bosanski » slovački   Dupli veznici


98 [devedeset i osam]

Dupli veznici

-

98 [deväťdesiatosem]

Dvojité spojky

98 [devedeset i osam]

Dupli veznici

-

98 [deväťdesiatosem]

Dvojité spojky

Click to see the text:   
bosanskislovenčina
Putovanje je bilo lijepo, ali previše naporno. Ce--- b--- s--- p----- a-- p----- n-------.
Voz je bio tačan, ali prepun. Vl-- b-- s--- p------ a-- p----- p---.
Hotel je bio ugodan, ali skup. Ho--- b-- p-------- a-- p-------.
   
On uzima ili autobus ili voz. Bu- p---- a--------- a---- v-----.
On dolazi ili danas navečer ili sutra ujutro. Bu- p---- d--- v----- a---- z----- r---.
On stanuje ili kod nas ili u hotelu. Bu- b--- b---- u n--- a---- v h-----.
   
Ona govori i španski, i engleski. Ho---- n----- p- š---------- a-- a- p- a-------.
Ona je živjela i u Madridu i u Londonu. Bý---- n----- v M------- a-- a- v L------.
Ona poznaje i Španiju i Englesku. Ne----- l-- Š---------- a-- a- A-------.
   
On ne samo da je glup već je također i lijen. Je n----- h----- a-- a- l-----.
Ona ne samo da je ljepa već i inteligentna. Je n----- p----- a-- a- i-----------.
Ona ne samo da govori njemački već i francuski. Ne------ l-- p- n------- a-- a- p- f---------.
   
Ja ne znam svirati niti klavir niti gitaru. Ne---- h--- a-- n- k------- a-- n- g-----.
Ja ne znam plesati niti valcer niti sambu. Ne---- t------- a-- v------ a-- s----.
Ja ne volim niti operu niti balet. Ne--- r-- a-- o----- a-- b----.
   
Što brže radiš to si ranije gotov. Čí- r--------- b---- p-------- t-- s--- b---- h-----.
Što ranije dođeš to ranije možeš ići. Čí- s--- p------ t-- s--- m---- í--.
Što si stariji to si više komotniji. Čí- j- č----- s------ t-- j- p----------.
   

Učenje jezika preko interneta

Sve više ljudi uči strane jezike. I sve više ljudi za to koristi internet! Online-učenje razlikuje se od klasične nastave jezika. I ima jako puno prednosti! Korisnici sami odlučuju kad žele učiti. Takođe mogu birati šta žele učiti. Takođe odlučuju koliko žele učiti na dan. Korisnici bi kod online-učenja trebali učiti intuitivno. To znači da bi novi jezik trebali učiti sasvim prirodno. Na način na koji su kao djeca učili jezik na odmoru. Pritom korisnici uče u simuliranim situacijama. Doživljavaju različite stvari na različitim mjestima. Pritom moraju sami biti aktivni u procesu.

Kod nekih programa potrebno je imati slušalice i mikrofon. Time mogu pričati s izvornim govornicima. Takođe je moguće analizirati njihov izgovor. Na taj se način mogu sve više usavršavati. Takođe mogu pričati s ostalim korisnicima u zajednici. Internet također nudi mogućnost mobilnog učenja. Pomoću digitalnih tehnika jezik se može ponijeti svugdje. Online-nastava nije ništa lošija od standardnih tečajeva. Ako su programi kvalitetni, mogu biti jako učinkoviti. Bitno je imati na umu da online-nastava nije prešarolika. Previše animacija može odvratiti od nastavnog materijala. Mozak mora obraditi svaki impuls. Memorija time može biti preopterećena. Ponekad je stoga bolje na miru učiti s knjigom u rukama. Kombinacijom starih i novih metoda sigurno se brzo postiže napredak...
Odgonetnite jezik!
_______ spada u dravidske jezike. To je maternji jezik oko 70 miliona ljudi. Prvenstveno se govori u južnoj Indiji i na Šri Lanki. _______ ima najdužu tradiciju među svim savremenim indijskim jezicima. U Indiji se zato priznaje kao klasični jezik. To je takođe jedan od 22 službena jezika potkontinenta. Književni jezik se jako razlikuje od razgovornog jezika.

U zavisnosti ok kontekstne situacije bira se, znači, druga varijanta jezika. Ovo striktno razdvajanje je važno obilježje ******og jezika. Za jezik su tipični i mnogi dijalekti. Dijalekti koji se govore u Šri Lanki su uglavnom konzervativniji. _______ se piše vlastitom mješavinom abecede i slogovnog pisma. Ne zna se tačno kako je nastao _______. Međutim, sigurno je da je jezik stariji od 2000 godina. Ko uči _______, mnogo uči i o Indiji!