hrvatski » tajlandski   Veznici 4


97 [devedeset i sedam]

Veznici 4

-

97 [เก้าสิบเจ็ด]
gâo′-sìp′-jèt′

คำสันธาน 4
kam′-sǎn′-tan

97 [devedeset i sedam]

Veznici 4

-

97 [เก้าสิบเจ็ด]
gâo′-sìp′-jèt′

คำสันธาน 4
kam′-sǎn′-tan

Kliknite da vidite tekst:   
hrvatskiภาษาไทย
Iako je televizor bio uključen, on je zaspao. เข----- ท----------------------
k------------------------------------------------o
Iako je već bilo kasno, on je još ostao. เข-------- ท-------------
k------------------------------------------o
Iako smo se dogovorili, on nije došao. เข------ ท-------------------
k---------------------------------------------o
   
Televizor je bio uključen. Usprkos tome on je zaspao. โท----------------- ถ--------------------
t-----------------------------------------------------------------------′
Bilo je kasno. Usprkos tome on je još ostao. ดึ----- ถ-----------------------
d-----------------------------------------------------------o
Dogovorili smo se. Usprkos tome on nije došao. เร----------- ถ---------------------
r--------------------------------------------------------------a
   
Iako nema vozačku dozvolu, on vozi auto. ทั-- ๆ------------------- เ---------
t-----------------------------------------------------------------------′
Iako je cesta skliska, on vozi brzo. ถึ----------- เ-------------
t----------------------------------------------------′
Iako je pijan, on vozi bicikl. เข----------- ท--- ๆ---------
k-----------------------------------------------------′
   
On nema vozačku dozvolu. Usprkos tome on vozi auto. เข-------------- ถ------------------------
k----------------------------------------------------------------------------------′
Cesta je skliska. Usprkos tome on vozi tako brzo. ทั------------- ถ----------------------------
t-----------------------------------------------------------------------------------------′
On je pijan. Usprkos tome on vozi bicikl. เข---- ถ-----------------------------
k---------------------------------------------------------------------n
   
Iako je studirala, ona ne nalazi radno mjesto. เธ------------ ถ--------------------------
t-- h-- n---- m-- d--- · t---- m-- w-- t-- j- j-- m----- w------------i
Iako ima bolove, ona ne ide kod liječnika. เธ----------- ถ--------------------------------
t-- m-- b--- h-- m-- · t---- m-- w-- t-- j- m-- a------ j-- b---- g-- d---m
Iako nema novaca, ona kupuje auto. เธ------- ถ---------------------------
t-- s-- r-- · t---- m-- w-- t-- j- m-- m-- n---- g-- d---m
   
Ona je studirala. Usprkos tome ona ne nalazi nikakvo radno mjesto. เธ------------------ ถ---------------------------
t---------------------------------------------------------------------------------------′
Ona ima bolove. Usprkos tome ona ne ide kod liječnika. เธ--------------- ถ---------------------------
t-- m-- a------ j-- b---- · d--- t-- g-- m-- b--- h-- m-r
Ona nema novaca. Usprkos tome ona kupuje auto. เธ---------- ถ----------------------
t----------------------------------------------------------------′
   

Mladi ljudi uče drugačije od starih

Djeca uče jezik relativno brzo. Kod odraslih to obično traje duže. Međutim, djeca ne uče bolje od odraslih. Jednostavno uče drugačije. Mozak jako puno radi kod učenja jezika. Mora učiti nekoliko stvari paralelno. Prilikom učenja jezika nije dovoljno samo razmišljati o njemu. Mora se naučiti izgovor novih riječi. Zbog toga govorni organi uče nove pokrete. Mozak također mora naučiti reagirati na nove situacije. Sporazumijevati se na stranom jeziku je izazov. Odrasli pak u svakoj životnoj dobi jezik uče na drugačiji način. S 20 ili 30 godina ljudi još uvijek imaju rutinu u učenju.

Škola ili studij nisu bili tako davno. Stoga je mozak dobro istreniran. Zato strane jezike mogu učiti na vrlo visokoj razini. Ljudi u starosti od 40 do 50 godina su već mnogo naučili. Njihov mozak profitira od iskustva. Nove sadržaje može dobro kombinirati sa starim znanjem. U toj dobi najbolje uči stvari koje već poznaje. To su, na primjer, jezici koji nalikuju ranije naučenim jezicima. Sa 60 ili 70 godina ljudi imaju najviše vremena. Mogu često vježbati. A to je kod jezika jako bitno. Stariji ljudi naročito dobro uče strana pisma. U svakoj životnoj dobi se može uspješno učiti. Mozak nakon puberteta još uvijek razvija nove moždane stanice. I to radi vrlo rado... Mladi ljudi uče drugačije od starih Djeca uče jezik relativno brzo. Kod odraslih to obično traje duže. Međutim, djeca ne uče bolje od odraslih. Jednostavno uče drugačije. Mozak jako puno radi kod učenja jezika. Mora učiti nekoliko stvari paralelno. Prilikom učenja jezika nije dovoljno samo razmišljati o njemu. Mora se naučiti izgovor novih riječi. Zbog toga govorni organi uče nove pokrete. Mozak također mora naučiti reagirati na nove situacije. Sporazumijevati se na stranom jeziku je izazov. Odrasli pak u svakoj životnoj dobi jezik uče na drugačiji način. S 20 ili 30 godina ljudi još uvijek imaju rutinu učenja. Škola ili studij nisu tako daleko iza njih. Stoga je mozak dobro istreniran. Zato strane jezike mogu učiti na vrlo visokoj razini. Ljudi u starosti od 40 do 50 godina su već mnogo naučili. Njihov mozak profitira od iskustva. Nove sadržaje može dobro kombinirati sa starim znanjem. U toj dobi najbolje uči stvari koje već poznaje. To su, na primjer, jezici koji naliče ranije naučenim jezicima. Sa 60 ili 70 godina ljudi imaju najviše vremena. Mogu često vježbati. A to je kod jezika jako bitno. Stariji ljudi naročito dobro uče strana pisma. Uspješno učiti se ipak može u svakoj dobi. Mozak nakon puberteta još uvijek razvija nove moždane stanice. I to radi vrlo rado...
Odgonetnite jezik!
Španjolski spada u velike svjetske jezike. Zato se isplati pohađati kurs ******og jezika i naučiti _______ kao strani jezik! Ovaj jezik se koristi daleko šire od prostora na kojem je nastao. U prošla vremena _______ se proširio u novi svijet osvajanjem Amerike. Ovaj jezik danas dominira prije svega u Srednjoj i Južnoj Americi! Oko 388 milijuna ljudi na svijetu trenutno govori _______ kao materinski jezik. Od tog broja samo u SAD-u živi oko 45 milijuna.

Osim u Španjolskoj _______ se govori i u Meksiku. Španjolski je također materinski jezik u velikom dijelu Srednje i Južne Amerike. 200 milijuna Brazilaca takođe dosta dobra razumiju _______. Jezička bliskost s portugalskim je veoma velika. A _______ spada u romanske jezike. Jezik je nastao u prošlosti iz govornog latinskog kasnog antičkog doba. U romanske jezike spadaju i portugalski, francuski, talijanski i rumunjski. Puno riječi u ovim jezicima su međusobno slične i zato se lakše uče. Važne podatke o jeziku i kulturi ćete naći u ******om Kulturnom institutu Instituto Cervantes.