hrvatski » bjeloruski   U banci


60 [šezdeset]

U banci

-

60 [шэсцьдзесят]
60 [shests’dzesyat]

У банку
U banku

60 [šezdeset]

U banci

-

60 [шэсцьдзесят]
60 [shests’dzesyat]

У банку
U banku

Kliknite da vidite tekst:   
hrvatskiбеларуская
Želim otvoriti račun. Я х--- а------ р------.
Y- k----- a------- r-------.
Evo moje putovnice. Во-- м-- п------.
V--- m-- p-------.
A ovdje je moja adresa. А в--- м-- а----.
A v--- m-- a----.
   
Želim uplatiti novac na svoj račun. Я ж---- з------- г---- н- с--- р------.
Y- z------ z--------- g----- n- s--- r-------.
Želim podići novac sa svojeg računa. Я ж---- з---- г---- з м---- р------.
Y- z------ z------ g----- z m---- r-------.
Želim uzeti izvadak sa računa. Я ж---- ў---- в------ з р------.
Y- z------ u------ v------ z r-------.
   
Želim unovčiti putnički ček. Я ж---- а------- г---- п- п--------- ч---.
Y- z------ a-------- g----- p- p---------- c----.
Kolike su pristojbe? Як-- с--- с-------- п------?
Y----- s--- s---------- p------?
Gdje moram potpisati? Дз- я п------ р---------?
D-- y- p------ r-----------?
   
Očekujem doznaku iz Njemačke. Я ч---- п------ з Г-------.
Y- c------ p------ z G-------.
Evo broja mog računa. Во-- н---- м---- р------.
V--- n---- m---- r-------.
Je li novac stigao? Гр--- п--------?
G----- p--------?
   
Želim promijeniti ovaj novac. Я ж---- п------- г---- г----.
Y- z------ p---------- g----- g-----.
Trebam američke dolare. Мн- п-------- д----- З--.
M-- p--------- d----- Z---.
Molim Vas, dajte mi novac u malim apoenima. Ка-- л----- д---- м-- д------ к-----.
K--- l----- d----- m-- d------- k------.
   
Postoji li ovdje bankomat? Ту- ё--- б-------?
T-- y----- b-------?
Koliko se novca može podići ? Ко---- г----- м---- з----?
K----- g------ m----- z------?
Koje se kreditne kartice mogu koristiti? Як-- к-------- к----- м---- в-------------?
Y----- k--------- k----- m----- v--------------?
   

Postoji li univerzalna gramatika?

Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena.

Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su nakon učenja prezentirane rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni... Postoji li univerzalna gramatika? Dok učimo jezik, učimo i njegovu gramatiku. Kod djece koja uče materinji jezik to se dešava automatski. Oni ne primjećuju da je njihov mozak naučio mnogo različitih pravila. No ipak od početka ispravno nauče svoj materinji jezik. Budući da postoji mnogo jezika, postoji i mnogo gramatika. Međutim, postoji li i univerzalna gramatika? Znanost se već dugo bavi tim pitanjem. Nova istraživanja bi mogla imati odgovor na njega. Istraživači mozga su došli do zanimljivog otkrića. Dali su ispitanicima da uče gramatička pravila. Ti ispitanici su bili učenici jezika. Učili su japanski i talijanski jezik. Polovica gramatičkih pravila bila je izmišljena. Međutim, ispitanici to nisu znali. Učenicima su se nakon učenja predstavile rečenice. Ispitanici su morali procijeniti da li su rečenice bile ispravne. Dok su rješavali zadatke, mozak im je bio podvrgnut analizi. To znači da su istraživači mjerili moždanu aktivnost. Tako su mogli ispitati kako je mozak reagirao na rečenice. I čini se da naš mozak prepoznaje gramatiku! Pri obradi jezika aktivna su određena područja mozga. Tu spada i Brocino područje. Nalazi se u lijevom velikom mozgu. Ono je bilo jako aktivno prilikom obrade stvarnih gramatička pravila. Aktivnost je znatno opala pri obradi izmišljenih pravila. Stoga može biti da svi gramatički sistemi imaju istu osnovu. Svi oni bi pratili iste principe. I ti principi bi nam bili urođeni...
Odgonetnite jezik!
_______ je jezik s najvećim brojem govornika na svijetu. Međutim, ne postoji jedan _______ jezik, već se može reći da ih ima više. Svi oni spadaju u porodicu sinotibetskih jezika. Oko 1,3 milijarde ljudi govori _______. Većina njih živi u Narodnoj Republici Kini i Tajvanu. Najveći _______ jezik je književni _______, koji se još zove i mandarinski. Kao službeni jezik Narodne Republike ****** to je materinski jezik 850 milijuna ljudi.

Ostali _______ jezici se često samo nazivaju narječjima. Mandarinski razumiju skoro svi ljudi koji govore _______. Svi ******zi imaju zajedničko pismo koje je staro 4000 do 5000 godina. Time _______ ima najdužu tradiciju pismenosti. _______ pisani znakovi su teži nego alfabetski sistemi. Gramatika se relativno brzo nauči tako da se vrlo brzo može ostvariti uspjeh u učenju. A sve više ljudi želi naučiti _______… Usudite se jer _______ je jezik budućnosti!