српски » арапски   На железници


33 [тридесет и три]

На железници

-

‫33 [ثلاثة وثلاثون]‬
‫33 [thlatht wathalathwn]‬

‫فى محطة القطار‬
‫fa mahattat alqitar‬

33 [тридесет и три]

На железници

-

‫33 [ثلاثة وثلاثون]‬
‫33 [thlatht wathalathwn]‬

‫فى محطة القطار‬
‫fa mahattat alqitar‬

Кликните да видите текст:   
српскиالعربية
Када полази следећи воз за Берлин? ‫م-- ي---- ا----- ا----- إ-- ب------
‫---- y------- a------ a------ '----- b-----‬
Када полази следећи воз за Париз? ‫م-- ي---- ا----- ا----- إ-- ب------
‫--- y------- a------ a------ '----- b----‬
Када полази следећи воз за Лондон? ‫م-- ي---- ا----- ا----- إ-- ل-----
‫---- y------- a------ a------ '----- l-----‬
   
У колико часова полази воз за Варшаву? ‫م-- ي---- ا----- إ-- و------
‫--- y------- a------ '----- w----‬
У колико часова полази воз за Штокхолм? ‫م-- ي---- ا----- إ-- س---------
‫--- y------- a------ '----- s-------‬
У колико часова полази воз за Будимпешту? ‫م-- ي---- ا----- إ-- ب--------
‫---- y------- a------ '----- b-------‬
   
Хтео / хтела бих возну карту за Мадрид. ‫أ--- ت---- س-- إ-- م----.‬
‫---- t-------- s---- '----- m-----‬
Хтео / хтела бих возну карту за Праг. ‫أ--- ت---- س-- إ-- ب---.‬
‫---- t-------- s---- '----- b------‬
Хтео / хтела бих возну карту за Берн. ‫أ--- ت---- س-- إ-- ب--.‬
‫---- t-------- s---- '----- b---‬
   
Када стиже воз у Беч? ‫م-- ي-- ا----- إ-- ف------
‫---- y---- a------ '----- f-----‬
Када стиже воз у Москву? ‫م-- ي-- ا----- إ-- م------
‫---- y---- a------ '----- m----‬
Када стиже воз у Амстердам? ‫م-- ي-- ا----- إ-- أ---------
‫--- y---- a------ '----- '---------‬
   
Морам ли преседати? ‫ه- ع-- أ- أ--- ا----- ل------ ا------
‫-- e---- '-- '----- a------ l---------- a------‬
С којег колосека креће воз? ‫م- أ- ر--- ي---- ا-------
‫-- '-- r---- y------- a------‬
Има ли кола за спавање у возу? ‫ه- ف- ا----- ع--- ن----
‫-- f- a------ e------ n--‬
   
Хтео / хтела бих само вожњу у једном правцу до Брисела. ‫أ--- ت---- ذ--- ف-- إ-- ب-----.‬
‫---- t-------- d----- f---- '----- b-----‬
Хтео / хтела бих бих повратну карту до Копенхагена. ‫أ--- ت---- ذ--- و---- إ-- ك-------.‬
‫---- t---------- d----- w------ '----- k---------‬
Колико кошта место у колима за спавање? ‫ك- ك--- ا------ ف- ا-------
‫--- k----- a-------- f- a-------‬
   

Језичка промена

Свет у којем живимо мења се из дана у дан. Зато ни језик којим говоримо не може увек остати исти. Он се развија заједно са нама и зато поседује динамику. Овакве промене утичу на све области језика. До промене о којој говоримо може доћи у разним аспектима језика. Фонолошке промене утичу на звуковни систем језика. Са семантичким променама се мења и значење речи. Лексичке промене подразумевају промене у речнику. Промене у граматици мењају граматичку структуру језика. Разлози лингвистичког мењања су различити. Често су узроци економске природе. Говорници или писци желе да уштеде време или труд. Уколико је ово случај, они поједностављују говор.

Иновације такође могу довести до промена у језику. Ово је случај када се ради о новим изумима. Потребно им је име па се морају измислити нове речи. Лингвистичке промене се углавном не планирају. У питању је природан процес до којег често долази аутоматски. Но, говорници врло често могу и намерно мењати свој језик. То чине када желе да постигну известан ефекат. Утицај страних језика такође може довести до лингвистичких промена. Ово је посебно видљиво у време глобализације. Енглески језик у највећој мери утиче на друге језике. Скоро у сваком језику наилазимо на енглеске речи. Те речи називамо англицизмима. Језичке промене су предмет критике и бојазни још од старих времена. Истовремено су језичке промене и позитиван знак. Оне нам показују да језик живи - баш као и ми!
Одгонетните језик!
Перзијски језик спада у иранске језике. Првенствено се говори у Ирану, Афганистану и у Таџикистану. Али и у другим земљама је то важан језик. Ту се убрајају Узбекистан, Туркменистан, Бахреин, Ирак и Индија. За око 70 милиона људи перзијски је матерњи језик. Њима се придружује још 50 милиона људи који владају перзијским као другим језиком. У зависности од регије користе се различити дијалекти.

У Ирану техерански дијалект се сматра разговорним стандардним језиком. Поред тога се мора још научити и службени перзијски као књижевни језик. Перзијски систем знакова је варијанта арапске абецеде. Персијски не познаје граматички члан. Такође нема ни граматичког рода. Некад је перзијски био најважнија лингуа франка оријента. Ко учи перзијски, врло брзо открива фасцинантну културу. А перзијска култура спада у најзначајније на свету...