hrvatski » srpski   Dvostruki veznici


98 [devedeset i osam]

Dvostruki veznici

-

+ 98 [деведесет и осам]98 [devedeset i osam]

+ Дупли везнициDupli veznici

Kliknite da vidite tekst:   
hrvatskiсрпски
Putovanje je bilo lijepo, ali previše naporno. Пу------ ј- б--- л---- а-- п------ н------.
P-------- j- b--- l---- a-- p------ n------.
+
Vlak je bio točan, ali prepun. Во- ј- б-- т----- а-- п-----.
V-- j- b-- t----- a-- p-----.
+
Hotel je bio ugodan, ali preskup. Хо--- ј- б-- у------ а-- с---.
H---- j- b-- u------ a-- s---.
+
   
On ide ili autobusom ili vlakom. Он у---- и-- а------ и-- в--.
O- u---- i-- a------ i-- v--.
+
On dolazi ili večeras ili sutra rano ujutro. Он д----- и-- д---- у---- и-- с---- у-----.
O- d----- i-- d---- u---- i-- s---- u-----.
+
On stanuje ili kod nas ili u hotelu. Он с------ и-- к-- н-- и-- у х-----.
O- s------ i-- k-- n-- i-- u h-----.
+
   
Ona govori i španjolski i engleski. Он- г----- к--- ш------ т--- и е-------.
O-- g----- k--- š------ t--- i e-------.
+
Ona je živjela i u Madridu i u Londonu. Он- ј- ж----- к--- у М------ т--- и у Л------.
O-- j- ž----- k--- u M------ t--- i u L------.
+
Ona poznaje i Španjolsku i Englesku. Он- п------ к--- Ш------ т--- и Е-------.
O-- p------ k--- Š------ t--- i E-------.
+
   
On nije samo glup, nego i lijen. Он н- с--- д- ј- г--- в-- ј- т----- и л--.
O- n- s--- d- j- g--- v--- j- t----- i l---.
+
Ona nije samo lijepa, nego i inteligentna. Он- н- с--- д- ј- л--- в-- ј- и и-----------.
O-- n- s--- d- j- l--- v--- j- i i-----------.
+
Ona ne govori samo njemački, nego i francuski. Он- н- с--- д- г----- н------ в-- и ф--------.
O-- n- s--- d- g----- n------ v--- i f--------.
+
   
Ja ne znam svirati ni klavir ni gitaru. Ја н- з--- с------ н- к----- н- г-----.
J- n- z--- s------ n- k----- n- g-----.
+
Ja ne znam plesati ni valcer ni sambu. Ја н- з--- п------ н- в----- н- с----.
J- n- z--- p------ n- v----- n- s----.
+
Ja ne volim ni operu ni balet. Ја н- в---- н- о---- н- б----.
J- n- v---- n- o---- n- b----.
+
   
Što brže radiš, to si ranije gotov. Шт- б--- р---- т- с- р----- г----.
Š-- b--- r---- t- s- r----- g----.
+
Što ranije dođeš, to ranije možeš otići. Шт- р----- д---- т- р----- м---- и--.
Š-- r----- d---- t- r----- m---- i---.
+
Što je čovjek stariji, to više komotniji. Шт- с- с------ т- с- в--- к--------.
Š-- s- s------ t- s- v--- k--------.
+
   

Učenje jezika preko interneta

Sve više ljudi uči strane jezike. I sve više ljudi za to koristi internet! Online-učenje razlikuje se od klasične nastave jezika. I ima jako puno prednosti! Korisnici sami odlučuju kad žele učiti. Također mogu birati što žele učiti. Također odlučuju koliko žele učiti na dan. Korisnici bi kod online-učenja trebali učiti intuitivno. To znači da bi novi jezik trebali učiti sasvim prirodno. Na način na koji su kao djeca učili jezik na odmoru. Pritom korisnici uče u simuliranim situacijama. Doživljavaju različite stvari na različitim mjestima. Pritom moraju sami biti aktivni u procesu.

Kod nekih programa potrebno je imati slušalice i mikrofon. Time mogu pričati s izvornim govornicima. Također je moguće analizirati njihov izgovor. Na taj se način mogu sve više usavršavati. Također mogu pričati s ostalim korisnicima u zajednici. Internet također nudi mogućnost mobilnog učenja. Pomoću digitalnih tehnika jezik se može ponijeti svugdje. Online-nastava nije ništa lošija od standardnih tečajeva. Ako su programi kvalitetni, mogu biti jako učinkoviti. Bitno je imati na umu da online-nastava nije prešarolika. Previše animacija može odvratiti od nastavnog materijala. Mozak mora obraditi svaki impuls. Memorija time može biti preopterećena. Ponekad je stoga bolje na miru učiti s knjigom u rukama. Kombinacijom starih i novih metoda sigurno se brzo postiže napredak...
Odgonetnite jezik!
_______ spada u dravidske jezike. To je materinski jezik oko 70 milijuna ljudi. Prvenstveno se govori u južnoj Indiji i na Šri Lanki. _______ ima najdužu tradiciju među svim suvremenim indijskim jezicima. U Indiji se zato priznaje kao klasični jezik. To je također jedan od 22 službena jezika potkontinenta. Književni jezik se jako razlikuje od razgovornog jezika.

U ovisnosti ok kontekstne situacije bira se, znači, druga varijanta jezika. Ovo striktno razdvajanje je važno obilježje ******og jezika. Za jezik su tipični i mnogi dijalekti. Dijalekti koji se govore u Šri Lanki su uglavnom konzervativniji. _______ se piše vlastitom mješavinom abecede i slogovnog pisma. Ne zna se tačno kako je nastao _______. Međutim, sigurno je da je jezik stariji od 2000 godina. Tko uči _______, mnogo uči i o Indiji!