hrvatski » srpski   Veznici 3


96 [devedeset i šest]

Veznici 3

-

+ 96 [деведесет и шест]96 [devedeset i šest]

+ Везници 3Veznici 3

Kliknite da vidite tekst:   
hrvatskiсрпски
Ja ustajem čim budilica zazvoni. Ја у------ ч-- б------- з------.
J- u------ č-- b------- z------.
+
Postanem umoran čim moram učiti. Ја п------- у----- / у----- ч-- т----- у----.
J- p------- u----- / u----- č-- t----- u----.
+
Prestajem raditi čim napunim 60. Ја п-------- р----- ч-- н------ 60.
J- p-------- r----- č-- n------ 60.
+
   
Kada ćete nazvati? Ка-- ћ--- п------?
K--- c---- p------?
+
Čim budem imao / imala trenutak slobodnog vremena. Чи- б---- и--- / и---- т------- с-------- в------.
Č-- b---- i--- / i---- t------- s-------- v------.
+
Nazvat će čim bude imao nešto vremena. Он ћ- з---- ч-- б--- и--- н---- в------.
O- c-- z---- č-- b--- i--- n---- v------.
+
   
Koliko dugo ćete raditi? Ко---- д--- ћ--- р-----?
K----- d--- c---- r-----?
+
Radit ću dok budem mogao / mogla. Ја ћ- р----- д-- б---- м---- / м----.
J- c-- r----- d-- b---- m--- / m----.
+
Radit ću dok budem zdrav / zdrava. Ја ћ- р----- д-- б---- з---- / з-----.
J- c-- r----- d-- b---- z---- / z-----.
+
   
On leži u krevetu umjesto da radi. Он л--- у к------ у----- д- р---.
O- l--- u k------ u----- d- r---.
+
Ona čita novine umjesto da kuha. Он- ч--- н----- у----- д- к---.
O-- č--- n----- u----- d- k---.
+
On sjedi u krčmi umjesto da ide kući. Он с--- у к----- у----- д- и-- к---.
O- s--- u k----- u----- d- i-- k----.
+
   
Koliko ja znam, on stanuje ovdje. Ко---- ј- з---- о- с------ о---.
K----- j- z---- o- s------ o---.
+
Koliko ja znam, njegova žena je bolesna. Ко---- ј- з---- њ----- ж--- ј- б------.
K----- j- z---- n------ ž--- j- b------.
+
Koliko ja znam, on je nezaposlen. Ко---- ј- з---- о- ј- н---------.
K----- j- z---- o- j- n---------.
+
   
Prespavao sam, inače bih bio točan. Ја с-- п-------- / п---------- и---- б-- б-- т---- / б--- т----.
J- s-- p-------- / p---------- i---- b-- b-- t---- / b--- t----.
+
Propustio sam autobus, inače bih bio točan. Ја с-- п-------- / п--------- а------- и---- б-- б-- т---- / б--- т----.
J- s-- p-------- / p--------- a------- i---- b-- b-- t---- / b--- t----.
+
Nisam našao put, inače bih bio točan. Ја н---- н---- / н---- п--- и---- б-- б-- т---- / б--- т----.
J- n---- n---- / n---- p--- i---- b-- b-- t---- / b--- t----.
+
   

Jezik i matematika

Razmišljanje i jezik idu jedno s drugim. Uzajamno utječu jedno na drugo. Jezične strukture oblikuju strukturu našeg mišljenja. U pojedinim jezicima, na primjer, ne postoje riječi za brojeve. Govornici ne razumiju koncept brojeva. Matematika i jezici također nekako idu jedno s drugim. Gramatičke i matematičke strukture često sliče jedna drugoj. Neki istraživači smatraju da se također slično obrađuju. Smatraju da je centar za govor zadužen i za matematiku. Mogao bi pomoći mozgu računati. Međutim, nova istraživanja dolaze do drugog zaključka. Ona pokazuju da naš mozak obrađuje matematiku bez jezika. Istraživači su ispitivali tri čovjeka.

Mozak tih ispitanika je bio ozlijeđen. I centar za govor je bio oštećen. Muškarci su kod pričanja imali velikih poteškoća. Više nisu mogli oblikovati jednostavne rečenice. Riječi također nisu razumjeli. Nakon jezičnog testa muškarci su morali riješiti matematičke zadatke. Neki od tih zadataka su bili veoma složeni. Unatoč tomu, ispitanici su ih mogli riješiti! Rezultat ovog istraživanja je veoma zanimljiv. On pokazuje da matematika nije kodirana riječima. Moguće je da matematika i jezik imaju isti temelj. Oboje obrađuje isti centar. Matematika se pritom ne mora prvo prevesti na jezik. Možda se jezik i matematika zajedno razvijaju... Kad je razvoj mozga završen, oni onda egzistiraju odvojeno!
Odgonetnite jezik!
_______ spada u južnoslavenske jezike. To je materinski jezik oko 2 milijuna ljudi. Oni žive u ******iji, Hrvatskoj, Srbiji, Austriji, Italiji i Madžarskoj. Dosta je sličan češkom i slovačkom. Ali veliki je utjecaj i srpskohrvatskog. Iako je ******ija mala zemlja, tamo ima dosta različitih narječja. Razlog tome je što je na tom govornom području bilo mnoštvo povijesnih događaja.

To se vidi po leksičkom fondu koji sadrži puno izraza iz stranih jezika. _______ koristi latinična slova. Gramatika poznaje šest padeža i tri roda. U izgovoru postoje dva službena glasovna sistema. Jedan od njih tačno razlikuje između visokih i niskih tonova. Još jedna posebnost ovog jezika je njegova arhaična struktura. Prema drugim jezicima su ******ci oduvijek bili vrlo otvoreni. Zato se još više raduju kada se neko zanima za njihov jezik!