hrvatski » makedonski   Dvostruki veznici


98 [devedeset i osam]

Dvostruki veznici

-

+ 98 [деведесет и осум]98 [dyevyedyesyet i osoom]

+ Двојни сврзнициDvoјni svrznitzi

98 [devedeset i osam]

Dvostruki veznici

-

98 [деведесет и осум]
98 [dyevyedyesyet i osoom]

Двојни сврзници
Dvoјni svrznitzi

Kliknite da vidite tekst:   
hrvatskiмакедонски
Putovanje je bilo lijepo, ali previše naporno. Па-------- н-------- б--- у----- н- п------- н------.
P----------- n-------- b------ o------ n- p---------- n------.
+
Vlak je bio točan, ali prepun. Во--- н-------- б--- т----- а-- п------.
V---- n-------- b------ t------- a-- p-------.
+
Hotel je bio ugodan, ali preskup. Хо----- н-------- б--- у------ а-- п------- с---.
K-------- n-------- b------ o-------- a-- p---------- s---.
+
   
On ide ili autobusom ili vlakom. То- ќ- г- з--- и-- а-------- и-- в----.
T-- k--- g-- z----- i-- a--------- i-- v----.
+
On dolazi ili večeras ili sutra rano ujutro. То- ќ- д---- и-- в------ и-- у--- и-------.
T-- k--- d----- i-- v--------- i-- o----- i--------.
+
On stanuje ili kod nas ili u hotelu. То- ќ- ж---- и-- к-- н-- и-- в- х----.
T-- k--- ʐ------ i-- k-- n-- i-- v- k------.
+
   
Ona govori i španjolski i engleski. Та- з------ к--- ш------- и--- т--- и а-------.
T-- z------- k--- s-------- i--- t--- i a--------.
+
Ona je živjela i u Madridu i u Londonu. Та- ж------ к--- в- М------ и--- т--- и в- Л-----.
T-- ʐ---------- k--- v- M------ i--- t--- i v- L-----.
+
Ona poznaje i Španjolsku i Englesku. Та- к--- ш-- ј- з--- Ш------- и--- т--- ј- з--- и А------.
T-- k--- s--- ј- z---- S-------- i--- t--- ј- z---- i A-------.
+
   
On nije samo glup, nego i lijen. То- н- с--- ш-- е г---- т--- и--- т--- е и м------.
T-- n-- s--- s--- y- g------ t----- i--- t--- y- i m-------.
+
Ona nije samo lijepa, nego i inteligentna. Та- н- с--- ш-- е у----- т--- и--- т--- е и и-----------.
T-- n-- s--- s--- y- o------ t----- i--- t--- y- i i--------------.
+
Ona ne govori samo njemački, nego i francuski. Та- н- з------ с--- г--------- т--- и ф--------.
T-- n-- z------- s--- g----------- t----- i f----------.
+
   
Ja ne znam svirati ni klavir ni gitaru. Ја- н- у---- д- с----- н--- н- к------ н--- п-- н- г-----.
Ј-- n-- o------ d- s----- n---- n- k------ n---- p-- n- g------.
+
Ja ne znam plesati ni valcer ni sambu. Ја- н- у---- д- т------- н--- в------ н--- п-- с----.
Ј-- n-- o------ d- t--------- n---- v-------- n---- p-- s----.
+
Ja ne volim ni operu ni balet. Ме-- н- м- с- д----- н--- о------- н--- п-- б------.
M----- n-- m- s-- d----- n--- o-------- n---- p-- b-------.
+
   
Što brže radiš, to si ranije gotov. Ко--- п----- р------- т---- п----- ќ- б---- г----.
K----- p------- r-------- t----- p----- k--- b------ g-----.
+
Što ranije dođeš, to ranije možeš otići. Ко--- п----- ќ- д------ т---- п----- м---- д- с- о---.
K----- p----- k--- d-------- t----- p----- m------ d- s- o----.
+
Što je čovjek stariji, to više komotniji. Ко--- ч---- с------ т---- ч---- с------ п-------.
K----- c------ s-------- t----- c------ s------- p---------.
+
   

