temelj za nova gramatička pravila.
Odraslima je za učenje potrebna nastava.
Mozak ima utvrđen sustav prilikom učenja gramatike.
To je recimo vidljivo na imenicama i glagolima.
Oni se pohranjuju u različitа područja mozga.
Prilikom njihove obrade aktiviraju se različiti dijelovi mozga.
Nadalje, jednostavna pravila se uče na drugačiji način od složenih.
Kod složenih pravila više moždanih područja radi skupa.
Još nije istraženo na koji točno način mozak uči gramatiku.
No zna se da teoretski može naučiti svaku gramatiku...