hrvatski » grčki   Pridjevi 2


79 [sedamdeset i devet]

Pridjevi 2

-

79 [εβδομήντα εννέα]
79 [evdomínta ennéa]

Επίθετα 2
Epítheta 2

79 [sedamdeset i devet]

Pridjevi 2

-

79 [εβδομήντα εννέα]
79 [evdomínta ennéa]

Επίθετα 2
Epítheta 2

Kliknite da vidite tekst:   
hrvatskiελληνικά
Imam plavu haljinu na sebi. Φο--- έ-- μ--- φ-----.
F---- é-- b-- f-----.
Imam crvenu haljinu na sebi. Φο--- έ-- κ------ φ-----.
F---- é-- k------ f-----.
Imam zelenu haljinu na sebi. Φο--- έ-- π------ φ-----.
F---- é-- p------ f-----.
   
Kupujem crnu torbu. Αγ----- μ-- μ---- τ-----.
A------ m-- m---- t-----.
Kupujem smeđu torbu. Αγ----- μ-- κ--- τ-----.
A------ m-- k--- t-----.
Kupujem bijelu torbu. Αγ----- μ-- λ---- τ-----.
A------ m-- l---- t-----.
   
Trebam nov auto. Χρ-------- έ-- κ--------- α---------.
C---------- é-- k--------- a---------.
Trebam brz auto. Χρ-------- έ-- γ------ α---------.
C---------- é-- g------ a---------.
Trebam udoban auto. Χρ-------- έ-- ά---- α---------.
C---------- é-- á---- a---------.
   
Tamo gore stanuje jedna stara žena. Εκ-- π--- μ---- μ-- μ----- γ------.
E--- p--- m---- m-- m----- g------.
Tamo gore stanuje jedna debela žena. Εκ-- π--- μ---- μ-- χ----- γ------.
E--- p--- m---- m-- c------ g------.
Tamo dolje stanuje jedna znatiželjna žena. Εκ-- κ--- μ---- μ-- π------- γ------.
E--- k--- m---- m-- p------- g------.
   
Naši gosti su bili ugodni prijatni ljudi. Οι κ--------- μ-- ή--- σ----------- ά-------.
O- k--------- m-- í--- s------------ á--------.
Naši gosti su bili pristojni ljudi. Οι κ--------- μ-- ή--- ε-------- ά-------.
O- k--------- m-- í--- e-------- á--------.
Naši gosti su bili zanimljivi ljudi. Οι κ--------- μ-- ή--- ε------------ ά-------.
O- k--------- m-- í--- e------------ á--------.
   
Imam dragu djecu. Έχ- α------ π-----.
É--- a------ p-----.
Ali susjedi imaju bezobraznu djecu. Οι γ------- ό--- έ---- α----- π-----.
O- g------- ó--- é----- a------ p-----.
Jesu li Vaša djeca dobra? Τα π----- σ-- ε---- φ-------
T- p----- s-- e---- f------?
   

Jedan jezik, mnogo varijeteta

Čak i kada govorimo samo jedan jezik, govorimo mnogo jezika. Budući da nijedan jezik nije zatvoren sustav. Svaki jezik pokazuje mnoge različite dimenzije. Jezik je živi sustav. Govornici se uvijek usmjeravaju prema svojim sugovornicima. Stoga ljudi mijenjaju jezik koji govore. Ti varijeteti se pojavljuju u različitim oblicima. Svaki jezik, na primjer, ima povijest. Ona se mijenjala i nastavit će se mijenjati. To se vidi po tome što stariji ljudi govore drugačije od mladih. U većini jezika također postoje različiti dijalekti. Međutim, mnogi govornici dijalekata se mogu prilagoditi svojoj okolini. U određenim situacijama govore standardni jezik.

Različite društvene skupine koriste različite jezike. Jezik mladih ili lovački žargon su primjer za to. Većina ljudi govori drugačije na poslu nego kod kuće. Mnogi na poslu koriste i stručni jezik. Razlike postoje i u usmenom i pismenom jeziku. Govorni jezik je većinom puno jednostavniji od pisanog. Ta razlika može biti jako velika. To je slučaj kad se pisani jezici dugo ne mijenjaju. Govornik tada mora prvo naučiti jezik koristiti pismo. Jezik žena i muškaraca se često razlikuje. U zapadnim društvima ta razlika nije jako velika. Međutim, postoje zemlje u kojima žene govore sasvim drugačije od muškaraca. U nekim kulturama uljudnost ima vlastiti jezični oblik. Pričanje uopće nija lako! Moramo paziti na mnoge različite stvari istovremeno... Jedan jezik, mnogo varijeteta Čak i kada govorimo samo jedan jezik, govorimo mnogo jezika. Budući da nijedan jezik nije zatvoreni sistem. Svaki jezik pokazuje mnoge različite dimenzije. Jezik je živi sistem. Govornici se uvijek usmjeravaju prema svojim sugovornicima. Stoga ljudi mijenjaju jezik koji govore. Ti varijeteti se pojavljuju u različitim oblicima. Svaki jezik primjerice ima povijest. Ona se mijenjala i nastavit će se mijenjati. To se vidi po tome što stariji ljudi govore drugačije od mladih. U većini jezika također postoje različiti dijalekti. Međutim, mnogi govornici dijalekata se mogu prilagoditi svojoj okolini. U određenim situacijama govore standardni jezik. Mnoge društvene grupe koriste različite jezike. Jezik mladih ili žargon su primjer za to. Većina ljudi govori drugačije na poslu nego kod kuće. Mnogi na poslu koriste i stručni jezik. Razlike postoje i u usmenom i pismenom jeziku. Govorni jezik je većinom puno jednostavniji od pisanog. Ta razlika može biti jako velika. To je slučaj kad se pisani jezici dugo ne mijenjaju. Govornik tada mora prvo naučiti jezik koristiti pismeno. Jezik žena i muškaraca se često razlikuje. U zapadnim društvima ta razlika nije jako velika. Međutim, postoje zemlje u kojima žene govore sasvim drugačije od muškaraca. U nekim kulturama uljudnost ima vlastiti jezični oblik. Govoriti stoga uopće nije tako lako! Moramo paziti na mnoge različite stvari istovremeno...