bosanski » arapski   Godišnja doba i vrijeme


16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

-

‫16 [ستة عشر]‬
‫16 [stt eshr]‬

‫فصول السنة والطقس‬
‫fsul alssanat walttaqs‬

16 [šesnaest]

Godišnja doba i vrijeme

-

‫16 [ستة عشر]‬
‫16 [stt eshr]‬

‫فصول السنة والطقس‬
‫fsul alssanat walttaqs‬

Click to see the text:   
bosanskiالعربية
Ovo su godišnja doba: ‫ه-- ه- ف--- ا------
‫----- h-- f---- a---------‬
Proljeće, ljeto, ‫ا------ ا------
‫---------- a-------‬
jesen i zima. ‫ا------ و------.‬
‫--------- w-----------‬
   
Ljeto je vruće. ‫ا---- ح--.‬
‫------- h--‬
Ljeti sija sunce. ‫ف- ا---- ت--- ا----.‬
‫-- a------ t----- a--------‬
Ljeti rado idemo šetati. ‫ف- ا---- ن-- أ- ن----.‬
‫-- a------ n---- '--- n-----‬
   
Zima je hladna. ‫ا----- ب---.‬
‫---------- b---‬
Zimi pada snijeg ili kiša. ‫ف- ا----- ت--- أ- ت----
‫-- a--------- t---- '-- t----‬
Zimi rado ostajemo kod kuće. ‫ف- ا----- ن--- ا----- ف- ا----.‬
‫-- a--------- n------- a------ f- a-----‬
   
Hladno je. ‫ا--- ب---.‬
‫----- b---‬
Pada kiša. ‫إ--- ت---.‬
‫------- t------‬
Vjetrovito je. ‫ا--- ع---.‬
‫----- e---‬
   
Toplo je. ‫ا--- د---.‬
‫----- d----‬
Sunčano je. ‫ا--- م----.‬
‫----- m-----‬
Vedro je. ‫ا--- ص---.‬
‫----- s----‬
   
Kakvo je vrijeme danas? ‫ك-- ا---- ا------
‫--- a------ a-----‬
Danas je hladno. ‫ا---- ا--- ب---.‬
‫------ a----- b---‬
Danas je toplo. ‫ا---- ا--- د---.‬
‫------ a----- d----‬
   

Učenje i osjećaji

Radujemo se kad možemo komunicirati na stranom jeziku. Ponosni smo na sebe i svoj napredak u učenju. U suprotnom, ljuti smo i razočarani ako nismo uspješni. S učenjem su dakle povezani različiti osjećaji. Nova istraživanja su došla do daljnjih zanimljivih rezultata. Ona pokazuju da osjećaji igraju ulogu već prilikom učenja. Zato jer osjećaji utječu na uspješnost našeg učenja. Učenje našem mozgu uvijek predstavlja “problem”. A on taj problem želi riješiti. Hoće li biti uspješan pritom zavisi od naših osjećanja. Ako vjerujemo da ćemo moći riješiti problem, tada smo samouvjereni. Ta emocionalna stabilnost nam pomaže kod učenja. Pozitivno razmišljanje potiče naše intelektualne sposobnosti.

S druge strane, učenje pod stresom funckionira puno gore. Sumnjičavost i briga ne donose dobre rezultate. Naročito loše učimo ako se bojimo. U tom slučaju naš mozak ne može dobro spremiti nove sadržaje. Stoga je bitno da smo kod učenja uvijek motivirani. Osjećaji, dakle, utječu na učenje. No učenje takođe utječe na naše osjećaje. Strukture mozga zadužene za obradu činjenica takođe obrađuju osjećaje. Stoga nas učenje može radovati, a onaj ko se raduje bolje i uči. Naravno da učenje nije uvijek zabavno; može biti i mukotrpno. Stoga sebi uvijek moramo postavljati male ciljeve. Na taj način nećemo preopteretiti mozak. I garantiramo da ćemo ispuniti svoja očekivanja. Naš uspjeh je tada nagrada koja nas uvijek iznova motivira. Dakle: Učite i smijte se pritom!
Odgonetnite jezik!
_______ spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni _______ sa staro_______m. Taj antički _______ jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je _______ kao lingua franca. Novo_______ je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi.

Razvio se iz staro******og. Kad je tačno nastao savremeni _______, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego staro_______. Ipak su se u novo******om zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se ******om abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da _______ spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od ******og...