Zbirka izraza

hr Veznici 1   »   mk Сврзници 1

94 [devedeset i četiri]

Veznici 1

Veznici 1

94 [деведесет и четири]

94 [dyevyedyesyet i chyetiri]

Сврзници 1

[Svrznitzi 1]

Možete kliknuti na svaku prazninu da vidite tekst ili:   
hrvatski makedonski igra Više
Čekaj dok kiša ne prestane. Че---- д----- д- п------- д-----. Чекај, додека да престане дождот. 0
Ch------ d------ d- p--------- d-----.Chyekaј, dodyeka da pryestanye doʐdot.
Čekaj dok ne budem gotov. Че---- д----- д- б---- г---- / г-----. Чекај, додека да бидам готов / готова. 0
Ch------ d------ d- b---- g----- / g------.Chyekaј, dodyeka da bidam guotov / guotova.
Čekaj dok se on ne vrati. Че---- д----- т-- д- с- в----. Чекај, додека тој да се врати. 0
Ch------ d------ t-- d- s-- v----.Chyekaј, dodyeka toј da sye vrati.
Čekam dok mi se kosa ne osuši. Ќе п------- д----- м- с- и---- к-----. Ќе почекам, додека ми се исуши косата. 0
Kj-- p--------- d------ m- s-- i------ k-----.Kjye pochyekam, dodyeka mi sye isooshi kosata.
Čekam dok film ne završi. Ќе п------- д----- д- з----- ф-----. Ќе почекам, додека да заврши филмот. 0
Kj-- p--------- d------ d- z------ f-----.Kjye pochyekam, dodyeka da zavrshi filmot.
Čekam dok ne bude zeleno svjetlo na semaforu. Ќе п------- д----- с-------- с----- з-----. Ќе почекам, додека семафорот светне зелено. 0
Kj-- p--------- d------ s--------- s------- z-------.Kjye pochyekam, dodyeka syemaforot svyetnye zyelyeno.
Kada putuješ na godišnji odmor? Ко-- п------ н- о----? Кога патуваш на одмор? 0
Ko--- p-------- n- o----?Kogua patoovash na odmor?
Još prije ljetnih praznika? Уш-- п--- л------ р------? Уште пред летниот распуст? 0
Oo----- p---- l------- r-------?Ooshtye pryed lyetniot raspoost?
Da, još prije nego što počnu ljetni praznici. Да- у--- п--- д- з------ л------ р------. Да, уште пред да започне летниот распуст. 0
Da- o------ p---- d- z-------- l------- r-------.Da, ooshtye pryed da zapochnye lyetniot raspoost.
Popravi krov prije nego što dođe zima. По----- г- к------ п--- д- з------ з-----. Поправи го кровот, пред да започне зимата. 0
Po----- g-- k------ p---- d- z-------- z-----.Popravi guo krovot, pryed da zapochnye zimata.
Operi ruke prije nego što sjedneš za stol. Из--- с- г- р------ п--- д- с----- н- м-----. Измиј си ги рацете, пред да седнеш на масата. 0
Iz--- s- g-- r--------- p---- d- s-------- n- m-----.Izmiј si gui ratzyetye, pryed da syednyesh na masata.
Zatvori prozor prije nego što izađeš. За----- г- п---------- п--- д- и------. Затвори го прозорецот, пред да излезеш. 0
Za----- g-- p------------ p---- d- i---------.Zatvori guo prozoryetzot, pryed da izlyezyesh.
Kada ćeš doći kući? Ко-- ќ- с- в----- д---? Кога ќе се вратиш дома? 0
Ko--- k--- s-- v------ d---?Kogua kjye sye vratish doma?
Poslije nastave? По н--------? По наставата? 0
Po n--------?Po nastavata?
Da, nakon što nastava završi. Да- о----- ќ- з----- н--------. Да, откако ќе заврши наставата. 0
Da- o----- k--- z------ n--------.Da, otkako kjye zavrshi nastavata.
Nakon što je imao nesreću, nije više mogao raditi. От---- т-- и---- н------- н- м----- п----- д- р-----. Откако тој имаше несреќа, не можеше повеќе да работи. 0
Ot---- t-- i------ n---------- n-- m-------- p-------- d- r-----.Otkako toј imashye nyesryekja, nye moʐyeshye povyekjye da raboti.
Nakon što je izgubio posao, otišao je u Ameriku. От---- т-- ј- з----- р-------- т-- з----- з- А------. Откако тој ја загуби работата, тој замина за Америка. 0
Ot---- t-- ј- z------- r-------- t-- z----- z- A-------.Otkako toј јa zaguoobi rabotata, toј zamina za Amyerika.
Nakon što je otišao u Ameriku, postao je bogat. От---- т-- з----- з- А------- т-- с---- б----. Откако тој замина за Америка, тој стана богат. 0
Ot---- t-- z----- z- A-------- t-- s---- b-----.Otkako toј zamina za Amyerika, toј stana boguat.

Kako učiti dva jezika istovremeno

Strani jezici su u današnje vrijeme sve važniji. Mnogi ljudi uče strani jezik. Na svijetu postoji puno zanimljivih jezika. Stoga mnogi ljudi uče više jezika istovremeno. Za djecu koja odrastaju u dvojezičnom okruženju to ne predstavlja nikakav problem. Njihov mozak uči oba jezika automatski. Kad porastu, znaju što pripada kojem jeziku. Dvojezičari poznaju karakteristična obilježja oba jezika. Kod odraslih je to drugačije. Oni ne mogu tako lako naučiti dva jezika paralelno. Tko uči dva jezika istodobno, mora na umu imati određena pravila. Prvo, bitno je oba jezika međusobno usporediti. Jezici koji spadaju u istu porodicu su često vrlo slični. To može dovesti do brkanja. Stoga je bitno oba jezika pomno analizirati. Možete, primjerice, napraviti listu. Tamo možete zabilježiti sličnosti i razlike. Na taj je način mozak prisiljen intenzivno se pozabaviti s oba jezika. Mozak će zapamtiti posebnosti dvaju jezika. Učenik bi za svaki jezik trebao odabrati posebnu boju i direktorij. Na taj se način jezici jasno mogu odvojiti jedan od drugog. Situacija je drugačija kad se uče jezici koji nisu slični. Kod jako različitih jezika ne postoji opasnost od brkanja. No postoji opasnost od uspoređivanja jezika. Bilo bi bolje da se jezici uspoređuju s materinjim jezikom. Kad mozak uoči kontrast uči učinkovitije. Također je važno da se oba jezika uče jednakim intezitetom. Mozgu je teoretski svejedno koliko jezika uči...