Učenje jezika preko interneta

Sve više ljudi uči strane jezike. I sve više ljudi za to koristi internet! Online-učenje razlikuje se od klasične nastave jezika. I ima jako puno prednosti! Korisnici sami odlučuju kad žele učiti. Također mogu birati što žele učiti. Također odlučuju koliko žele učiti na dan. Korisnici bi kod online-učenja trebali učiti intuitivno. To znači da bi novi jezik trebali učiti sasvim prirodno. Na način na koji su kao djeca učili jezik na odmoru. Pritom korisnici uče u simuliranim situacijama. Doživljavaju različite stvari na različitim mjestima. Pritom moraju sami biti aktivni u procesu.

Kod nekih programa potrebno je imati slušalice i mikrofon. Time mogu pričati s izvornim govornicima. Također je moguće analizirati njihov izgovor. Na taj se način mogu sve više usavršavati. Također mogu pričati s ostalim korisnicima u zajednici. Internet također nudi mogućnost mobilnog učenja. Pomoću digitalnih tehnika jezik se može ponijeti svugdje. Online-nastava nije ništa lošija od standardnih tečajeva. Ako su programi kvalitetni, mogu biti jako učinkoviti. Bitno je imati na umu da online-nastava nije prešarolika. Previše animacija može odvratiti od nastavnog materijala. Mozak mora obraditi svaki impuls. Memorija time može biti preopterećena. Ponekad je stoga bolje na miru učiti s knjigom u rukama. Kombinacijom starih i novih metoda sigurno se brzo postiže napredak... Učenje jezika preko interneta Sve više ljudi uči strane jezike. I sve više ljudi za to koristi internet! Online-učenje razlikuje se od klasične jezične nastave. I ima jako puno prednosti! Korisnici sami odlučuju kad žele učiti. Također mogu birati i što žele učiti. I oni odlučuju koliko žele učiti na dan. Korisnici bi kod online-učenja trebali učiti intuitivno. To znači da bi novi jezik trebali učiti sasvim prirodno. Na način na koji su kao djeca učili jezik na odmoru. Pritom korisnici uče u simuliranim situacijama. Doživljavaju različite stvari na različitim mjestima. Pritom moraju sami biti aktivni u procesu. Kod nekih programa potrebno je imati slušalice i mikrofon. Time mogu pričati s izvornim govornicima. Također je moguće analizirati njihov izgovor. Na taj se način mogu sve više usavršavati. Također mogu pričati s ostalim korisnicima u zajednici. Internet također nudi mogućnost mobilnog učenja. Pomoću digitalnih tehnika jezik se može ponijeti svugdje. Online-nastava nije ništa lošija od standardnih tečajeva. Ako su programi kvalitetni mogu biti jako učinkoviti. Bitno je imati na umu da online-nastava nije prešarolika. Previše animacija može odvratiti od nastavnog materijala. Mozak mora obraditi svaki podražaj. Memorija time može biti preopterećena. Ponekad je stoga bolje u miru učiti po jednoj knjizi. Kombinacijom starih i novih metoda sigurno se brzo postiže napredak...
Odgonetnite jezik!
_______ spada u dravidske jezike. To je materinski jezik oko 70 milijuna ljudi. Prvenstveno se govori u južnoj Indiji i na Šri Lanki. _______ ima najdužu tradiciju među svim suvremenim indijskim jezicima. U Indiji se zato priznaje kao klasični jezik. To je također jedan od 22 službena jezika potkontinenta. Književni jezik se jako razlikuje od razgovornog jezika.

U ovisnosti ok kontekstne situacije bira se, znači, druga varijanta jezika. Ovo striktno razdvajanje je važno obilježje ******og jezika. Za jezik su tipični i mnogi dijalekti. Dijalekti koji se govore u Šri Lanki su uglavnom konzervativniji. _______ se piše vlastitom mješavinom abecede i slogovnog pisma. Ne zna se tačno kako je nastao _______. Međutim, sigurno je da je jezik stariji od 2000 godina. Tko uči _______, mnogo uči i o Indiji!