hrvatski » bjeloruski   Dvostruki veznici


98 [devedeset i osam]

Dvostruki veznici

-

+ 98 [дзевяноста восем]98 [dzevyanosta vosem]

+ Падвойныя злучнікіPadvoynyya zluchnіkі

Kliknite da vidite tekst:   
hrvatskiбеларуская
Putovanje je bilo lijepo, ali previše naporno. Па----- б--- х--- і ц-------- а-- н---- с------.
P------ b--- k------ і t---------- a-- n---- s-------.
+
Vlak je bio točan, ali prepun. Ця---- х--- і п------ с---------- а-- б-- з------ н-----.
T------- k------ і p------- s----------- a-- b-- z------ n-----.
+
Hotel je bio ugodan, ali preskup. Га------- х--- і б--- ў-------- а-- з------ д------.
G---------- k------ і b--- u--------- a-- z------ d-------.
+
   
On ide ili autobusom ili vlakom. Ён с---- а-- н- а------- а-- н- ц-----.
E- s----- a-- n- a------- a-- n- t-------.
+
On dolazi ili večeras ili sutra rano ujutro. Ён п------ а-- с---- ў------- а-- з----- ў-----.
E- p------ a-- s----- u-------- a-- z----- u-----.
+
On stanuje ili kod nas ili u hotelu. Ён ж--- а-- ў н--- а-- ў г--------.
E- z---- a-- u n--- a-- u g----------.
+
   
Ona govori i španjolski i engleski. Ян- р-------- я- п----------- т-- і п-----------.
Y--- r---------- y-- p----------- t-- і p-----------.
+
Ona je živjela i u Madridu i u Londonu. Ян- ж--- я- у М-------- т-- і ў Л------.
Y--- z---- y-- u M-------- t-- і u L------.
+
Ona poznaje i Španjolsku i Englesku. Ян- в---- я- І------- т-- і А-----.
Y--- v---- y-- І-------- t-- і A------.
+
   
On nije samo glup, nego i lijen. Ён н- т----- д----- а-- і л-----.
E- n- t----- d----- a-- і l------.
+
Ona nije samo lijepa, nego i inteligentna. Ян- н- т----- п-------- а-- і р-------.
Y--- n- t----- p---------- a-- і r--------.
+
Ona ne govori samo njemački, nego i francuski. Ян- р-------- н- т----- п---------- а-- і п------------.
Y--- r---------- n- t----- p------------ a-- і p-------------.
+
   
Ja ne znam svirati ni klavir ni gitaru. Я н- ў--- і----- н- н- п------- н- н- г-----.
Y- n- u---- і------ n- n- p-------- n- n- g-----.
+
Ja ne znam plesati ni valcer ni sambu. Я н- ў--- т-------- н- в----- н- с----.
Y- n- u---- t---------- n- v----- n- s----.
+
Ja ne volim ni operu ni balet. Мн- н- п--------- н- о----- н- б----.
M-- n- p----------- n- o----- n- b----.
+
   
Što brže radiš, to si ranije gotov. Чы- х----- т- б----- п--------- т-- р---- с------ п----.
C--- k------- t- b------ p----------- t-- r---- s-------- p-----.
+
Što ranije dođeš, to ranije možeš otići. Чы- р---- т- п-------- т-- р---- з----- с----.
C--- r---- t- p--------- t-- r---- z------- s-----.
+
Što je čovjek stariji, to više komotniji. Чы- с-------- р------- т-- б---- ц----- н- п----- р------.
C--- s--------- r--------- t-- b----- t-------- n- p----- r--------.
+
   

Učenje jezika preko interneta

Sve više ljudi uči strane jezike. I sve više ljudi za to koristi internet! Online-učenje razlikuje se od klasične nastave jezika. I ima jako puno prednosti! Korisnici sami odlučuju kad žele učiti. Također mogu birati što žele učiti. Također odlučuju koliko žele učiti na dan. Korisnici bi kod online-učenja trebali učiti intuitivno. To znači da bi novi jezik trebali učiti sasvim prirodno. Na način na koji su kao djeca učili jezik na odmoru. Pritom korisnici uče u simuliranim situacijama. Doživljavaju različite stvari na različitim mjestima. Pritom moraju sami biti aktivni u procesu.

Kod nekih programa potrebno je imati slušalice i mikrofon. Time mogu pričati s izvornim govornicima. Također je moguće analizirati njihov izgovor. Na taj se način mogu sve više usavršavati. Također mogu pričati s ostalim korisnicima u zajednici. Internet također nudi mogućnost mobilnog učenja. Pomoću digitalnih tehnika jezik se može ponijeti svugdje. Online-nastava nije ništa lošija od standardnih tečajeva. Ako su programi kvalitetni, mogu biti jako učinkoviti. Bitno je imati na umu da online-nastava nije prešarolika. Previše animacija može odvratiti od nastavnog materijala. Mozak mora obraditi svaki impuls. Memorija time može biti preopterećena. Ponekad je stoga bolje na miru učiti s knjigom u rukama. Kombinacijom starih i novih metoda sigurno se brzo postiže napredak... Učenje jezika preko interneta Sve više ljudi uči strane jezike. I sve više ljudi za to koristi internet! Online-učenje razlikuje se od klasične jezične nastave. I ima jako puno prednosti! Korisnici sami odlučuju kad žele učiti. Također mogu birati i što žele učiti. I oni odlučuju koliko žele učiti na dan. Korisnici bi kod online-učenja trebali učiti intuitivno. To znači da bi novi jezik trebali učiti sasvim prirodno. Na način na koji su kao djeca učili jezik na odmoru. Pritom korisnici uče u simuliranim situacijama. Doživljavaju različite stvari na različitim mjestima. Pritom moraju sami biti aktivni u procesu. Kod nekih programa potrebno je imati slušalice i mikrofon. Time mogu pričati s izvornim govornicima. Također je moguće analizirati njihov izgovor. Na taj se način mogu sve više usavršavati. Također mogu pričati s ostalim korisnicima u zajednici. Internet također nudi mogućnost mobilnog učenja. Pomoću digitalnih tehnika jezik se može ponijeti svugdje. Online-nastava nije ništa lošija od standardnih tečajeva. Ako su programi kvalitetni mogu biti jako učinkoviti. Bitno je imati na umu da online-nastava nije prešarolika. Previše animacija može odvratiti od nastavnog materijala. Mozak mora obraditi svaki podražaj. Memorija time može biti preopterećena. Ponekad je stoga bolje u miru učiti po jednoj knjizi. Kombinacijom starih i novih metoda sigurno se brzo postiže napredak...
Odgonetnite jezik!
_______ spada u dravidske jezike. To je materinski jezik oko 70 milijuna ljudi. Prvenstveno se govori u južnoj Indiji i na Šri Lanki. _______ ima najdužu tradiciju među svim suvremenim indijskim jezicima. U Indiji se zato priznaje kao klasični jezik. To je također jedan od 22 službena jezika potkontinenta. Književni jezik se jako razlikuje od razgovornog jezika.

U ovisnosti ok kontekstne situacije bira se, znači, druga varijanta jezika. Ovo striktno razdvajanje je važno obilježje ******og jezika. Za jezik su tipični i mnogi dijalekti. Dijalekti koji se govore u Šri Lanki su uglavnom konzervativniji. _______ se piše vlastitom mješavinom abecede i slogovnog pisma. Ne zna se tačno kako je nastao _______. Međutim, sigurno je da je jezik stariji od 2000 godina. Tko uči _______, mnogo uči i o Indiji!