Taalgids

nl Bijwoorden   »   sr Прилози

100 [honderd]

Bijwoorden

Bijwoorden

100 [стотина]

100 [stotina]

Прилози

[Prilozi]

Kies hoe u de vertaling wilt zien:   
Nederlands Servisch Geluid meer
al een keer – nog nooit в-- ј---ом-–-још--икада в-- ј----- – ј-- н----- в-ћ ј-д-о- – ј-ш н-к-д- ----------------------- већ једном – још никада 0
ve----edno- - -oš -ikada v--- j----- – j-- n----- v-c- j-d-o- – j-š n-k-d- ------------------------ već jednom – još nikada
Bent u al eens in Berlijn geweest? Ј-с-- л- --- ј------бил- ---ерл-ну? Ј---- л- в-- ј----- б--- у Б------- Ј-с-е л- в-ћ ј-д-о- б-л- у Б-р-и-у- ----------------------------------- Јесте ли већ једном били у Берлину? 0
Jes-e l- vec- j--no- b-l- u-Be-lin-? J---- l- v--- j----- b--- u B------- J-s-e l- v-c- j-d-o- b-l- u B-r-i-u- ------------------------------------ Jeste li već jednom bili u Berlinu?
Nee, nog nooit. Н-- јо- ни---а. Н-- ј-- н------ Н-, ј-ш н-к-д-. --------------- Не, још никада. 0
Ne,-j-š -i-ad-. N-- j-- n------ N-, j-š n-k-d-. --------------- Ne, još nikada.
iemand – niemand н--о --нико н--- – н--- н-к- – н-к- ----------- неко – нико 0
n--o - niko n--- – n--- n-k- – n-k- ----------- neko – niko
Kent u hier iemand? П-зн---т- -- ---е-нек---? П-------- л- о--- н------ П-з-а-е-е л- о-д- н-к-г-? ------------------------- Познајете ли овде некога? 0
P-------- -i ovd---ek-g-? P-------- l- o--- n------ P-z-a-e-e l- o-d- n-k-g-? ------------------------- Poznajete li ovde nekoga?
Nee, ik ken hier niemand. Н-, -а -е поз-а-е- --де -и-ог-. Н-- ј- н- п------- о--- н------ Н-, ј- н- п-з-а-е- о-д- н-к-г-. ------------------------------- Не, ја не познајем овде никога. 0
Ne- ja-ne----n---m o-d--n----a. N-- j- n- p------- o--- n------ N-, j- n- p-z-a-e- o-d- n-k-g-. ------------------------------- Ne, ja ne poznajem ovde nikoga.
nog – niet meer ј-ш – -- ---е ј-- – н- в--- ј-ш – н- в-ш- ------------- још – не више 0
još - -e -i-e j-- – n- v--- j-š – n- v-š- ------------- još – ne više
Blijft u nog lang hier? О--а--т- л- ј-ш --г---в--? О------- л- ј-- д--- о---- О-т-ј-т- л- ј-ш д-г- о-д-? -------------------------- Остајете ли још дуго овде? 0
Os-----e -i --- ---- ov-e? O------- l- j-- d--- o---- O-t-j-t- l- j-š d-g- o-d-? -------------------------- Ostajete li još dugo ovde?
Nee, ik blijf hier niet lang meer. Не- -а -- -с---ем -и-е дуго овд-. Н-- ј- н- о------ в--- д--- о---- Н-, ј- н- о-т-ј-м в-ш- д-г- о-д-. --------------------------------- Не, ја не остајем више дуго овде. 0
N-, -- ne o-----m---š- d--o ov-e. N-- j- n- o------ v--- d--- o---- N-, j- n- o-t-j-m v-š- d-g- o-d-. --------------------------------- Ne, ja ne ostajem više dugo ovde.
nog iets – niets meer ј-ш ----о --ни-та--ише ј-- н---- – н---- в--- ј-ш н-ш-о – н-ш-а в-ш- ---------------------- још нешто – ништа више 0
j-š n-št----ni-t- -iše j-- n---- – n---- v--- j-š n-š-o – n-š-a v-š- ---------------------- još nešto – ništa više
Wilt u nog iets drinken? Ж--ите-л- још не-то--о--т-? Ж----- л- ј-- н---- п------ Ж-л-т- л- ј-ш н-ш-о п-п-т-? --------------------------- Желите ли још нешто попити? 0
Ž-lite-l---o---------op---? Ž----- l- j-- n---- p------ Ž-l-t- l- j-š n-š-o p-p-t-? --------------------------- Želite li još nešto popiti?
Nee, ik wil niets meer. Н----а н--же-и--н-ш-а--и-е. Н-- ј- н- ж---- н---- в---- Н-, ј- н- ж-л-м н-ш-а в-ш-. --------------------------- Не, ја не желим ништа више. 0
N-, -a n- ž---m ---t---iše. N-- j- n- ž---- n---- v---- N-, j- n- ž-l-m n-š-a v-š-. --------------------------- Ne, ja ne želim ništa više.
al iets – nog niets већ--еш-- --још--иш-а в-- н---- – ј-- н---- в-ћ н-ш-о – ј-ш н-ш-а --------------------- већ нешто – још ништа 0
ve-----što-– -o- -i-ta v--- n---- – j-- n---- v-c- n-š-o – j-š n-š-a ---------------------- već nešto – još ništa
Heeft u al iets gegeten? Је--е ли --ћ -еш-о ј---? Ј---- л- в-- н---- ј---- Ј-с-е л- в-ћ н-ш-о ј-л-? ------------------------ Јесте ли већ нешто јели? 0
J-s----i -ec--n---o-j-l-? J---- l- v--- n---- j---- J-s-e l- v-c- n-š-o j-l-? ------------------------- Jeste li već nešto jeli?
Nee, ik heb nog niets gegeten. Не- ј--јо- -и-а--ни-та -------ел-. Н-- ј- ј-- н---- н---- ј-- / ј---- Н-, ј- ј-ш н-с-м н-ш-а ј-о / ј-л-. ---------------------------------- Не, ја још нисам ништа јео / јела. 0
N----a jo- n-s-m n-št--jeo-------. N-- j- j-- n---- n---- j-- / j---- N-, j- j-š n-s-m n-š-a j-o / j-l-. ---------------------------------- Ne, ja još nisam ništa jeo / jela.
nog iemand – niemand meer јо---е-о – ни-----ше ј-- н--- – н--- в--- ј-ш н-к- – н-к- в-ш- -------------------- још неко – нико више 0
jo- n----–------više j-- n--- – n--- v--- j-š n-k- – n-k- v-š- -------------------- još neko – niko više
Wil er nog iemand een kopje koffie? Ж--и--- ј-- н-к- -афу? Ж--- л- ј-- н--- к---- Ж-л- л- ј-ш н-к- к-ф-? ---------------------- Жели ли још неко кафу? 0
Ž-l---i ----n--o kaf-? Ž--- l- j-- n--- k---- Ž-l- l- j-š n-k- k-f-? ---------------------- Želi li još neko kafu?
Nee, niemand meer. Не, ни---в-ш-. Н-- н--- в---- Н-, н-к- в-ш-. -------------- Не, нико више. 0
Ne--n-k- --še. N-- n--- v---- N-, n-k- v-š-. -------------- Ne, niko više.

