hrvatski » ruski   Zavisne rečenice sa li


93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa li

-

93 [девяносто три]
93 [devyanosto tri]

Подчиненные предложения с ли
Podchinennyye predlozheniya s li

93 [devedeset i tri]

Zavisne rečenice sa li

-

93 [девяносто три]
93 [devyanosto tri]

Подчиненные предложения с ли
Podchinennyye predlozheniya s li

Kliknite da vidite tekst:   
hrvatskiрусский
Ne znam da li on mene voli. Я н- з---- л---- л- о- м---.
Y- n- z----- l----- l- o- m----.
Ne znam hoće li se on vratiti. Я н- з---- в------- л- о-.
Y- n- z----- v-------- l- o-.
Ne znam hoće li me nazvati. Я н- з---- п------- л- о- м--.
Y- n- z----- p------- l- o- m--.
   
Voli li on mene ipak ? Лю--- л- о- м---?
L----- l- o- m----?
Hoće li se on ipak vratiti? Ве------ л- о-?
V-------- l- o-?
Hoće li me on ipak nazvati? По------ л- о- м--?
P------- l- o- m--?
   
Pitam se misli li on na mene. Я с--- с--------- д----- л- о- о-- м--.
Y- s---- s----------- d------ l- o- o-- m--.
Pitam se ima li on neku drugu. Я с--- с--------- е--- л- у н--- д-----.
Y- s---- s----------- y---- l- u n--- d------.
Pitam se laže li on. Я с--- с--------- л--- л- о- м--.
Y- s---- s----------- l---- l- o- m--.
   
Misli li on ipak na mene? Ду---- л- о- о-- м--?
D------ l- o- o-- m--?
Ima li on ipak neku drugu? Ес-- л- у н--- д-----?
Y---- l- u n--- d------?
Govori li on ipak istinu? Го----- л- о- п-----?
G------ l- o- p-----?
   
Nisam sigurna voli li on mene zaista. Я с---------- н------- л- я е-- д------------.
Y- s----------- n-------- l- y- y--- d------------.
Nisam sigurna hoće li mi on pisati. Я с---------- н------ л- о- м--.
Y- s----------- n------- l- o- m--.
Nisam sigurna ho će li me on oženiti. Я с---------- ж------- л- о- н- м--.
Y- s----------- z--------- l- o- n- m--.
   
Voli li on mene zaista ? Нр------ л- я е-- д------------?
N-------- l- y- y--- d------------?
Hoće li mi ipak pisati? На----- л- о- м--?
N------- l- o- m--?
Hoće li me ipak oženiti? Же----- л- о- н- м--?
Z-------- l- o- n- m--?
   

Kako mozak uči gramatiku?

Svoj materinji jezik počinjemo učiti kao bebe. To se dešava potpuno automatski. Mi to ne primjećujemo. Prilikom učenja naš mozak mora puno raditi. Na primjer, dok učimo gramatiku, on ima jako puno posla. Svaki dan čuje nove stvari. Stalno dobija nova impulse. Međutim, mozak ne može obraditi svaki impuls pojedinačno. Mora se ponašati ekonomično. Zato se orijentira na pravilnosti. Mozak pamti ono što često čuje. On registrira koliko često se neka stvar ponavlja. Iz tih primjera zatim izvlači gramatičko pravilo.

Djeca znaju da li je neka rečenica točna ili netočna. Međutim, ne znaju zašto je to tako. Njihov mozak poznaje pravila iako ih nije učio. Odrasli drugačije uče jezike. Oni već poznaju strukturu svog materinjeg jezika. One je temelj za nova gramatička pravila. Odraslima je za učenje potrebna nastava. Mozak ima utvrđen sustav prilikom učenja gramatike. To je recimo vidljivo na imenicama i glagolima. Oni se pohranjuju u različitа područja mozga. Prilikom njihove obrade aktiviraju se različiti dijelovi mozga. Nadalje, jednostavna pravila se uče na drugačiji način od složenih. Kod složenih pravila više moždanih područja radi skupa. Još nije istraženo na koji točno način mozak uči gramatiku. No zna se da teoretski može naučiti svaku gramatiku... Kako mozak uči gramatiku? Svoj materinji jezik počinjemo učiti kao djeca. To se dešava potpuno automatski. Mi to ne primjećujemo. Međutim, naš mozak mora jako puno toga provesti. Na primjer, dok učimo gramatiku, on ima jako puno posla. Svaki dan čuje nove stvari. Stalno je izložen novim podražajima. Međutim, mozak ne može obraditi svaki podražaj pojedinačno. Mora se ponašati ekonomično. Mora se usredotočiti na pravilnosti. Mozak pamti ono što često čuje. On registrira koliko često se neka stvar ponavlja. Iz tih primjera zatim izvlači gramatičko pravilo. Djeca znaju da li je neka rečenica točna ili netočna. Međutim, ne znaju zašto je to tako. Njihov mozak poznaje pravila bez da ih je naučio. Odrasli drugačije uče jezik. Oni već poznaju strukturu svog materinjeg jezika. Oni izgrađuju temelj za nova gramatička pravila. Odraslima je za učenje potrebna nastava. Mozak ima čvrsto izgrađen sustav prilikom učenja gramatike. To je recimo vidljivo na imenicama i glagolima. Oni se spremaju u različite predjele mozga. Prilikom njihove obrade aktiviraju se različiti dijelovi mozga. Nadalje, jednostavna pravila se uče na drugačiji način od složenih. Kod složenih pravila više dijelova mozga radi zajedno. Još nije istraženo kako točno način mozak uči gramatiku. No zna se da teoretski može naučiti bilo koju gramatiku...
Odgonetnite jezik!
Švedski spada u skupinu sjevernogermanskih jezika. To je materinski jezik više od 8 milijuna ljudi. Govori se u Švedskoj i djelimice u Finskoj. S Norvežanima se Šveđani mogu realativno bez problema sporazumijevati. Čak postoji miješani jezik koji povezuje elemente iz oba jezika. I sa Dancima je moguća konverzacija kad sagovornici jasno govore. Švedska abeceda ima 29 slova.

Odlika ******og je izražen sistem vokala. Dužina i kratkoća samoglasnika odlučuju o značenju jedne riječi. I visina tona igra u ******om određenu ulogu. Švedske riječi i rečenice su općenito kratke. Red riječi u rečenici podliježe utvrđenim pravilima. Ni gramatika nije previše komplicirana. Strukture uglavnom liče onima iz engleskog jezika. Učite _______, jer uopće nije tako težak!