српски » Амхарски језик   Зависне реченице са да ли


93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

-

93 [ዘጠና ሶስት]
93 [zet’ena sositi]

ንኡስ ሐረግ – ከሆነ
ni’usi ḥāregi – kehone

93 [деведесет и три]

Зависне реченице са да ли

-

93 [ዘጠና ሶስት]
93 [zet’ena sositi]

ንኡስ ሐረግ – ከሆነ
ni’usi ḥāregi – kehone

Кликните да видите текст:   
српскиአማርኛ
Не знам да ли ме он воли. ያፈ--- እ---- አ-----
y----------- i-------- ā---------።
Не знам да ли ће се он вратити. ተመ-- የ--- እ---- አ-----
t------- y-------- i-------- ā---------።
Не знам да ли ће ме позвати. እን------- አ-----
i----------------- ā---------።
   
Да ли ме он ипак воли? ድን-- አ------ ይ---
d------- ā-------------- y-----?
Да ли ће се он вратити? ድን-- ተ--- አ---- ይ---
d------- t------- ā--------- y-----?
Да ли ће ме он позвати? ድን-- አ------- ይ--?
d------- ā--------------- y-----?
   
Питам се да ли он мисли на мене. ስለ እ- ቢ--- ብ- እ--- ጠ----
s--- i-- b------- b--- i------ t---------።
Питам се да ли он има другу. ሌላ ሰ- ቢ--- ብ- እ--- ጠ----
l--- s--- b------- b--- i------ t---------።
Питам се да ли он лаже. ቢዋ- ብ- እ--- ጠ----
b------ b--- i------ t---------።
   
Мисли ли он ипак на мене? እኔ- እ---- ይ-- ወ--
i---- i--------- y----- w---?
Има ли он ипак неку другу? ሌላ ሰ- ይ- ይ-- ወ--
l--- s--- y--- y----- w---?
Говори ли он ипак истину? እው--- ነ--- ይ-- ወ--
i-------- n-------- y----- w---?
   
Сумњам да ли ме он стварно воли. በር-- ይ---- ወ- ብ- እ-------
b-------- y---------- w--- b--- i--------------።
Сумњам да ли ће ми писати. ይጽ---- ወ- ብ- እ-------
y-------------- w--- b--- i--------------።
Сумњам да ли ће ме оженити. ያገ--- ወ- ብ- እ-------
y---------- w--- b--- i--------------።
   
Да ли ме он стварно воли? በው-- ይ--- ይ--?
b------- y-------- y-----?
Да ли ће ми он ипак писати? ይፅ--- ይ--?
y------------- y-----?
Да ли ће ме он ипак оженити? ያገ-- ይ--?
y-------- y-----?
   

Како мозак учи граматику?

Матерњи језик почињемо да учимо још као бебе. То се догађа сасвим аутоматски. Ми то не примећујемо. Приликом учења наш мозак мора пуно да ради. Када на пример учимо граматику, он је врло запослен. Он свакога дана чује нове ствари. Он перманентно добија нове импулсе. Ипак, мозак не може да обради сваки импулс појединачно. Принуђен је да економише. Зато се оријентише на правилности. Мозак памти оно што често чује. Он региструје колико се често нешто појављује. Тада из ових примера ствара граматичко правило.

Деца знају да ли је нека реченица тачна или не. Она ипак не знају зашто је то тако. Њихов мозак познаје правила иако их није учио.. Одрасли уче језикe на другачији начин. Њима су већ познате структуре матерњег језика. Те структуре чине основу за нова граматичка правила. Да би учили, одраслима је потребно подучавање. Када мозак учи граматику, пред собом има утврђен систем. Ово се види на примеру именица и глагола. Именице и глаголи се похрањују у различитим деловима мозга. Приликом њихове обраде активирају се различите мождане области. Сем тога, једноставна правила уче се другачије од компликованих. Код сложених правила више можданих подручја ради заједно. Na који тачно начин мозак учи граматику, још није истражено. Ипак, познато је да је теоретски у стању да савлада сваку граматику...
Одгонетните језик!
Шведски спада у групу северногерманских језика. То је матерњи језик више од 8 милиона људи. Говори се у Шведској и деломице у Финској. С Норвежанима се Швеђани могу реалативно без проблема споразумевати. Чак постоји мешани језик који повезује елементе из оба језика. И са Данцима је могућа конверзација кад саговорници јасно говоре. Шведска абецеда има 29 слова.

Одлика ******ог је изражен систем вокала. Дужина и краткоћа самогласника одлучују о значењу једне речи. И висина тона игра у ******ом одређену улогу. Шведске речи и реченице су у основи кратке. Ред речи у реченици подлеже утврђеним правилима. Ни граматика није превише компликована. Структуре углавном личе онима из енглеског језика. Учите _______, јер уопте није тако тежак!