Downloaden MP3 (.zip bestanden)

De Arabische taal

De Arabische taal is wereldwijd één van de belangrijkste talen. Meer dan 300 miljoen mensen spreken Arabisch. Ze leven in meer dan 20 verschillende landen. Arabisch behoort tot de Afro-Aziatische talen. Duizenden jaar geleden is de Arabische taal ontstaan. In het begin werd de taal op het Arabische schiereiland gesproken. Van daaruit werd het dan verder verspreid. Het gesproken Arabisch is heel anders dan de standaard taal. Ook zijn er vele verschillende Arabische dialecten. Je zou kunnen zeggen dat in elke regio op een andere manier wordt gesproken. De sprekers van de verschillende dialecten konden elkaar niet altijd begrijpen. Films uit Arabische landen zijn daarom ook meestal gesynchroniseerd. Alleen dan kan de gehele Arabischsprekende wereld het begrijpen. Het klassieke Arabisch wordt nog nauwelijks gesproken. Het is alleen in schriftelijke vorm te vinden. Boeken en kranten maken van de klassieke Arabische taal gebruik. Tot op heden bestaat er geen aparte Arabische vaktaal meer. Daarom komen technische termen meestal uit andere talen. Hier zijn vooral de Franse en Engelse talen aan het domineren. De interesse in het Arabisch is in de afgelopen jaren sterk toegenomen. Steeds meer mensen willen het Arabisch leren. Op elke universiteit en vele scholen worden cursussen aangeboden. Vooral het Arabische geschrift vinden veel mensen fascinerend. Er wordt van rechts naar links geschreven. Het uitspreken en de grammatica is in het Arabisch niet erg eenvoudig. Er zijn vele klanken en zinnen die in andere talen niet bekend zijn. Bij het leren moet men ook rekening houden met een bepaalde volgorde. Eerst de uitspraak, dan de grammatica en vervolgens het lettertype...