bosanski » perzijski   Veznici 3


96 [devedeset i šest]

Veznici 3

-

‫96 [نود و شش]
96 [navad-o-shesh]

‫حروف ربط 3
horufe rabt 3

96 [devedeset i šest]

Veznici 3

-

‫96 [نود و شش]
96 [navad-o-shesh]

‫حروف ربط 3
horufe rabt 3

Click to see the text:   
bosanskiفارسی
Ja ustajem čim budilnik zazvoni. ‫م- ب- م-- ا---- س--- ز-- ب---- ب---- م-----.
m-- b- m---- i--- s---- z--- b------- b---- m-------.
Ja postajem umoran čim trebam učiti. ‫م- ب- م-- ا---- ش--- ب- د-- خ----- م----- خ--- م-----.
m-- b- m---- i--- s------ b- d--- k------ m------ k----- m-------.
Ja prestajem raditi čim napunim 60. ‫ب- م-- ا---- ب- س- 60 س---- ب--- د--- ک-- ن------.
b- m---- i--- b- s----- s---- s----- b------ d---- k-- n--------.
   
Kada ćete nazvati? کی ت--- م-------
k-- t------ m------?
Čim budem imao slobodnog vremena. ‫ب- م-- ا---- چ-- ل--- ف--- پ--- ک--.
b- m---- i--- c---- l---- f----- p---- k----.
On će zvati čim bude imao nešto vremena. ‫ا- (م--) ب- م-- ا---- ف--- پ--- ک-- ت--- م-----.
o- b- m---- i--- f----- p---- k---- t------ m------.
   
Koliko dugo ćete raditi? ‫چ- م-- ش-- ک-- خ----- ک---
c-- m------ s---- k-- k----- k---?
Ja ću raditi dok mogu. ‫ت- ز---- ک- ب------ ک-- خ---- ک--.
t- z----- k- b-------- k-- k----- k---.
Ja ću raditi dok budem zdrav. ‫م- ت- ز---- ک- س--- ب--- ک-- خ---- ک--.
m-- t- z----- k- s---- b----- k-- k----- k---.
   
On leži u krevetu umjesto da radi. ‫ا- (م--) ب- ج-- ا---- ک-- ک-- د- ر------ ل- د--- ا--.
o- b- j--- i--- k-- k---- d-- r---------- l-- d--- a--.
Ona čita novine umjesto da kuha. ‫ا- (ز-) ب- ج-- ا---- غ-- ب--- ر------ م-------.
o- b- j--- i--- g---- b------ r------ m-------.
On sjedi u gostionici umjesto da ide kući. ‫ا- (م--) ب- ج-- ا---- ب- خ--- ب--- د- ب-- م-------.
o- b- j--- i--- b- k---- b------ d-- b-- m---------.
   
Koliko ja znam, on stanuje ovdje. ‫ت- آ--- ک- م- ا---- د--- ا- (م--) ا---- ز---- م-----.
t- â--- k- m-- e-------- d---- o- i--- z------ m------.
Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. ‫ت- آ--- ک- م- ا---- د--- ه---- م--- ا--.
t- â--- k- m-- e-------- d---- h-------- m---- a--.
Koliko ja znam, on je nezaposlen. ‫ت- آ--- ک- م- ا---- د--- ا- (م--) ب---- ا--.
t- â--- k- m-- e-------- d---- o- b---- a--.
   
Ja sam prespavao, inače bih bio tačan. ‫م- خ--- م----- و---- ب- م--- م-------.
m-- k--- m------ v------ b- m---- m--------.
Ja sam propustio autobus, inače bih bio tačan. ‫م- ب- ا----- ن----- و---- ب- م--- م-------.
m-- b- o----- n-------- v------ b- m---- m--------.
Ja nisam našao put, inače bih bio tačan. ‫م- ر-- ر- پ--- ن---- (گ- ش--) و---- ب- م--- م-------.
m-- r-- r- p---- n------- (g-- s-----) v------ b- m---- m--------.
   

Jezik i matematika

Razmišljanje i jezik idu jedno s drugim. Uzajamno utječu jedno na drugo. Jezičke strukture oblikuju strukturu našeg mišljenja. U pojedinim jezicima, na primjer, ne postoje riječi za brojeve. Govornici ne razumiju koncept brojeva. Matematika i jezici takođe nekako idu jedno s drugim. Gramatičke i matematičke strukture često sliče jedna drugoj. Neki istraživači smatraju da se također slično obrađuju. Smatraju da je centar za govor zadužen i za matematiku. Mogao bi pomoći mozgu da računa. Međutim, nova istraživanja dolaze do drugog zaključka. Ona pokazuju da naš mozak obrađuje matematiku bez jezika. Istraživači su ispitivali tri čovjeka.

Mozak tih ispitanika je bio ozlijeđen. I centar za govor je bio oštećen. Muškarci su kod pričanja imali velikih poteškoća. Više nisu mogli oblikovati jednostavne rečenice. Riječi takođe nisu razumjeli. Nakon jezičkog testa muškarci su morali riješiti matematičke zadatke. Neki od tih zadataka su bili veoma složeni. Uprkos tome, ispitanici su ih mogli riješiti! Rezultat ovog istraživanja je veoma zanimljiv. On pokazuje da matematika nije kodirana riječima. Moguće je da matematika i jezik imaju istu osnovu. Oboje obrađuje isti centar. Matematika se pritom ne mora prvo prevesti na jezik. Možda se jezik i matematika zajedno razvijaju... Kad je razvoj mozga završen, oni onda egzistiraju odvojeno!
Odgonetnite jezik!
******ski spada u južnoslavenske jezike. To je maternji jezik oko 2 miliona ljudi. Oni žive u ******iji, Hrvatskoj, Srbiji, Austriji, Italiji i Mađarskoj. Dosta je sličan češkom i slovačkom. Ali veliki je utjecaj i srpskohrvatskog. Iako je ******ija mala zemlja, tamo ima dosta različitih dijalekata. Razlog tome je što je na tom govornom području bilo mnoštvo historijskih događaja.

To se vidi po leksičkom fondu koji sadrži puno izraza iz stranih jezika. ******ski koristi latinična slova. Gramatika poznaje šest padeža i tri roda. U izgovoru postoje dva službena glasovna sistema. Jedan od njih tačno razlikuje između visokih i niskih tonova. Još jedna posebnost ovog jezika je njegova arhaična struktura. Prema drugim jezicima su ******ci oduvijek bili veoma otvoreni. Zato se još više raduju kada se neko zanima za njihov jezik!