hrvatski » bengalski   U taksiju


38 [trideset i osam]

U taksiju

-

৩৮ [আটত্রিশ]
38 [Āṭatriśa]

ট্যাক্সিতে
Ṭyāksitē

38 [trideset i osam]

U taksiju

-

৩৮ [আটত্রিশ]
38 [Āṭatriśa]

ট্যাক্সিতে
Ṭyāksitē

Kliknite da vidite tekst:   
hrvatskiবাংলা
Molimo Vas pozovite taksi. অন----- ক-- এ--- ট------- ড--- দ-- ৷
A------- k--- ē---- ṭ----- ḍ--- d--a
Koliko košta do željezničkog kolodvora? স্---- য--- ক- ট--- ল----?
S------ y--- k--- ṭ--- l-----?
Koliko košta do aerodroma? বি--------- য--- ক- ট--- ল----?
B------------ y--- k--- ṭ--- l-----?
   
Pravo, molim. অন----- ক-- স--- স----- দ--- চ--- ৷
A------- k--- s--- s------- d--- c----a
Ovdje desno, molim. অন----- ক-- এ--- থ--- ড-- দ--- য-- ৷
A------- k--- ē----- t---- ḍ--- d--- y--a
Tamo na uglu lijevo, molim. অন----- ক-- ক---- থ--- ব-- দ--- ব--- ন-- ৷
A------- k--- k----- t---- b--- d--- b----- n--a
   
Meni se žuri. আম-- খ-- ত---- আ-- ৷
Ā---- k---- t--- ā--ē
Ја imam vremena. আম-- হ--- স-- আ-- ৷
Ā---- h--- s----- ā--ē
Molim Vas vozite sporije. অন----- ক-- ধ--- ধ--- গ---- চ---- ৷
A------- k--- d---- d---- g--- c----a
   
Stanite ovdje, molim. অন----- ক-- এ---- থ---- ৷
A------- k--- ē----- t-----a
Sačekajte momenat, molim Vas. অন----- ক-- এ- স------ থ---- ৷
A------- k--- ē-- s------ t-----a
Odmah se vraćam. আম- এ--- ফ--- আ-- ৷
Ā-- ē------- p---- ā---a
   
Dajte mi račun molim. অন----- ক-- আ---- র--- দ-- ৷
A------- k--- ā---- r----- d--a
Nemam sitno. আম-- ক--- খ---- প--- ন-- ৷
Ā---- k---- k------ p----- n--i
U redu je, ostatak je za Vas. ঠি- আ--- অ------ ক-- ব--- ট--- আ--- র--- ন-- ৷
Ṭ---- ā---- a------- k--- b--- ṭ--- ā---- r---- n--a
   
Odvezite me na ovu adresu. আম--- এ- ঠ------ ন--- চ--- ৷
Ā---- ē-- ṭ-------- n--- c----a
Odvezite me do mojeg hotela. আম--- হ----- ন--- চ--- ৷
Ā---- h----- n--- c----a
Odvezite me do plaže. আম--- ত-- ন--- চ--- ৷
Ā---- t--- n--- c----a
   

Jezični geniji

Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle, moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u broca području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane stanice poliglota su u tom području drugačije raspoređene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije.

Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tijekom igre žele integrirati. Žele postati dijelom skupine i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. To znači da što više učimo učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti slične jezike. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, je l' tako? Jezični geniji Većina ljudi je sretna ako govori jedan strani jezik. Međutim, postoje ljudi koji barataju s više od 70 jezika. Sve te jezike mogu tečno govoriti i ispravno pisati. Dakle moglo bi se reći da su ti ljudi hiperpoligloti. Fenomen višejezičnosti je poznat stoljećima. Postoji mnogo izvještaja o ljudima s takvim talentom. No još uvijek nije točno istraženo odakle on dolazi. Postoje različite znanstvene teorije što se toga tiče. Neki smatraju da je mozak poliglota drugačije građen. Ta razlika je posebno vidljiva u Brocinom području. Jezik se stvara u tom području mozga. Moždane staice poliglota su u tom području drugačije postavljene. Moguće je da zbog toga drugačije obrađuju informacije. Za potvrdu te teorije nedostaju još daljnja istraživanja. Možda pak je samo presudna dodatna motivacija. Djeca jako brzo od druge djece uče strane jezike. To je zbog toga što se tokom igre integriraju. Žele postati dijelom grupe i s drugima komunicirati. Njihovo uspješno učenje ovisi o njihovoj volji za integracijom. Druga teorija tvrdi da učenjem raste moždana masa. Na taj način, čim više učimo, učenje postaje sve jednostavnije. Također je lakše učiti jezike koji sliče jedan drugom. Tko govori danski, brzo će naučiti švedski ili norveški. Još nije odgovoreno na puno pitanja. Međutim, sigurno je da inteligencija ne igra nikakvu ulogu. Neki ljudi manjih intelektualnih sposobnosti govore mnogo jezika. No i najveći jezični genij mora biti veoma discipliniran. To nas ipak malo tješi, jel tako?
Odgonetnite jezik!
_______ spada u jezike koji vladaju tržištem knjiga. Velika djela svjetske literature su napisali _______ autori. Znači, prevodi se puno knjiga s ******kog jezika. Ali i ******i čitaju rado, tako da prevodtelji uvijek imaju puno posla. Za oko 160 milijuna ljudi _______ je materinski jezik. Osim toga puno ljudi u drugim slavenskim zemljama govore _______. Tako je _______ jezik s najvećom rasprostranjenošću u Europi.

U cijelom svijetu oko 280 milijuna ljudi govori _______. Kao istočnoslavenski jezik _______ je veoma srodan ukrajinskom i bjelo******kom. ******ka gramatika je vrlo sistematično strukturirana. To je prednost za ljude koji rado razmišljaju analitički i logički. U svakom slučaju se isplati učiti _______! U znanosti, umjetnosti i tehnici _______ je veoma važan jezik. A zar ne bi bilo lijepo da sva poznata ******ka djela čitate u izvorniku?