bosanski » kineski   nešto željeti


70 [sedamdeset]

nešto željeti

-

70 [七十]
70 [Qīshí]

喜欢某事
xǐhuān mǒu shì

70 [sedamdeset]

nešto željeti

-

70 [七十]
70 [Qīshí]

喜欢某事
xǐhuān mǒu shì

Click to see the text:   
bosanski中文
Želite li pušiti? 您想----
n-- x---- c------ m-?
Želite li plesati? 您想----
N-- x---- t----- m-?
Želite li šetati? 您想-----
N-- x---- q- s---- m-?
   
Ja želim pušiti. 我想---
W- x---- c------.
Želiš li cigaretu? 你想------
N- x---- y-- y- z-- y-- m-?
On želi vatre. 他想-----
T- x---- y-- d------.
   
Ja želim nešto piti. 我想------
W- x---- h- d--- e- d-----.
Ja želim nešto jesti. 我想------
W- x---- c-- d--- e- d-----.
Ja se želim malo odmoriti. 我想-----
W- x---- x---- y----.
   
Ja Vas želim nešto pitati. 我想-------
W- x---- w-- n-- y---- s------.
Ja Vas želim za nešto zamoliti. 我想-------
W- x---- q-- n-- d--- e- s------.
Ja Vas želim na nešto pozvati. 我想----
W- x---- y------ n--.
   
Šta želite molim? 请问-------
Q------ n-- y------ e- s-----?
Želite li kafu? 您要----
N-- y-- k---- m-?
Ili radije želite čaj? 或者-------
H----- n-- g--- x----- h- c--?
   
Mi se želimo voziti kući. 我们----
W---- x---- h-- j--.
Želite li vi taksi? 你们-------
N---- y-- d- c---- c-- m-?
Oni žele telefonirati. 他们-----
T---- x---- d- d------.
   

Dva jezika = dva centra za govor!

Našem mozgu je svejedno kada učimo neki jezik. Jer različite jezike pohranjuje u različitim područjima. Ne pohranjuju se svi jezici koje učimo na istom mjestu. Jezici koje učimo kao odrasli imaju vlastiti spremnik. To znači da mozak obrađuje nova pravila na jednom drugom mjestu. Ne pohranjuju se zajedno s materinjim jezikom. Ljudima koji odrastaju dvojezično potrebno je samo jedno područje. Do tog zaključka se došlo u mnogim istraživanja. Neuronaučnici su ispitivali različite ispitanike. Ti ispitanici su tečno govorili dva jezika. Međutim, jedan dio ispitanika je odrastao s dva jezika. Drugi dio je kasnije naučio drugi jezik. Istraživači su mjerili moždanu aktivnost tokom jezičkih testova.

Tako su vidjeli koja područja mozga rade kod testova. I uvidjeli su da “kasniji” učenici imaju dva jezična centra! Istraživači su već duže vrijeme pretpostavljali da je to tako. Ljudi s ozljedama mozga pokazuju različite simptome. Na taj način ozljeda mozga vodi do poteškoća u govoru. Oboljeli tako ne mogu izgovoriti ili razumjeti riječi. Međutim, ponekad dvojezičke žrtve nesreće pokazuju neobične simptome. Njihove jezičke poteškoće ne moraju uvijek pogoditi oba jezika. Ako je ozlijeđeno samo jedno područje mozga, drugo može još uvijek funkcionirati. Tada pacijenti govore jedan jezik bolje od drugog. Dva jezika se opet nauče različitim tempom. To dokazuje da se oba jezika ne pohranjuju na isto mjesto. Budući da se ne nauče istovremeno, formiraju se dva centra. Još nije poznato na koji tačno način naš mozak upravlja s više jezika. Međutim, nova saznanja bi mogla dovesti do novih strategija učenja.
Odgonetnite jezik!
_______ spada u indoevropske jezike. Međutim, ni s jednim drugim jezikom na svijetu nije zaista u bliskom srodstvu. Ne smije se miješati moderni _______ sa staro_______m. Taj antički _______ jezik se i danas podučava u mnogim školama i na mnogim univerzitetima. Prije je to bio jezik filozofije i nauke. I onaj ko je putovao antičkim svijetom, koristio je _______ kao lingua franca. Novo_______ je, s druge strane, danas maternji jezik oko 13 miliona ljudi.

Razvio se iz staro******og. Kad je tačno nastao savremeni _______, teško je reći. Ali je sigurno da je jednostavnije strukture nego staro_______. Ipak su se u novo******om zadržali brojni arhaični oblici. To je takođe veoma ujednačen jezik u kojem nema jako izraženih dijalekata. Piše se ******om abecedom koja je stara skoro 2500 godina. Interesantno je da _______ spada u jezike koji ima najveći leksički fond. Ko rado uči riječi, treba da počne od ******og...