bosanski » francuski   Zavisne rečenice sa da li


93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa da li

-

93 [quatre-vingt-treize]

Subordonnées avec si

93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa da li

-

93 [quatre-vingt-treize]

Subordonnées avec si

Click to see the text:   
bosanskifrançais
Ne znam da li me on voli. Je n- s--- p-- s--- m-----.
Ne znam da li će se on vratiti. Je n- s--- p-- s--- v- r------.
Ne znam da li će me nazvati. Je n- s--- p-- s--- v- m--------.
   
Da li on mene ipak voli? Et s--- m----- ?
Da li će se on ipak vratiti? Et s--- r------ ?
Da li će me on ipak nazvati? Et s--- m-------- ?
   
Pitam se da li on misli na mene. Je m- d------ s--- p---- à m--.
Pitam se da li on ima drugu. Je m- d------ s--- e- a u-- a----.
Pitam se da li on laže. Je m- d------ s--- m---.
   
Misli li on ipak na mene? Et s--- p---- à m-- ?
Ima li on ipak neku drugu? Et s--- e- a u-- a---- ?
Kaže li on ipak istinu? Et s--- d-- l- v----- ?
   
Sumnjam da li me on stvarno voli. Je d---- q---- m----- v-------.
Sumnjam da li će mi pisati. Je d---- q---- m-------.
Sumnjam da li će me oženiti. Je d---- q---- m-------.
   
Da li on mene stvarno voli? Et s--- m----- ?
Da li će mi ipak pisati? Et s--- m------ ?
Da li će me ipak oženiti? Et s--- m------- ?
   

Kako mozak uči gramatiku?

Svoj maternji jezik počinjemo učiti kao bebe. To se dešava potpuno automatski. Mi to ne primjećujemo. Prilikom učenja naš mozak mora puno raditi. Na primjer, dok učimo gramatiku, on ima jako puno posla. Svaki dan čuje nove stvari. Stalno dobija nova impulse. Međutim, mozak ne može obraditi svaki impuls pojedinačno. Mora se ponašati ekonomično. Zato se orijentira na pravilnosti. Mozak pamti ono što često čuje. On registrira koliko često se neka stvar ponavlja. Iz tih primjera zatim izvlači gramatičko pravilo.

Djeca znaju da li je neka rečenica tačna ili netačna. Međutim, ne znaju zašto je to tako. Njihov mozak poznaje pravila iako ih nije učio. Odrasli drugačije uče jezike. Oni već poznaju strukturu svog maternjeg jezika. Ona je osnova za nova gramatička pravila. Odraslima je za učenje potrebna nastava. Mozak ima utvrđen sistem prilikom učenja gramatike. To je recimo vidljivo na imenicama i glagolima. Oni se pohranjuju u različitа područja mozga. Prilikom njihove obrade aktiviraju se različiti dijelovi mozga. Nadalje, jednostavna pravila se uče na drugačiji način od složenih. Kod složenih pravila više moždanih područja radi skupa. Još nije istraženo na koji tačno način mozak uči gramatiku. No zna se da teoretski može naučiti svaku gramatiku...
Odgonetnite jezik!
Švedski spada u grupu sjevernogermanskih jezika. To je maternji jezik više od 8 miliona ljudi. Govori se u Švedskoj i djelimice u Finskoj. S Norvežanima se Šveđani mogu realativno bez problema sporazumijevati. Čak postoji miješani jezik koji povezuje elemente iz oba jezika. I sa Dancima je moguća konverzacija kad sagovornici jasno govore. Švedska abeceda ima 29 slova.

Odlika ******og je izražen sistem vokala. Dužina i kratkoća samoglasnika odlučuju o značenju jedne riječi. I visina tona igra u ******om određenu ulogu. Švedske riječi i rečenice su općenito kratke. Red riječi u rečenici podliježe utvrđenim pravilima. Ni gramatika nije previše komplicirana. Strukture uglavnom liče onima iz engleskog jezika. Učite _______, jer uopće nije tako težak!